Rat nerazrešen, ali Gaza oživljava - ljudi se vraćaju kućama, iz pekara opet miriše hleb

Palestinci se vraćaju na sever Gaze, otkako je u januaru proglašeno primirje između Izraela i Hamasa, pokušavajući da spasu ono što je preostalo od njihovih domova nakon više od 15 meseci borbi.

Uprkos uništenju, gotovo 140.000 zgrada još uvek stoji širom ugrožene teritorije - ili oko 40 odsto ukupnog broja - prema analizi radarskih slika istraživača sa Državnog univerziteta u Oregonu. Najviše oštećenja je u severnim guverneratima Severna Gaza i Gaza Siti (engl. City). Ta oblast je više puta bila meta izraelskih napada iz vazduha tokom rata i bila je podložna opsadi u drugoj polovini 2024. godine. Civilima je naređeno da evakuišu područje usled žustrog bombardovanja.

Mart 2025, Gaza / Bloomberg

 

Pitanje da li su netaknute zgrade sigurne za useljavanje i dalje je problematično, pri čemu lokalni inženjeri rade na utvrđivanju strukturalne stabilnosti kuća kako bi se izbeglo urušavanje. Neeksplodirana municija i dalje predstavlja značajan rizik, sa najmanje petoro ljudi poginulih zbog eksplozije sumnjivih objekata od početka primirja, prema bazi podataka o lokacijama i događajima oružanih sukoba (ACLED).

Ipak, u pojedinim delovima Gaze neke sobe i jedinice u visokim stambenim zgradama još uvek su nastanjive, prema rečima Sama Rosea, vršioca dužnosti direktora u UNRWA, najvećoj humanitarnoj organizaciji u Gazi. Na primer, osoblje Ujedinjenih nacija (UN) vratilo se u dve stambene zgrade koje je prethodno koristilo.

"Kako su se ljudi vraćali u urbane delove grada, tako je stizala pomoć", rekao je Rose. Pekare prave hleb, a male prodavnice su ponovo otvorene. Mreža zajedničkih kuhinja uspostavljena je da proizvodi 800.000 toplih obroka dnevno širom Pojasa Gaze, prema UNRWA, a u nekim školama, sada praznim ili sa mnogo manjim brojem učenika, ponovo se drži nastava.

To bi, međutim, moglo da se promeni, jer je Izrael obustavio svu humanitarnu pomoć i drugi uvoz, usled zastoja pregovora o primirju sa Hamasom.

Male prodavnice ponovo otvorene / Bloomberg

 

Za razliku od Gaze, u Jabaliji ljudi više zavise od humanitarnih organizacija. Okupljaju se u grupama ili oko ključnih infrastrukturnih odrednica poput bunara, punktova za distribuciju hrane ili terenskih bolnica.

"Ako imate vodu, ljudi će se vratiti", rekao je Rose, dodajući da su bunari ponovo u funkciji. "Stanovnici Gaze znaju kako da postave kampove, a inženjeri u civilu mogu da usmere kanalizaciju. Mnogo UNRWA škola i skloništa ima toalete ili privremene čučavce", navodi Rose.

Prema podacima UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova, trenutno je operativno najmanje 1.500 vodozahvata i devet terenskih bolnica širom Gaze. U severnom gradu Beit Lahia, većina šatora je postavljena u centru, iako postoje obližnja područja otvorenog zemljišta. Naime, poljoprivredno zemljište čini 41 odsto Pojasa Gaze, ali je veliki deo toga pretrpeo oštećenja, uključujući 80 odsto useva i 65 odsto plastenika, prema analizi He Yina, profesora geografije sa Kent Stejt Univerziteta.

Bloomberg

 

"Moglo je biti poravnano buldožerima ili može imati neeksplodiranu municiju", rekao je Yin, komentarišući zemljište u tom području. "Od bombardovanja su tu krhotine i hemikalije - uvek postoji verovatnoća da je tlo zagađeno."

Ipak, neka od tih zemljišta mogla bi se koristiti za privremeni smeštaj dok ne krene obnova (Gaze), uz obezbeđivanje 60.000 kamp-kuća, koje su ključna tačka sporazuma o primirju između Izraela i Hamasa.

Većina stanovnika Gaze zasad je odlučila da se vrati u urbane delove grada, umesto na otvoreno zemljište gde su prethodno bila postavljena izbeglička naselja. Od početka primirja, broj šatora u takozvanoj "humanitarnoj zoni" Al-Mavasi smanjio se za skoro 40 odsto, prema analizi Bloomberga.

"Na dan kada je počelo primirje, probudio nas je zvuk kucanja u drvo", rekao je Rose. "Ljudi su razmontirali svoje šatorske konstrukcije, a za nekoliko dana, stotine hiljada ljudi se vratilo kućama."

Druga faza primirja trebalo je da počne u nedelju, 2. marta. Međutim, pregovori između Izraela i Hamasa su u zastoju, a jevrejska država je na taj splet okolnosti odgovorila blokadom pomoći. Hamas su SAD i mnoge druge zemlje označile kao terorističku organizaciju.

Predlog američkog predsednika Donalda Trumpa je da se stanovništvo Gaze preseli u druge zemlje i da se teritorija razvije kao "Rivijera Bliskog istoka", dok premijer Izraela Benjamin Netanyahu ne isključuje povratak borbama.

U utorak, 4. marta, lideri arapskih zemalja podržali su novi plan obnove Gaze na samitu u Kairu. Dokument od 150 stranica predlaže da se stanovnici Gaze smeste u očuvane zgrade i prefabrikovane privremene jedinice raspoređene na sedam lokacija, dok počinje uklanjanje neeksplodirane municije i ruševina.

Obnova bi se, zatim, odvijala u više faza, a ukupni trošak bi iznosio 53 milijarde dolara. Međutim, detalji još nisu razrađeni, uključujući to ko će biti odgovoran za nadzor obnove i ulogu Hamasa. U srži njihovog predloga je da Palestinci ostanu na svojoj zemlji.

Većina stanovnika Gaze zasad pokušava da nastavi svoj život među ruševinama. Kako je počeo Ramazan, neki su prekidali post koristeći stolove postavljene kroz ruševine, a noćni obrok bio je osvetljen svetlima na generator. "Ovo je prilično obrazovana populacija", rekao je Rose. "Gaza je puna inženjera koji mogu da procene strukturalnu stabilnost zgrada, usmere kanalizaciju i ponovo uspostave bunare. Imajte na umu da su morali to da rade i ranije."

"Ali ne mogu da obnove mesto bez cementa ili cevi koje bi uvezli", rekao je. "Izrael ne dozvoljava ništa što bi davalo utisak da smo u fazi oporavka."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar