Kladionica kao pečurki posle kiše, rebalans budžeta i veće akcize

Veoma dinamična nedelja za nama u kojoj je usvojen rebalans budžeta, predloženo vanredno povećanje akciza od oktobra, a za pad prihoda od PDV-a kao krivac označeni slabi kapaciteti Poreske uprave, pre svega ljudski. Takođe, saznali smo da pet najvećih kladionica ima više prodajnih mesta nego pet najvećih trgovinskih lanaca. 

Narodna banka odlučila je da ključnu kamatnu stopu ostavi na istom nivou od 6,5 odsto, ali je monetarnu politiku dodatno zaoštrila povećanjem iznosa obavezne rezerve bankama. Glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez poručuje da će centralne banke upravo alternativne mere monetarne politike sve više koristiti u borbi sa inflacijom. U međuvremenu, pred predstojeće sednice ECB i Fed stižu negoveštaji da bi za SAD još jedno povećanje bilo poželjno, dok se u Evropi očekuje pad bazne inflacije.

 

 

U međuvremenu, slovenački premijer Robert Golob najavljuje dodatni porez za banke, pre svega zbog katastrofalnih poplava koje su pogodine Sloveniju, očekujući prihod od oko pola milijarde evra. U intervjuu za Bloomberg Adriju, prvi čovek slovenačkog NLB-a Blaž Brodnjak poručuje da je uvek pre za solidarnost nego za vanredno oporezivanje.  

Dok naftno tržište rastom deluje na odluku zvaničnog Rijada da nastavi smanjeni dotok crnog zlata iz svojih slavina, srpsko tržište derivata suočava se sa vanrednim povećanjem akciza od osam odsto od oktobra ove godine. Ukoliko odluka bude usvojena, Srbija će svakako biti rekorder po državnim nametima koji opterećuju svaki prodati litar goriva.

 

 

Visoke trgovinske marže konačno su došle pod lupu i izvršne vlasti, nakon što ih je kao glavne krivce za spori pad inflacije označila Narodna banka Srbije, pa neka vrsta džentlmenskog dogovora sa trgovcima ne bi bila iznenađenje. Vlada bi tako jednim udarcem ubila dve muve - građani bi napokon sačuvali više novca u novčanicima dok bi inflacija brže gubila na snazi. Uz to, s obzirom na pozive dela opozicije na vanredne izbore, svaki bolji ekonomski bilans je plus za vladajuće stranke pred eventualno izborno odmeravanje snaga. 

Do tada cene mesa beleže za dve godine rast od skoro 50 odsto, dok ekonomisti poručuju da je inflacija pohlepe krivac za to što najskuplje moguće plaćamo hranu i usluge. Svakako ostaje i pitanje kako će se monetarna politika boriti sa novim izazovima koji dolaze sa fiskala poput većih akciza, ali i skuplje električne energije i gasa.

Ipak, pored svih negativnih posledica, inflacija je blagorodno delovala bar na nešto - zahvaljujući njoj rasle su plate u Adria regionu. Mada, ako se uzme u obzir da je svaki rast plata veći od nivoa produktivnosti ujedno i početak jedne inflatorne spirale, pitanje je koliko je zaista reč o pozitivnoj činjenici na duže staze. 

Pitanje je i koliko će ono što se dešava u našoj ekonomskoj politici biti ključno za perspektivu privrede ako se ima u vidu da jedan od naših najznačajnijih partnera beleži u julu drastičan dvocifren pad fabričkih porudžbina. Uz to, i nemačka industrijska proizvodnja pada treći mesec zaredom. 

Beta/AP/Thanasis Kalliaras/Eurokinissi 

 

Grčku ekonomiju svakako će pogoditi oluja Daniel, koja je pred kraj letnje turističke sezone protutnjila jugoistočnim delom zemlje, ostavljajući teške posledice u oblasti Trakije, Volosa i Piliona. 

Dobra vest za domaću privredu je najavljena investicija od 100 miliona dolara kompanije Philip Morris u fabriku u Nišu u kojoj će se pored cigareta u budućnosti proizvoditi tzv. bezdimni duvanski proizvodi. 

Za kraj, pogledajte novosti koje naš kolega iz slovenačke redakcije Bloomberg Adria Uroš Božin donosi sa automobilske izložbe u Minhenu, na kojoj su značajne novitete nove generacije predstavlili, između ostalih, i BMW i Mini.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar