Glad u Gazi menja stav Evrope prema Izraelu

Uznemirujući prizori humanitarne katastrofe u Pojasu Gaze, izraelska blokada stalnog dopremanja humanitarne pomoći, kao i odbijanje da izraelska vojska potpuno prekine vatru u toj palestinskoj enklavi doveli su do zaoštravanja stava pojedinih evropskih zemalja prema izraelskoj vladi i poziva da se prizna palestinska državnost.

Nakon francuskog predsednika Emmanuela Macrona, koji je prošle nedelje na društvenoj mreži objavio da će Francuska u septembru priznati državu Palestinu na zasedanju Generalne skupštine UN, tu mogućnost je najavio i britanski premijer Keir Starmer, ali u vidu svojevrsne pretnje izraelskoj vladi Benjamina Netanyahua jer je ugrožen mirovni proces ka stvaranju dve države – izraelske i palestinske.

"Zato danas, kao deo ovog procesa ka miru, mogu da potvrdim da će Velika Britanija priznati državu Palestinu u toku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru, ako izraelska vlada ne preduzme suštinske korake da okonča užasnu situaciju u Gazi, ne pristane na prekid vatre i ne obaveže se na dugoročni, održivi mir, oživljavajući izglede za rešenjem o (stvaranju) dve države", saopštio je Starmer u televizijskom obraćanju, dodajući da to uključuje i omogućavanje Ujedinjenim nacijama (UN) da ponovo pokrenu isporuku pomoći i jasno stavljanje do znanja da neće biti aneksija na Zapadnoj obali. "U međuvremenu, naša poruka teroristima Hamasa je nepromenjena i nedvosmislena. Moraju odmah da oslobode sve taoce, potpišu prekid vatre, razoružaju se i prihvate da neće igrati nikakvu ulogu u vladi Gaze."

Pretnje priznanjem Palestine

I dok je Starmer najavio da će procenu stanja napraviti u septembru, još nekoliko zapadnih zemalja saopštile su u sredu da razmatraju promenu svog stava prema Palestini. U zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova Australije, Kanade, Finske, Novog Zelanda, Portugalije, Andore i San Marina navedeno je da njihove zemlje razmatraju priznanje "kao suštinski korak ka rešenju o dve države" i pozivaju i druge zemlje da im se pridruže.

Bloomberg   Keir Starmer

Oko 150 zemalja članica UN je već priznalo palestinsku državnost, ali među njima nije nijedna članica G7 industrijski najrazvijenijih zemalja, uključujući SAD, Francusku i Veliku Britaniju, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti UN.

"Sada je trenutak da se deluje", rekao je Starmer. "Vidimo gladne bebe, decu preslabu da bi mogla da stoje, slike koje će ostati sa nama celog života. Patnja mora da prestane."

Starmer se ranije zalagao za priznanje Palestine, ali u okviru strukturiranog procesa koji bi vodio ka trajnom miru i stvaranju dve države, što ga je proteklih meseci izložilo jakim kritikama unutar njegove Laburističke partije u kojoj se smatra da on mora da više pritisne Izrael da okonča svoje operacije u Gazi.

Rat, koji je pokrenut kada su Hamasovi teroristi napali Izrael 7. oktobra 2023. godine, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši 250, doveo je do izraelske vazdušne i kopnene ofanzive na Pojas Gaze u kojem je, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas, dosad ubijeno oko 60.000 Palestinaca, a uništeno 70 odsto infrastrukture te palestinske enklave.

U međuvremenu, došlo je do velike humanitarne krize u kojoj deca umiru od gladi zbog toga što je Izrael do proteklog vikenda potpuno držao pod blokadom Pojas Gaze, sprečavajući nesmetano dopremanje hrane, lekova pa čak i isporuke pijaće vode.

Katastrofa pred našim očima

Iako je nakon jakih međunarodnih pritisaka Izrael proteklog vikenda pristao na povremene prekide vatre i isporuke humanitarne pomoći Palestincima, stručnjaci UN i dalje ističu da postoji ogromna potreba da se hranom, gorivom i lekovima preplavi ova mala teritorija na kojoj živi oko 2,1 milion stanovnika, od kojih je 90 odsto raseljavano i po nekoliko puta.

 

Bloomberg  Dopremanje brašna u Pojasu Gaze u toku povremenih prekida vatre

"Najgori mogući scenario gladi trenutno se odvija u Gazi", istakli su prekjuče stručnjaci za bezbednost hrane, koje podržavaju UN, pozivajući na akciju usred neprekidnog sukoba, masovnog raseljavanja i gotovo potpunog kolapsa osnovnih usluga u ratom razorenoj enklavi.

Prema platformi IPC za analizu podataka u vezi sa hranom, dva od moguća tri nivoa gladi su prekoračena u većem delu Gaze, a nivoi akutne neuhranjenosti u gradu Gazi potvrđuju ponovljena upozorenja agencija za pomoć.

"Ovo je, jasno, katastrofa koja se odvija pred našim očima, pred našim televizijskim ekranima", rekao je novinarima u Ženevi Ross Smith, direktor za vanredne situacije Svetskog programa za hranu UN (WFP). "Ovo nije upozorenje, ovo je poziv na akciju. Ovo je drugačije od svega što smo videli u ovom veku."

Prema analizi IPC-ja, jedna od tri osobe sada ostaje bez hrane danima, bolnice su takođe preopterećene i od aprila leče više od 20.000 dece od akutne neuhranjenosti. Najmanje 16 dece mlađe od pet godina umrlo je od uzroka povezanih sa glađu od sredine jula. Prema analizi stručnjaka ove platforme, do septembra se očekuje da će najmanje pola miliona ljudi biti u fazi katastrofe, koju obeležavaju glad, siromaštvo i smrt.

Izraelci preispituju moralnost rata u Gazi

Da postoji svojevrsna prekretnica i u izraelskom javnom mnjenju te da sve više Izraelaca preispituje moralnost ovog izraelskog rata u Pojasu Gaze, prenosi i Bloomberg, navodeći nekoliko argumenata za takav utisak. Između ostalog, navodi se i to da je u vestima na glavnom izraelskom TV kanalu, nakon priloga o tome kako se glad u Gazi prikazuje širom sveta, voditelj podigao pogled i rekao: "Možda je konačno vreme da se prizna da ovo nije neuspeh u odnosima s javnošću, već moralni neuspeh."

Od prepiske na društvenim mrežama, preko medijskih komentara, do novih izveštaja izraelskih organizacija za ljudska prava, uočljivo je da se raspoloženje javnosti udaljava od snažne podrške vojnoj akciji na kojem insistira Netanyahuova vlada, naročito pojedini krajnje desničarski ministri.

Bloomberg Prekidi izraelske vatre u Pojasu Gaze samo povremeni

"Nakon masakra, bilo je imperativ da se udari na Hamas svim snagama, čak i po cenu civilnih žrtava", napisao je Nahum Barnea, kolumnista centrističkog dnevnika Yedioth Ahronoth. "Šteta  u vojnim žrtvama, međunarodnom položaju Izraela i civilnim žrtvama raste. Hamas je kriv, ali Izrael je odgovoran."

I u konzervativnoj štampi, kao što je "Jerusalem Post", mogu se pročitati kritike.

"Ono što je bio pravedan rat pre dve godine, sada je nepravedan rat i mora se okončati", napisao je Sherwin Pomerantz, koji vodi grupu za ekonomsko savetovanje.

Promene u javnoj debati u Izraelu primetne su i na drugim poljima. Kada su odmah nakon početka rata advokati za ljudska prava u inostranstvu optužili Izrael za ratne zločine i genocidne namere u Gazi, ove optužbe je ubedljiva većina Izraelaca odbacila. Sada, međutim, prvi put su dve izraelske grupe za ljudska prava - "B'Tselem" i Lekari za ljudska prava Izrael -  počele da koriste termin genocid za ono što se dešava u Pojasu Gaze.

Osim toga, u ponedeljak su rektori pet izraelskih univerziteta poslali otvoreno pismo Netanyahuu u kojem ga pozivaju da "intenzivira napore za rešavanje teške krize gladi koja trenutno pogađa Pojas Gaze".

"Kao i mnogi Izraelci, užasnuti smo scenama iz Gaze, uključujući bebe koje svakodnevno umiru od gladi i bolesti", napisali su rektori. "Kao narod koji je pretrpeo užase Holokausta, takođe snosimo odgovornost da koristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju kako bismo sprečili okrutno i neselektivno nanošenje štete nevinim muškarcima, ženama i deci."

Netanyahu odbija kritike

I šef glavne izraelske opozicione stranke Yair Lapid ovaj rat je opisao kao katastrofu i neuspeh, pozivajući Netanyahua da ga okonča i eliminiše Hamas kroz saradnju sa regionalnim silama, dok SAD uz Egipat i Katar pokušavaju da ožive mirovne pregovora Izraela i Hamasa.

Grupa advokata i stručnjaka za međunarodno humanitarno pravo je u autorskom tekstu za francuski dnevni list "Le Monde" optužilo Izrael da sistematski koristi "glad ratno oružje", osuđujući "zloupotrebu pomoći u svrhu etničkog čišćenja i genocidnu politiku koja se sprovodi protiv Palestinaca u Pojasu Gaze".

"Francuska i Evropska unija moraju kazniti one koji namerno organizuju glad ometajući pristup humanitarnoj pomoći i uvesti potpuni embargo na oružje Izraelu. Pored toga, Međunarodni krivični sud mora intenzivirati svoje istrage o ovim praksama i razmotriti podizanje optužnica protiv odgovornih za ovu organizovanu glad za genocid", ističu oni u članku.

Netanyahu i njegova vlada pak ne pokazuju znake promene politike, tvrdeći da vode pravedni rat i da su priče o gladnoj palestinskoj deci "lažne".

Za jednu fotografiju izgladnelog dečaka sa vidljivim skeletom objavljenoj na naslovnim stranama širom sveta, izraelske vojne vlasti su, bez dodatnih dokaza, saopštile da je u pitanju dete sa genetskom bolesti koja čini da mu kosti vire te da je evakuisan iz Gaze pre više od mesec dana. Pored toga, vojska je distribuirala fotografije na kojima se navodno nalaze operativci Hamasa okruženi hranom i koji izgledaju zdravo.

"Vodimo pravedni rat, moralni rat, rat za naš opstanak", saopštio je izraelski premijer. "Nijedna zemlja na svetu ne bi dozvolila da na susednoj teritoriji nastavi vladavina terorističke grupe koja je odlučna da je uništi, a koja je već prešla preko njenih granica u genocidnom napadu."

Netanyahuova vlada ne samo što ne daje znake promene politike već njeni krajnje desničarski ministri pozivaju na aneksiju palestinskih teritorija u Pojasu Gaze, ali i Zapadnu obalu. Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrich apelovao je na premijera da izvrši aneksiju Zapadne obale, navodeći da "nema prikladnijeg vremena" za to nego sada. Kako prenosi Jerusalem Post, on se žestoko usprotivio da kamioni sa humanitarnom pomoći ulaze u Pojas Gaze jer, kako tvrdi, Hamas može da ih uzme i proda donetu pomoć.

Kritike i od Trumpa

Iako je prošle nedelje osudio Macronovu odluku da prizna Palestinu kao "nevažnu", američki predsednik Donald Trump se ovih dana pridružio kritikama izraelskih vlasti, iako je vatreni branilac Izraela. Kako prenosi BBC, na pitanje da li se slaže sa Netanyahuom da je "otvorena laž" reći da Izrael podstiče glad u Gazi, Trumpov odgovor je ukazivao da se ne slaže po ovom pitanju sa izraelskim premijerom.

Bloomberg Emmanuel Macron i Friedrich Merz

 

"Ne znam... ta deca izgledaju veoma gladno... to je prava glad, vidim to, i to se ne može lažirati", rekao je on novinarima na sastanku sa britanskim premijerom Starmerom u Škotskoj, preneo je BBC. "Niko tamo nije uradio ništa veliko. Čitavo mesto je haos... Rekao sam Izraelu da možda moraju da urade drugačije."

Sličnu izjavu o gladi u Gazi ponovio je novinarima u predsedničkom avionu na letu ka Vašingtonu. Prizori gladne dece su uticali i na zaoštravanje tona nemačkog kancelara Friedricha Merza, koji je istakao da akcije protiv civilnog stanovništva u Gazi krše humanitarne norme, ali da je važno "držati vrata otvorena za dijalog".

Zbog istorijske odgovornosti za Holokaust, Nemačka izrazito podržava Izrael, ali ovog puta i među nemačkim uticajnim medijima se čuju pozivi na fundamentalnu promenu nemačke politike prema Izraelu. Komentator nedeljnika "Der Spiegel" Matthieu von Rohr ističe da svako ko misli da zbog nemačke istorije mora da stoji uz Izrael čak i kada čini teške zločine, iskrivljuje tu odgovornost.

 

Bloomberg   Donald Trump

"Nemačka vlada treba da obustavi izvoz oružja dok se rat ne završi", ističe on i dodaje da bi do daljeg nemačka vlada takođe trebalo da "okonča niz državnih poseta, zagrljaja i simboličnih izjava lojalnosti Izraelu tokom kojih se pretvara da je sve kao što je uvek bilo". "I mora da podrži Međunarodni krivični sud – čak i kada preduzima mere protiv članova izraelske vlade. Ovaj rat mora konačno da se završi."

Međutim, Kristiana Ludwig, dopisnica nemačkog dnevnika "Sueddeutsche Zeitung" za Izrael i palestinske teritorije, ističe da je još rano nadati se kraju rata, jer su novi koridori pomoći već izazvali masovne kritike unutar izraelske vlade, a i "Trump je učinio prekid vatre manje verovatnim svojim ljutitim izjavama protiv Hamasa prošle nedelje".

"Snabdevanje civilnog stanovništva Gaze hranom trebalo bi da bude nešto što se podrazumeva – nečinjenje toga bio bi zločin. I to samo po sebi neće ublažiti njihovu patnju, jer je većina njihovih domova, njihovih bolnica i infrastrukture Gaze uništena, a Izrael će nastaviti da ih bombarduje", ističe ona.

I komentator austrijskog dnevnika "Der Standard" Kim Son Hoang ne vidi znake da će se začarani krug gladi i blokada okončati.

"Kako stvari stoje, naravno, premalo je pomoći da se ublaži velika patnja u Gazi. Da bi se to dogodilo, pomoć bi morala biti dostupna kroz sve moguće kanale. Ali to je malo verovatno s obzirom na to da Izrael ne pokazuje znake popuštanja. Vlada i dalje negira da postoji kriza gladi u Gazi. Takođe tvrdi da Hamas presreće zalihe pomoći kako bi ih prodao i koristio za finansiranje svog terorističkog biznisa", navodi Kim i dodaje da postoji razlog za strah da će pomoć biti obustavljena pri prvoj prilici, kao što se dogodilo nekoliko puta od izraelske invazije na Pojas Gaze. "A onda će masovna glad u Gazi ponovo početi."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar