Globalne emisije CO2 dostigle su rekord prošle godine jer je sagorevanje fosilnih goriva nastavilo da vodi svet ka opasnom nivou globalnog zagrevanja.
Emisije povezane sa energijom porasle su za 0,9 odsto, odnosno na više od 36,8 milijardi metričkih tona u 2022. godini, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Skok je usledio uprkos značajnom padu industrijske proizvodnje u Kini i Evropi.
"Uticaji energetske krize nisu doveli do velikog povećanja globalnih emisija koje su se u početku prognozirale", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol. "Međutim, još uvek vidimo da emisije rastu iz fosilnih goriva, ometajući napore da se ispune svetski klimatski ciljevi."
Opširnije
Energetska tranzicija u Evropi – korak napred, nazad dva
Kada se rezimira 2022. godina, može se zaključiti da je, između ostalog, energetska kriza vratila Evropu nekoliko koraka unazad sa puta energetske tranzicije.
30.01.2023
IEA očekuje veći udeo OIE dok svet rekordno troši ugalj
IEA predviđa da će udeo obnovljivih izvora energije u globalnoj proizvodnji električne energije porasti sa 29 odsto u 2022. na 35 odsto u 2025. godini.
27.02.2023
Banke imaju rupe u zakonu za finansiranje uglja, pokazuje studija
Evropske banke i dalje imaju rupe u zakonu koje bi im omogućile da nastave da finansiraju projekte u vezi sa ugljem, pokazala je studija organizacije ShareAction.
14.12.2022
Srbija godinama s jeseni očekuje vetar da rastera zagađenje
Prekomerno zagađenja vazduha je zbog toplana manje snage i individualnih ložišta
14.10.2022
Subvencije uklanjaju 140.000 polovnjaka dok EPS ostaje najveći zagađivač
Poslednjih nekoliko godina sa dolaskom zime Srbija gotovo redovno zauzima neslavno prvo mesto po zagađenju vazduha u svetu.
08.02.2023
Emisije u Evropskoj uniji pale su za 2,5 odsto prošle godine pošto su blaga zima, koja je smanjila potražnju za grejanjem, kao i rastuće cene energije podstakle industrije da zatvore proizvodnju. To je pomoglo da se nadoknadi povećanje CO2 iz energetskog sektora, koji se više oslanjao na ugalj, a manje na nuklearnu energiju zbog problema sa održavanjem u Francuskoj, dok su hidroelektrane bile ograničene istorijskom sušom.
Bloomberg
Kina, najveći svetski emiter, takođe je zabeležila blagi pad emisija od 0,2 odsto prošle godine zbog slabijeg ekonomskog rasta, usporavanja izgradnje i mera za obuzdavanje širenja kovida 19.
Emisije su porasle za 0,8 odsto u SAD, podstaknute skokom u građevinskom sektoru i zbog perioda izuzetno hladnog vremena na početku godine koji je povećao potražnju za grejanjem.
Sve u svemu, ekstremni vremenski događaji doprineli su otprilike petini prošlogodišnjeg povećanja emisija. Dve trećine njih potiče od potražnje za hlađenjem koja može samo rasti jer klimatske promene čine toplotne talase ekstremnijim i češćima.
Ipak, najveće povećanje emisija prošle godine došlo je sa azijskih tržišta u razvoju i ekonomija u razvoju. Više od polovine povećanja u tom regionu došlo je od termoelektrana na ugalj.
.webp){kind=icon}
