Preti li novi talas poskupljenja usled rata na Bliskom istoku?

Rat između Izraela i Hamasa koji je započet na teritoriji Izraela, ali je vrlo brzo prenet na Gazu, počinje da testira strpljenje globalnih aktera, ali i građana samog Izraela.

Učestali su natpisi u medijima koji objašnjavaju kako frustrirana Bidenova administracija stavlja sve više ograničenja na vojnu operaciju Izraela u Gazi, koja ulazi u svoju finalnu fazu na jugu te palestinske oblasti, gde su utočište pronašli Palestinci sa severa datog područja. To znači da svaki izraelski udar iz vazduha ili artiljerijska paljba neminovno dovode do velikog broja civilnih žrtava, jer je u uslovima visoke koncentracije civilnog stanovništva na skučenom prostoru nemoguće vojno delovati razornim metodama.

Civilne palestinske žrtve ne samo što okreću globalno javno mnjenje  protiv zvaničnog Tel Aviva, već indirektno erodiraju i poverenje u američko liderstvo. Izrael je stoga prinuđen da više koristi svoje specijalne snage, što povećava žrtve među vojnicima te države, ali i prolongira rat. Prvi put od početka rata u oktobru prošle godine, građani Izraela su krenuli da protestuju protiv nacional-populiste Netanyahuja, koji će bez decidne pobede nad Hamasom sasvim sigurno izgubiti vlast na prvim izborima.

Hamas nastavlja da postoji kao organizovana vojna grupacija, iako su joj dosad naneti veliki gubici, a Iran vrši kontrolisani pritisak na Zapad kroz ograničene napade na teretne brodove koji prolaze kroz Crveno more. Teheran jeste izabrao pametan način da vrši pritisak na Zapad, onaj koji odgovornost za eskalaciju ratnih dejstava prebacuje na Zapad, ali je u tom pokušaju naneo i kolateralnu štetu Kini. U vezi sa tim, ne čudi ekskluzivna vest koju je 26. januara preneo Reuters, a u kojoj stoji da su kineski zvaničnici počeli da vrše pritisak na Iran da zaustavi raketne napade iranskim naoružanjem na teretne brodove koji dolaze od Huta iz Jemena. Treba razumeti da su svi brodovi, osim fantomske flote ruskih naftnih tankera, osigurani kod međunarodnih kompanija koje se tom delatnošću bave, te da nije bitno da li Huti ciljaju brod u kineskom ili američkom vlasništvu – cene osiguranja plovila u sektoru Crvenog mora neminovno rastu za sve. Posledičnom vezom, jasno je da čim raste cena transporta, raste i cena robe za dobavljače, pa posle i za kupce, a naposletku se sve to prevodi u inflatorni pritisak. Vojna operativna grupa u Crvenom moru, sastavljena od zapadnih država, a podržana zalivskim monarhijama, teško da će, držeći se udara iz vazduha, moći da spreči Hute da izvode napade u Crvenom moru. Udari ove koalicije po vojnim ciljevima u Jemenu su pre svega demonstrativne prirode.

Bloomberg

Ko profitira ovim ratom, a kome ne odgovara

Ako saberemo i oduzmemo interese svih velikih sila i političkih lidera, ovim ratom profitiraju jedino Iran, zato što osigurava stabilnost svog režima prebacujući težište na rat protiv Izraela i Zapada sa unutrašnjih problema; Rusija, koja je kao zgoditak dobila skretanje pažnje sa njenog rata protiv Ukrajine, odgovara joj i rast cena nafte; premijer Izraela, koji osigurava opstanak na vlasti produžavanjem ratnih sukoba (njemu nikako nije odgovaralo da ovaj rat započne, ali mu sad nikako ne odgovara da se brzo završi).

Evropi ne odgovara zbog rasta cena potrošačke robe i energenata, koje su prethodno već skočile usled rata u Ukrajini i usporile ekonomski rast na kontinentu; Sjedinjenim Državama zbog izbijanja još jedne spoljne krize u čije kontrolisanje moraju da ulože, ionako nategnute, resurse, a sve u uslovima parališuće političke polarizacije; Bidenova administraciji jer je usred izborne godine biračko telo Demokratske partije podeljeno po pitanju podrške Palestini ili Izraelu; Kini zato što dovodi u pitanje njenu žilu kucavicu – međunarodnu trgovinu, u trenucima kada je kineska ekonomija slabija nego što je bila decenijama unazad; Egiptu, Jordanu i zalivskim monarhijama jer destabilizuje tamošnje autokratske režime. Raspored interesa govori u prilog tezi da rat u Gazi mora u dogledno vreme biti završen. To je i razlog zašto se ratna dejstva nisu raširila regionom kao šumski požar – previše je rizika, a premalo dobiti.

Uprkos ratu nije došlo do naftnog šoka

Uprkos tome što je Crveno more, vitalna arterija globalne pomorske trgovine, postalo žarište geopolitičkih tenzija, nije došlo do naftnog šoka. Cene ovog energenta su u januaru dostigle vrednost od oko 80 dolara po barelu, što je predstavljalo umereni porast u poređenju sa periodom pre nego što je zapadna koalicija počela da izvodi napade protiv jemenskih Huta. Evropske kompanije su stavljene pred izbor – da transportuju robu kroz Crveno more uz povećan rizik i trošak ili da idu dužom rutom oko afričkog kontinenta.

Ipak, nemačka pomorska transportna kompanija Hapag-Lloyd ispregovarala je alternativnu, delimično suvozemnu prevoznu rutu preko teritorije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Na ovaj način bi Bab el Mandeb, moreuz koji pod nišanom drže Huti, bio zaobiđen, bez primetnog skoka cene transporta, dok bi roba do Evrope stizala dalje pomorskim putem iz saudijske luke Džeda, smeštene u severnom delu Crvenog mora i van domašaja Huta. Iz datog primera vidimo da su alternativni putevi snabdevanja mogući, ali i da su zalivske monarhije veoma kooperativne po ovom pitanju (iako deklarativno moraju da budu na strani Palestine).

Centralne banke pred novim izazovom

Iako su zasad ekonomske posledice od rata u Gazi u domenu kontrole, pritisak se prebacuje na centralne banke sa pitanjem da li će one izabrati put prevencije ili će sačekati sa potezima dok posledice ne postanu do kraja izvesne. Vlade i centralne banke širom sveta suočavaju se sa izazovnim zadatkom ublažavanja novonastalih negativnih ekonomskih efekata, pri čemu drugi po pravilu posežu za restriktivnim merama monetarne politike u cilju suzbijanja inflacije, dok se prvi fokusiraju na obezbeđivanje alternativnih trgovinskih puteva i diplomatskih rešenja krize. U odgovoru na ove izazove, centralne banke u vodećim ekonomijama suočavaju se sa delikatnim zadatkom balansiranja kontrole inflacije sa potrebom da omoguće održivi ekonomski rast. Rizik od stagnacije, karakterisan stagnacijom ekonomske aktivnosti uz inflacione pritiske, veliki je izazov. Donosioci politika se nalaze na tankom ledu, pokušavajući da stimulišu ekonomsku aktivnost dok istovremeno sprečavaju nekontrolisani rast cena. Pritom smo na pragu više izbornih ciklusa – u SAD, Britaniji i na nivou EU.

Bloomberg

Ako je rat u Ukrajini predstavljao nagoveštaj ponovne, premda složenije, blokovske podele globalne političke scene, rat u Gazi pruža mogućnost za saradnju čak i konkurentnim akterima, a sve da bi se ograničila destruktivna politika kako Irana kao zaokruženog političkog sistema, tako i populističke opcije u Izraelu. Globalna ekonomija je daleko od slamanja, o tome svedoče paralelni pokušaji SAD i Kine da kontrolišu štetu koja je prouzrokovana novim ratom na Bliskom istoku. I Vašington i Peking se zalažu za održavanje funkcionalnosti globalne ekonomije, što je dobar signal za ostatak planete. Trenutno prelamanje geopolitičkih kriza služi kao podsećanje na krhkost globalnog ekonomskog sistema. Dok svet nastavlja da se bori s ovim izazovima, put napred zahteva posvećenost izgradnji otpornije, inkluzivnije i održive globalne ekonomije.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar