Ograničenja u elektroenergetskim mrežama, još uvek visoki troškovi zelene tehnologije i kašnjenja u planiranju projekata sprečavaju investicije koje bi vredele 18 biliona dolara na globalnom nivou kako bi se ispunili klimatski ciljevi postavljeni do 2030.
Sve to čini brzu energetsku tranziciju malo verovatnom.
Kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, razvoj obnovljivih i niskougljeničnih elektrana morao bi da bude tri puta brži nego ranije, navodi se u izveštaju koji je pripremila kompanija Boston Consulting Group (BCG).
Opširnije
Zagađenje vazduha u EU smanjeno u prvom kvartalu
U prvom kvartalu ove godine, emisije gasova staklene bašte u zemljama Evropske unije su smanjenje za 2,9 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2022.
20.08.2023
Biden daje milijarde za tehnologiju koja izvlači ugljenik iz vazduha
Kroz direktno hvatanje vazduha se CO2 hvata i skladišti.
13.08.2023
Emisije iz gasa i nafte do kraja 2030. moraju da opadnu za pola, kaže IEA
Emisije iz sektora nafte i gasa čine skoro 15 odsto gasova staklene bašte iz celokupne energetske industrije.
16.05.2023
I Kina uvodi stroža pravila za vozila koja zagađuju
Kina će od prvog jula primenjivati strože standarde za emisije štetnih gasova za vozila.
10.05.2023
EPS će ulazak u ETS sistem koštati 3,4 miliona evra
Iz Energetske zajednice nedavno je potvrđeno za Bloomberg Adriju da Srbija, zajedno sa drugim zemljama regiona, pregovora da pristupi sistemu EU ETS.
09.05.2023
Severno more postaje ključno evropsko čvorište čiste energije
Fokus je na tehnologiji hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida i na vodoniku.
22.04.2023
Globalne emisije CO2 dostigle rekord u 2022.
Globalne emisije CO2 dostigle su rekordne nivoe prošle godine jer je sagorevanje fosilnih goriva nastavilo da vodi svet ka opasnom nivou globalnog zagrevanja.
02.03.2023
"Trebalo bi da pređemo više u fazu implementacije, regulacije i ulaganja, od političke podrške do održivih poslovnih projekata", rekao je jedan od koautora izveštaja Maurice Berns.
Emisije od korišćenja fosilnih goriva zagrevaju planetu i podstiču ekstremne vremenske prilike, a jul je bio najtopliji mesec otkako postoje merenja.
Prema izveštaju, trenutna brzina energetske tranzicije u sektorima kao što su industrija ili građevinarstvo omogućava zagrevanje do 2,7 stepeni do kraja ovog veka.
Najveći problem sa finansiranjem javlja se kod proizvodnje električne energije i krajnjih potrošača.
"Veći troškovi finansiranja postrojenja na obnovljive izvore utiču na energiju koja se na ovaj način proizvodi, a to povećava konkurentnost ulaganja u fosilne izvore", navodi se u izveštaju.
Neke druge studije imaju slične zaključke. Na primer, BloombergNEF navodi da bi godišnje investicije morale da porastu tri puta u ovoj deceniji da bi se dostigao cilj neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine.
Ali zanimljivo je, kako navodi BCG, da svet ima alate i kapital neophodne za promene. Od 37 biliona dolara, koliko je potrebno do 2030. godine, za obnovljive izvore je već izdvojeno oko 19 biliona, ističe BCG, čija je računica zasnovana na uzorku od 270 energetskih kompanija.
Vlade i privatni sektor moraju da deluju zajedno kako bi smanjili troškove korišćenja tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika i stvorili scenario za premošćivanje finansijskog jaza od 18 biliona dolara.
Kao dobar primer navode američki zakon o smanjivanju inflacije koji podstiče čiste tehnologije.
Pocenjuje se da samo u Velikoj Britaniji postoji oko 220 gigavata kapaciteta koji bi mogao da se aktivira. Od toga se dve trećine odnosi na vetar, a ostatak na sunce. U Španiji to iznosi oko 180 gigavata, a slična situacija je i u mnogim zemljama širom sveta.
"To nije tehnički izazov jer znamo koje su nam tehnologije potrebne i one postoje. U pitanju je ubrzavanje funkcionisanja sistema", kaže Berns.