Auto-industrija polako ali sigurno izlazi iz izuzetno turbulentnog perioda obeleženog naglašenim viškom potražnje i uskim grlima u proizvodnji. Dodatno, prodaja automobila u Evropi se oporavlja, te je u ovom trenutku valjano napraviti rezime strateških i finansijskih pozicija ključnih igrača.
Na globalnom nivou, Tesla vodi cenovni rat, između ostalog sa kineskim proizvođačima električnih vozila, dok evropski potrošači kupuju, uz solidnu premiju, na domaćem, tj. evropskom tržištu i pokazuju dosta skepticizma ka konkurentima, posebno onima iz Kine. Region je takođe zahvaćen burom globalnog tržišta električnih automobila - Stellantisov novi električni auto se upravo testira u Kragujevcu. Evaluaciju efekata ovih trendova posmatramo kroz ključne igrače i njihove performanse: Teslu, kineski BYD i Stellantis, kao predstavnika tradicionalnih evropskih proizvođača automobila.
Posle visokih dvocifrenih stopa rasta u 2021. godini, a posebno u 2022, stope rasta prodaje se hlade u 2023. godini. Najveći rast prodaje prošle godine ima BYD usled rapidnog osvajanja ogromnog kineskog domaćeg tržišta. Stellantis ima najnižu stopu rasta u 2023, kako se entuzijazam u vezi sa oporavkom lanca snabdevanja smirivao, a konkurencija pojačavala. Takođe, volumeni su opadali, pa se rast prodaje uglavnom odnosi na cenovnu komponentu. Potražnju su gušile visoke kamatne stope, sve skuplja vozila i strah od recesije.
Izvor: Bloomberg, Bloomberg Adria analytics
Beast from the east - BYD
BYD ima ključnu prednost nad Teslom i ostalim tradicionalnim proizvođačima, a to je cena vozila. Prosečna cena Teslinog vozila je 47 hiljada evra, dok je prosečna cena BYD vozila oko 20 hiljada evra. Takođe, BYD u ponudi ima 10 vozila koja su jeftinija od Teslinog najpristupačnijeg modela – modela 3. BYD-jev najjeftiniji auto, BYD Seagull, košta 10 hiljada dolara.
Izvor: Bloomberg, COX, Bloomberg Adria analytics
Baš zbog svoje pristupačnosti, BYD je prestigao Teslu kao najveći proizvođač električnih vozila na svetu. BYD-jeva cenovna prednost počiva na dva noseća stuba – pomoć od države i vertikalna integracija. BYD je dobio oko 30 milijardi evra od kineske vlade kroz razne subvencije. Takođe, kineska vlada postavlja ambiciozne ciljeve kao što su kvote za proizvodnju električnih vozila.
Vertikalna integracija BYD-ju daje veliki stepen kontrole nad lancem vrednosti, koji je večita boljka auto-industrije, a znači da ne moraju da se oslanjaju na OEM-ove, odnosno proizvođače originalnih delova koji dominiraju evropskom auto-industrijom – Bosch, Aptiv i Continental. BYD je jedini serijski auto-proizvođač koji sve baterije izrađuje interno. Koriste svoje dugogodišnje iskustvo u proizvodnji baterija i drugi su najveći proizvođač baterija na svetu, iza kineskog CATL-a. Iako se većina vozila proizvodi unutar kompanije, zbog niske finalne cene, BYD posluje sa izuzetno tankim maržama.
Izvor: Bloomberg, Bloomberg Adria analytics
Ono što je zajedničko za sva tri igrača je održavanje net cash pozicije i negativan CCC (engl. cash conversion cycle). Negativan CCC kod Tesle i Stellantisa proizilazi iz kratkih dana potraživanja, to jest imaju sposobnost da izuzetno brzo naplate potraživanja, a posebno Tesla. Što se Tesle tiče, ovo nije iznenađujuće, s obzirom na to da su liste čekanja za automobile i po dve godine, a lojalni kupci plaćaju i avansno.
BYD-jev negativan CCC proizilazi iz dana plaćanja dobavljačima. S obzirom na stepen vertikalne integracije u kojoj se 75 odsto vozila proizvodi in-house, mnogo više nego, na primer, kod Volkswagena, koji je na 35 odsto, dugi dani dobavljača kod BYD-ja su i očekivani. Za BYD je niska zaduženost posebno bitna s obzirom na to da tek započinju globalnu ekspanziju. Zbog EU regulative i generalne skeptičnosti ka kompanijama koje su finansirane kineskim subvencijama, proizvodnja će verovatno morati da bude lokalizovana, te su novi pogoni (velike investicije) potrebni radi osvajanja tržišta.
Za Teslu je niska zaduženost i generalno dobro zdravlje bilansa stanja vitalno radi podržavanja ambicioznijih projekata u Muskovom portfoliju, opadajućeg trenda rasta prodaje zbog sve lošijih stopa isporuka vozila, i topljenja tržišne kapitalizacije. Štaviše, uprkos snižavanju cena vozila, Tesla nije uspela da pospeši potražnju i poveća proizvodnju.
Stellantis drži zaduženost na niskom nivou jer su iskustva sa periodima lančane kupovine i konsolidacijom tokom 2010, kao i nezapamćenim sunovratom industrije 2020. istakla važnost rezervi gotovine i opreznosti u preuzimanju dodatne finansijske poluge.
Očekivanja
Iako zelena agenda i regulacija koja favorizuje električna vozila pritiskaju sve proizvođače, postoje razlozi da oprezni posmatrač posumnja u jednoumlje električne revolucije. Toyota, za razliku od mnogih proizvođača, nije uperila svoju strategiju ka dominantno električnom portfoliju, za šta su oštro kritikovani. Naprotiv, Toyota je diverzifikovala svoj portfolio koji uključuje električna vozila, hibride, motore sa unutrašnjim sagorevanjem i automobile na vodonik. Akio Toyoda, bivši direktor Toyote, veruje da će se tržišni udeo električnih automobila zaustaviti na 30 odsto.
Činjenica da tržište polovnih električnih automobila katastrofalno posluje usled velikih stopa deprecijacije vrednosti, degradacije baterija, komplikacija pri servisiranju i nedostatku rezervnih delova, ide u prilog ovoj izjavi. Svi ovi faktori su doveli do slabljenja interesa potrošača za kupovinu električnih automobila.
Smatram da će regulativa, kao što je evropski plan da se motori sa unutrašnjim sagorevanjem izbace do 2035. godine, zauvek promeniti tržište, ali da su igrači koji su svim resursima ušli u čisto električna vozila prerano zagrizli i da je tehnologija daleko od savršeno primenjive. Uspeh EV i dalje najviše zavisi od razvoja infrastrukture, kako punjenja, tako i aplikacija koje podržavaju informisanje vozača, a već je predugačko veštački potpomognut subvencijama i blagonaklonom regulativom. Diverzifikacija, kao kod Toyote, jeste pametan način da se sačeka da tržište prihvati novi standard i da se tehnologija istestira dok se strategija ne dokaže kao validna. Fokusiranje samo na električna vozila sada izgleda kao mnogo rizičnija opklada nego pre pet godina.