U petak će investitori verovatno moći da prate pravu dramu na američkom tržištu obveznica. Prinosi od desetogodišnjih državnih obveznica porasli su na 4,48 odsto, što je najveći rast još od 2001. godine. Prinosi od tridesetogodišnjih hartija od vrednosti takođe rastu i dostigli su 4,95 odsto. Ovaj nedeljni skok je najveći još od 1982. godine.
U jeku turbulencija na globalnom finansijskom tržištu vlasničkih ulaganja, tržište obveznica pokazalo je otpornost, makar delimičnu. To nas u principu ne iznenađuje budući da se obveznice smatraju dobrim diverzifikatorom, što znači da bi teorijski trebalo da slabo, ili čak negativno koreliraju za cenama akcija. U hipotetičkom portfoliju akcija i obveznica 50-50, na oba tržišta vidimo efekte diverzifikacije. U momentu kada jedna kategorija ide značajno naniže, druga je zadržala vrednost i omogućila blaže efekte tržišnog šoka na celokupan portfolio.
U nastavku analize pozabavićemo se time da li su se investitori okrenuli obveznicama u "flight to safety/quality" maniru i koji segment obveznica je kako prošao.
Opširnije
Janković: Elixirove obveznice za koji dan na berzi, nove emisije do kraja godine
Posle uspešne aukcije, za korporativne obveznice Elixira biće omogućeno sekundarno trgovanje na Beogradskoj berzi.
11.04.2025
Obveznice postale utočište, dok Trump budi strah od stagflacije
Investitori, šokirani stanjem na tržištu, hrle u američke državne obveznice, zabrinuti da bi trgovinski rat Donalda Trumpa mogao izazvati svetsku recesiju.
07.04.2025
Nemačke obveznice pale dok se čeka odluka o milijardama evra
Prinos na nemačke 10-godišnje obveznice porastao je za dva bazna boda.
18.03.2025
Srbija opet prodala više obveznica nego što je planirano
Na aukciji u utorak prodate su dužničke hartije vredne 25,15 milijardi dinara. Planirani obim prodaje bio je 20 milijardi dinara.
11.03.2025
Ukoliko krenemo "top-down", vidimo da su u segmentu akcija i obveznica drugačiji trendovi. S&P 500 je u nedelji nakon objave američkih carina izgubio oko 12 odsto vrednosti (zaključno sa 8. aprilom), dok je geografski uporediv benčmark za obveznice The Bloomberg USAgg Index izgubio tek jedan odsto u istom periodu.
Bloomberg
Ukoliko pogledamo malo duži period, od početka godine S&P 500 je 15 odsto u minusu, dok je obveznički indeks čak u plusu oko dva odsto.
Vrlo slično je u Evropi. Stoxx600 je za nedelju dana nakon uvođenja carina izgubio 12 odsto vrednosti, dok je odgovarajući obveznički index Bloomberg Pan-European Aggregate Index manje-više stagnirao (-0,2 odsto). Slično ponašanje smo videli i 9. aprila, kada je S&P500 zabeležio povratak, +9,5 odsto u jednom danu, dok je obveznički Bloomberg USAgg Index izgubio 0,1 odsto vrednosti istog dana.
I u samom uzorku obvezničkih indeksa vidimo poprilično školsko ponašanje investitora. Najbolje su u ovom periodu tržišnog stresa prošle obveznice visokog kvaliteta.
Bloomberg Global Aggregate bond index izgubio je tek 0,2 odsto u posmatranom periodu (2-8. april 2025), dok je Bloomberg Global High Yield bond index izgubio skoro tri odsto. To možemo generalizovati na skup indeksa obveznica. Korelacija između OAS-a i promene vrednosti indeksa je negativna - što je indeks rizičniji mereno OAS-om, to je i pad vrednosti bio intenzivniji. To jeste očekivano, ali zanimljivo je pomenuti da je sama korelacija naglo skočila u odnosu OAS-a i promene vrednosti obveznica i za nedelju dana iznosi oko -83 odsto, dok za ytd podatke oko -45 odsto, što nam samo potvrđuje da su stresni periodi upravo oni kada se najbolje vidi sistemski efekat tržišta i beg u instrumente nižeg rizika.
Zanimljivo je da je povećan prinos samo na američke desetogodišnje obveznice u posmatranom periodu. U slučaju Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Japana vidimo smanjene prinose, s nešto većim padom kod obveznica dvogodišnje ročnosti u odnosu na desetogodišnju. Ako imamo u vidu da je i prinos na američke dvogodišnje obveznice u minusu, primetno je da kriva prinosa postaje strmija i investitori preferiraju hartije kraćeg roka na račun nižih prinosa.
Generalno očekujemo dalji pad prinosa na obveznice, kako efekti carina budu dalje uzeli maha, investitori će preferirati ipak sigurnije oblike aktive. Međutim, u određenim segmentima vidimo da postoji potencijal za rast prinosa, na primer u Nemačkoj, gde se očekuje jače zaduživanje, ali i u Japanu, kako centralna banka bude povećavala kamatnu stopu.
Bloomberg
Američke obveznice ostaju pod znakom pitanja kao standardni benčmark za dolarski "safe-haven" u narednom periodu i tu možemo očekivati čak i više prinose. Imajući u vidu trgovinski rat SAD i ostatka sveta, pitanje je koliko će strani investitori biti raspoloženi da nastave da ulažu, ili samo da zadrže svoje investicije u SAD. A javlja se i taj problem rastućeg javnog duga, gde se s rastom prinosa na obveznice (koji možemo i dalje očekivati imajući u vidu inflatorne pritiske koje impliciraju carine) situacija samo pogoršava (u poslednje dve godine prinos varira oko četiri odsto, značajno iznad prosečnih dva odsto u desetogodišnjem periodu 2013-2022).
