Hrvatska crpi iz nuklearne elektrane Krško (NEK) oko 15 odsto električne energije za svoju ukupnu potrošnju, a u sadašnjem periodu zelene tranzicije snažno je usmerena na razvoj obnovljivih izvora. Pritom, ne manjka ni razmišljanje da se postepeno može i energija iz Krškog nadomestiti suncem, vetrom ili geotermalnom energijom.
S druge strane, prvenstveno zahvaljujući Francuskoj, nuklearna energija je u evropskoj zelenoj tranziciji dobila pravo državljanstva kao važan faktor u postizanju cilja smanjenja oslanjanja na fosilna goriva.
Takođe, u Sloveniji je zaživela ideja o izgradnji novog bloka NEK-a, pri čemu je hrvatska vlada iskazala principijelan interes za učešće, ali je još mnogo otvorenih pitanja. Pre svega, da li će se uopšte graditi, kako bi se finansirala i koliko je isplativo ući u projekat čija izgradnja traje mnogo duže od ulaganja u solarne ili vetroelektrane?
Opširnije
Kina pustila u pogon prvi nuklearni reaktor nove generacije
Kineske nuklearne ambicije dobile su podsticaj u sredu kada je prvi reaktor nove generacije u zemlji počeo sa komercijalnim radom.
06.12.2023
Nuklearne elektrane treba vratiti u igru, a gde je tu region?
Da li se rastuća potražnja može zadovoljiti solarnim panelima i vetroturbinama, ili bi trebalo ulagati u nuklearna postrojenja?
21.10.2023
Scholz odbacuje pozive za oživljavanje nuklearne energije
Nemački kancelar Olaf Scholz odbacio je poslednju ponudu svojih koalicionih partnera iz Slobodnih demokrata da preokrene izlazak zemlje iz nuklearne energije.
02.09.2023
Zašto SAD i Evropa i dalje kupuju rusko nuklearno gorivo
Rosatom nastavlja da bude dominantan izvor goriva za svetske nuklearne elektrane.
02.09.2023
Dublji nuklearni sporazum Kine i Rusije pod nosom SAD
Saradnja preti da poremeti globalnu ravnotežu moći.
22.03.2023
Fuzija – rusko diplomatsko oružje za buduću saradnju sa Zapadom
Udaljavanje Evrope od nuklearne energije neće ići jednostavno, pokazala studija.
28.03.2023
Prema rečima profesora Davora Grgića sa Instituta za visoki napon i energiju zagrebačkog Fakulteta elektrotehnike i računarstva, logično je i razumno da će u nekim zemljama, što je već jasno vidljivo, nuklearna energija svakako igrati ulogu u prelasku na izvore koji ne stvaraju emisije ugljenika. Može li se u tome prepoznati i Hrvatska?
"Mislim da je iz naših strateških dokumenata službeno vidljivo da za Hrvatsku nuklearni izvori znače učešće u produženom radnom veku NE i neki vid praćenja stanja nuklearnih tehnologija, posebno u vezi sa malim modularnim reaktorima. Mislim da povremeno davanje saglasnosti na različite međunarodne inicijative za razvoj nuklearne energije nije odraz nekog dubljeg razmatranja ili želje za izgradnjom nuklearnih elektrana u Hrvatskoj, ali je i priroda problema čistog snabdevanja električnom energijom takva da neće uskoro nestati i mi treba da zadržimo udeo nuklearnih izvora, bar u onom iznosu koji je sada. Ne radi se samo o tome da li bismo u narednih 10 ili 20 godina uspeli da izgradimo instalisane snage u vetroelektranama ili solarnim elektranama koje će zameniti nuklearnu proizvodnju, ali suštinska razlika ovih izvora znači da je razumno ne oslanjati se samo na jedan od njih", smatra Grgić.
Stoga kao jedan od načina ove diverzifikacije vidi hrvatsko učešće u mogućoj izgradnji novog bloka u Krškom.
"Ovakav angažman Hrvatske bi objektivno povećao šanse da se izgradi takva elektrana, iako u Sloveniji preovladava mišljenje da im za takav objekat nije potreban partner. Ako bi se išlo na takav objekat, mislim jedini prihvatljiv način je podela prava i obaveza kakve sada postoje za NEK. Jasna prednost ovakvog objekta je postojanje odgovarajuće lokacije, neophodnog znanja i saglasnosti lokalne zajednice. S obzirom na planiranu snagu od najmanje 1.000 megavata, ovakav objekat je finansijski zahtevan i samim tim predstavlja finansijski rizik, čak i ako su u njemu podjednako učestvovale obe zemlje, međutim, finansijski i vremenski zahtevi koji nesumnjivo postoje su relativni jer je finansijski teret najvećim delom koncentrisan u vreme izgradnje, što bi moglo biti od osam do 10 godina. Ono što treba uzeti u obzir je da je životni vek takvog objekta najmanje 80 godina sa faktorom opterećenja većim od 90 odsto. Kao i u životu, može se govoriti o tome kako projekat je veliki izazov i nikada ne ulazite u njega niti gradite elektranu i imate dugoročno rešen izvor energije bez ugljenika. Ulaganja u obnovljive izvore su ravnomernije raspoređena, ali to ne znači da su kumulativno manja, jer je njihov životni vek bar upola kraći, a potrebna instalisana snaga za istu proizvodnju električne energije je dva do tri puta veća. Mislim da se razvoj hrvatske energetike treba temeljiti i na obnovljivim i na nuklearnim izvorima", ističe Grgić.
Ali nije sve u Krškom. Naime, u Evropskoj uniji sve više se razmišlja o upotrebi malih modularnih nuklearnih reaktora, koji, doduše, još nisu zaživeli, ali su na dobrom putu.
Više o ovoj temi pročitajte OVDE.
.webp){kind=icon}
