Netanyahu obezbedio odobrenje - Izrael spreman da upadne u Gazu

Premijer Izraela Benjamin Netanyahu obezbedio je u petak odobrenje kabineta za vojno preuzimanje grada Gaze, što je opisao kao deo završnog napada na Hamas, posle 22 meseca sukoba, s ciljem da se oslobodi poslednjih 50 talaca, bili živi ili mrtvi.

Odluka da se intenziviraju operacije u najvećem gradu u Pojasu Gaze predstavlja eskalaciju sukoba koji je već razorio palestinsku teritoriju, gde je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija upozorio da pola miliona ljudi gladuje.

"Izraelske odbrambene snage će se pripremiti za zauzimanje grada Gaze, uz obezbeđivanje humanitarne pomoći civilnom stanovništvu van borbenih zona", navodi se u saopštenju iz Netanyahuove kancelarije nakon desetosatne sednice Saveta za bezbednost.

U saopštenju se kaže da je cilj plana "poraz Hamasa". Ova islamistička frakcija koju podržava Iran, a koja se nalazi na listama terorističkih organizacija Zapada, pokrenula je najduži rat u istoriji Izraela napadom 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 250 kidnapovano.

Pregovori o predloženom trećem primirju i delimičnom oslobađanju talaca propali su prošlog meseca, pri čemu su Izrael i njegov saveznik SAD optužili Hamas. Palestinska frakcija je tražila izraelsku obavezu da se rat okonča, dok je Izrael insistirao da Hamas prvo mora da se odrekne vlasti i oružja.

Izraelske snage već kontrolišu oko 75 odsto teritorije Gaze, što je dovelo do raseljavanja stotina hiljada Palestinaca, čiji su gradovi i domovi sravnjeni sa zemljom. Grad Gaza, na severu, jedna je od teritorija koje su bile podložne vazdušnim napadima, ali su ih kopnene snage uglavnom izbegavale, jer se veruje da Hamas tamo drži taoce.

Ulazak trupa i tenkova u Gazu, u kojoj živi čak milion civila, suprotstavlja Netanyahua mišljenju većine Izraelaca. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi velika većina radije videla kraj rata iako Hamas ostane netaknut, ako je to cena povratka talaca i izbegavanja novih žrtava u regrutovanoj vojsci.

Izraelski vojnici blizu granice s Gazom, južni Izrael, 6. avgust.; Foto: Amir Levy/Getty Images

Nedugo nakon odluke Saveta za bezbednost, iz pravca Gaze mogla se čuti detonacija skoro svakog minuta, čak i sa udaljenosti od oko 50 kilometara.

Prema izveštaju izraelske televizije Channel 12, novi plan zahteva angažovanje šest vojnih divizija (otprilike dvostruko više od trenutnog broja vojnika u Gazi), a okupljanje pojačanja moglo bi da potraje dve nedelje.

Izrael se našao u međunarodnoj izolaciji zbog sve gore humanitarne situacije u Gazi. Ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas tvrdi da je više od 61.000 Palestinaca ubijeno u ratu, dok su izraelska ograničenja na isporuku pomoći izazvala upozorenja UN i drugih humanitarnih agencija da glad postaje sve ozbiljnija.

Iako je Gaza epicentar sukoba još od Hamasovog napada u oktobru 2023, rat se u međuvremenu proširio i na druge oblasti. Izrael je krajem 2024. ratovao protiv Hezbolaha, koji takođe podržava Iran, na jugu Libana, gde je uništio deo njegovog raketnog arsenala i lansirnih sistema i potisnuo njegove snage od izraelske granice pre nego što je postignuto primirje. Izraelska vojska je potom sprovela 12-dnevnu vazdušnu kampanju protiv Irana, ciljajući nuklearni program Islamske Republike.

Palestinci podižu lonce i šerpe kako bi preuzeli obrok iz humanitarne kuhinje u Gazi, 4. avgust; Foto: Bloomberg

Netanjahu do sada nije predstavio jasnu viziju za Gazu nakon rata, dok su ga krajnje desničarski koalicioni partneri pozivali da anektira i depopuliše tu teritoriju. Takav potez naišao bi na široku osudu Zapada i zemalja Persijskog zaliva i mogao bi dovesti do beskonačnog sukoba. U petak je saopšteno da je većina ministara Saveta za bezbednost odbacila "alternativni plan", bez navođenja detalja tog plana.

Forum je glasao za potvrdu ratnih ciljeva Izraela: oslobađanje svih talaca iz ruku Hamasa, razoružavanje ove islamističke frakcije koju podržava Iran i demilitarizaciju Pojasa Gaze. Ministri su takođe podržali nastavak izraelske bezbednosne kontrole nad teritorijom i uspostavljanje posleratne administracije koja neće uključivati ni Hamas ni međunarodno priznatu Palestinsku upravu.

Izrael želi da preda Gazu "civilnoj vlasti koja nije Hamas i koja ne zagovara uništenje Izraela", rekao je Netanyahu za Fox News u četvrtak, bez dodatnih pojašnjenja. "Ne želimo da je zadržimo."

Yair Lapid, liberalni lider opozicije u izraelskom parlamentu i nekadašnji pristalica ofanzive protiv Hamasa, izjavio je u sredu na mreži X da se sastao s Netanyahuom kako bi mu rekao da bi ponovna okupacija Gaze bila "loša ideja".

"Većina naroda nije uz tebe. Narod Izraela ne želi ovaj rat. Platićemo za njega veliku cenu", rekao je Lapid premijeru.

Diskusije u Savetu za bezbednost Izraela obično su zatvorene za javnost. Međutim, ovoj sednici prethodile su dve nedelje medijskih curenja o operativnim opcijama, kao i upozorenja zvaničnika upućena Hamasu da im vreme ističe.

Hamas, za koji Izrael procenjuje da još uvek ima oko 20.000 boraca pod oružjem, što je polovina broja pre rata, i dalje se ne povlači. U Gazi i gradovima u centralnom delu teritorije, koji su sada takođe meta izraelskih planova, borci Hamasa i dalje koriste mrežu tunela koja im omogućava iznenadne napade na izraelsku vojsku, koja je do sada izgubila više od 450 vojnika u Gazi.

 

Hamas je takođe zapretio da će pogubiti 20 živih talaca ukoliko se pokuša njihovo spasavanje. Zbog takvih rizika izraelska vojska je do sada odugovlačila sa napadom na preostalih 25 odsto teritorije Gaze.

"IDF ima nameru da porazi Hamas i delovaće imajući taoce na umu", izjavio je načelnik Generalštaba, general-potpukovnik Eyal Zamir, u četvrtak. "Učinićemo sve što je u našoj moći da ih vratimo kući."

Porodice talaca održale su bdenje ispred vladinog kompleksa u Jerusalimu, gde se sastajao Savet za bezbednost. U saopštenju su naveli da naredba za potpuno osvajanje Gaze predstavlja neposrednu opasnost da će njihovi najmiliji "zauvek nestati u zemlji Gaze".

Izrael ima značajnu diplomatsku i logističku podršku SAD. Predsednik Donald Trump, frustriran pregovaračkim pristupom Hamasa, ponudio je da proširi alternativni sistem za distribuciju pomoći, koji bi se sprovodio paralelno sa napredovanjem izraelske vojske, kao zamenu za mehanizme UN.

Humanitarna fondacija za Gazu, organizacija koju podržavaju SAD i Izrael, odbacuje tradicionalne agencije UN. UN tvrdi da je više od 1.000 ljudi koji su pokušavali da dobiju pomoć pogođeno vatrom u blizini punktova te fondacije, za šta Humanitarna fondacija za Gazu negira odgovornost.

(Ažurirano detaljima o glasanju Saveta za bezbednost i pozadinom događaja.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar