Nemačka je postala konzervativnija, a ne radikalnija

Prvi put od vremena nacista, krajnje desna stranka napravila je značajan politički prodor u Nemačkoj. Alternative für Deutschland (AfD) pobedio je na regionalnim izborima ovog meseca u Tiringiji i bio drugi u susednoj Saksoniji. Unutrašnja teskoba za demokratijom zadesila je zemlju, ali nije sve tako crno kao što se čini.

Dok je uspon krajnje desnice u centru pažnje, to zamagljuje širu sliku: nemačko društvo nije postalo radikalnije. Postalo je konzervativnije. Godinama centristi nisu uspeli da ponude verodostojnu politiku desnog centra na glasačkom listiću, ali to će se možda uskoro promeniti. Očekujte da će se nemačka politika okrenuti udesno, iako ne onoliko koliko se mnogi plaše.

Domaći i međunarodni mediji gledaju uspon AfD-a kao izuzetan slučaj bivše Istočne Nemačke, jer tamo su i Tiringija i Saksonija i Brandenburg, pokrajina za koju se predviđa da će AfD takođe osvojiti većinu na izborima u 22. septembra. Ali Istočna Nemačka nije radikalni izuzetak. To je regija koja žudi za stabilnošću, koja je izgubila četvrtinu svog stanovništva od ponovnog ujedinjenja Nemačke. Izložena je istim silama koje birače teraju udesno u zemljama poput Francuske ili Italije. Prihodi i bogatstvo su još uvek manji nego u bivšoj Zapadnoj Nemačkoj.

Zapravo, ekonomsku teskobu zbog stvari kao što su životni troškovi i troškovi stanovanja oseća većina Nemaca, prema nedavnoj anketi. Ta pitanja pratila je imigracija, koju je nešto više od polovine zapadnih i istočnih Nemaca navelo kao brigu.

Bezbednost u centru pažnje

Javna bezbednost takođe je sve veći problem, posebno za žene, kako je pokazalo drugo istraživanje. To nije iracionalan strah. Nasilni zločini dosegli su rekordni nivo prošle godine, a više od trećine svih osumnjičenih za zločine bili su stranci, što povezuje javnu bezbednost s imigracijom.

Izveštaj koje je naručila vlada 2018. otkrio je da se 90 odsto porasta nasilnih zločina u Donjoj Saksoniji zaista može pripisati mladim migrantima. Pa ipak, ni demohrišćani CDU/CSU-a tadašnje kancelarke Angele Merkel ni njihovi koalicioni partneri socijaldemokrate levog centra SPD-a nisu nastojali da smanje imigraciju.

Bloomberg

Merkel je pustila više od milion tražilaca azila u zemlju 2015. i 2016. Levičarska koalicija SPD-a, Zelenih i slobodnih liberala FDP-a njenog naslednika kancelara Olafa Scholza odobrila je još veći priliv ljudi 2022. godine.

Ipak, većina javnosti je konzervativna po pitanju doseljavanja. U prošlonedeljnom istraživanju više od tri četvrtine nemačkih ispitanika zahtevalo je zaokret u politici azila s kojom su povezane sve glavne političke stranke. To pogoduje novim antiimigracionim strankama, zbog čega je AfD sada na drugom mestu ankete, iza konzervativaca, ali ispred vladajućih stranaka.

'Još uvek u krizi'

Mnogi nemački birači takođe krive centriste za činjenicu da je nemačko gospodarstvo "još uvek u krizi", kako je to rekao Ifo institut za ekonomska istraživanja. Da spomenemo samo dva primera ekonomskog samopovređivanja: vlada Angele Merkel ubrzala je ukidanje nuklearne energije, koja je nekad davala trećinu električne energije. Sada se Nemci suočavaju s nekim od najviših cena električne energije za potrošače u svetu, a ni ona ni Scholz nisu se usprotivili krajnje nepopularnoj odluci Evropske unije da zabrani prodaju tradicionalnih automobila s motorima s unutarnjim sagorevanjem od 2035, što je stvorilo velike probleme za kultnu nemačku automobilsku industriju.

Izvesnosti su narušene na svim nivoima, a taj trend je pogoršan ratom u Ukrajini i pandemijom. Mladi se posebno brinu da možda neće moći uživati ​​u standardu stanovanja, javnoj bezbednosti i prosperitetu kakav su imali njihovi roditelji. Mnogi žele da vlada zaustavi društvene i ekonomske trendove poslednjih godina, a njihovi stavovi su se promenili u skladu s tim.

Studija na mladima od 14 do 29 godina pokazala je da više od polovine njih misli da država čini više za izbeglice nego za vlastiti narod. Studija je predvidela pobedu AfD-a u toj demografskoj grupi, što se dogodilo u Tiringiji, gde je stranka osvojila glasove mlađih od 30 godina s 35 odsto.

Depositphotos

Nemci svih uzrasta izgubili su poverenje u etablirane stranke. U nedavnom istraživanju, 77 odsto istočnih Nemaca reklo je da ne misli da je država u stanju da ispuni svoje odgovornosti, a 69 odsto zapadnih Nemaca se slaže. Taj gubitak poverenja tera ljude na političku ivicu u potrazi za promenom.

Sklonost riziku

Ipak, zabrinuti ljudi su takođe skloni riziku. Centristička stranka koja može da osigura stabilnost privrede i da kontroliše imigraciju pridobiće birače natrag od neproverenog AfD-a. Uzmimo nemačku automobilsku industriju. Čelnik CDU-a Friedrich Merz pozvao je na ukidanje nepopularne i štetne zabrane prodaje motora s unutrašnjim sagorevanjem od 2035. jer "u politici ne možemo odlučiti koja će tehnologija biti prava za očuvanje prosperiteta i zaštitu naše klime za 10, 15 ili 20 godina", ne zalazeći u ekstremni zahtev za napuštanjem svih postojećih klimatskih sporazuma na koje je AfD pozivao.

Slično tome, imigracija nije igra s nultim rezultatom. Kao što je bivši britanski premijer Tony Blair rekao u svojoj novoj knjizi "On Leadership", "većina ljudi može da prihvati da je određeni nivo i vrsta imigracije neophodna, ali se brinu kada misle da je celi sistem pokvaren". Radi se o vršenju kontrole nad time ko je u zemlji, a ne o žigosanju imigracije kao "majke svih kriza", kao što to čini čelnik AfD-a u Tiringiji Björn Höcke.

Čini se da nemački centristi konačno počinju da slušaju. Bujica nedavnih terorističkih napada, istorijske pobede AfD-a i sumorne vesti da automobilski div Volkswagen prvi put razmatra zatvaranje fabrika u svojoj zemlji, poslužili su kao zakasneli poziv na uzbunu. Scholzova vlada je na primer najavila da želi strože mere za imigraciju i javnu bezbednost. Naravno, možda je premalo prekasno: prošlonedeljno istraživanje pokazalo je da je samo 15 odsto birača zadovoljno radom vlade.

Bitka za birače

Istraživanje je, međutim, takođe pokazalo da su demohrišćani počeli da skupljaju glasove i da bi trenutno dobili nacionalne izbore s 33 odsto, gotovo dvostruko više nego što bi dobio AfD. Merz, koji želi da udalji CDU od svoje prethodnice Merkel i ponovo je postavi kao tradicionalnu konzervativnu stranku, pozvao je na snažnije mere za imigraciju i na preispitivanje ekonomske politike. Ako to uspe da izvede i okupi tim kompetentnih i autentičnih lidera, njegova stranka trebalo bi da povuče birače s margine.

Ako centristi žele da stabilizuju nemačku politiku, moraju da obezbede ravnotežu političkog spektra. Merkel je povukla konzervativce toliko u centar da je ostavila veliki vakuum moći na desnici. S obzirom na to da je CDU/CSU dominirao zapadnonemačkom posleratnom politikom pola veka, gotovo uvek osvajavši više od 40 odsto glasova, na njima je odgovornost da se pomaknu prema svom ranijem biračkom telu.

Bloomberg

Slično tome, SPD je nekada bio stranka radnika. Međutim, na evropskim izborima u maju AfD je preuzeo tu ulogu, pobedivši u toj demografskoj kategoriji s 33 odsto. Tu bi takođe trebalo da se postavi pitanje šta centristi mogu da učine da vrate svoje glavne birače, a ne gde su ti birači pogrešili.

U svetlu nemira poslednjih godina, mnogi Nemci traže konzervativnije opcije na glasačkom listiću. Na centristima je da ih osiguraju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar