Tragični događaji na Bliskom istoku ne podsećaju na mestimične konflikte koji večito bukte u nezavršenom sukobu Izraela i Palestine. Teroristički napad Hamasa, grupe koja kontroliše pojas Gaze, oživeo je traumatična sećanja Izraelaca na Jomkipurski rat, vođen tačno pre 50 godina. Tada su Egipat i Sirija, po poslednji put, udruženim silama pokušali da unište Izrael kao državu, izvodeći nenajavljeni napad za vreme najsvetijeg judejskog praznika. Podaci koji su dostupni javnosti upućuju na to da je napad Hamasa bio tako planiran da namerno budu počinjeni masakri nad građanima Izraela, koji su živeli u pograničnoj teritoriji, nadomak Gaze.
Izložena činjenica znači da je namera Hamasa upravo da izazove rat većih razmera na Bliskom istoku. Takav razvoj događaja odgovara Iranu, jer sprečava američki proces pomirenja Izraela i Saudijske Arabije (najvećeg konkurenta Irana u islamskom svetu), a pogoduje i Kremlju, jer skreće pažnju sa Ukrajine i čini scenario nultog zbira (hoćemo li pomoći Izraelu ili Ukrajini) realnijim. U okviru ovih odnosa, Gaza i njeni stanovnici svesno su žrtvovani zarad izazivanja velike krize na Bliskom istoku, žrtvovali su ih upravo oni koji se decenijama pretvaraju da ih štite – Hamas neposredno i Iran posredno.
Pored geopolitičkih turbulencija, veliki rat na Bliskom istoku izazvao bi i ozbiljne ekonomske posledice po globalnu ekonomiju. Širi kontekst u kome se odvija dati sukob je dobro sažet na redovnom godišnjem sastanku MMF-a u Marakešu, održanom ovog meseca – slab ekonomski rast na globalnom nivou, lepljiva inflacija, nedostatak investicija privatnog sektora u tržišta u povoju, virus političkog populizma, politička disfunkcija SAD izražena u visokom stepenu partijske polarizacije, zabrinutost usled usporenog ekonomskog rasta Kine, te naposletku preteći geopolitički rizici. Dati spisak zabrinutosti predstavlja ličnu kartu trenutnog istorijskog trenutka.
Opširnije
Evropsko-kineski spor oko električnih vozila – borba za tržište ili budućnost?
Politička važnost auto-industrije znači da određen deo elektorata od nje direktno zavisi, te su subvencije uvek u igri.
01.10.2023
Zašto pad kreditnog rejtinga SAD nije zabrinuo skoro nikoga
Početkom avgusta, agencija Fitch umanjila je ocenu kreditnog rejtinga Sjedinjenih Američkih Država.
24.09.2023
Saradnja Rusije i Severne Koreje – put iz ili u izolaciju?
Rusija traži pomoć od Severne Koreje da bi ostala u totalnom ratu još godinu ili dve, ocenjuje politikolog Aleksandar Đokić.
17.09.2023
Mogućnost rata šireg opsega na Bliskom istoku je realna, jer je suvozemna vojna intervencija Izraela u Gazi neminovna. Uprkos tome, sam veći konflikt moguće je izbeći. To će zavisiti najpre od planiranog obima intervencije izraelske armije – što je intervencija kraća i efikasnija, manje su šanse za proširenje sukoba. Pomenuti obim intervencije zavisiće prevashodno od postavljenih ciljeva, o kojima odlučuje izraelska koncentraciona vlada, formirana nakon napada Hamasa. Jedna od bitnih lekcija ruske invazije na Ukrajinu jeste da čak i superiorna vojna sila nije u stanju da slomi otpor organizovanog protivnika iza dobro utvrđenih položaja.
Jedna je stvar kada Izrael bombarduje položaje Hamasa u Gazi iz vazduha, a sasvim druga da se upusti u operaciju čišćenja pojasa Gaze od terorista, koji na raspolaganju imaju čitavu mrežu podzemnih tunela i ogromne količine naoružanja. Pojas Gaze jeste mali po površini, ali to je u ovom slučaju otežavajuća okolnost po Izrael, jer tamo živi oko dva miliona stanovnika. Svaka vojna intervencija u takvom okruženju garantuje visok broj civilnih žrtava, što je izrazito nepopularno u očima globalnog javnog mnjenja i delegitimizuje akcije Izraela. Svaki dan više koji izraelska armija provede u Gazi, povećava verovatnoću da će se u rat protiv Izraela uključiti iranske proksi terorističke grupacije iz Libana (Hezbolah) i Sirije. Ukoliko dođe do takvog razvoja situacije, direktni sukob između Izraela i Irana biće bliži nego ikad.
Bloomberg Mercury
U tom pogledu, bilo bi u interesu Izraela, ali i sveta, da njena intervencija u Gazi bude ograničena, da cilj ne bude uspostavljanje potpune kontrole nad datom teritorijom, jer bi to vrlo verovatno izazvalo gorenavedeni domino efekat. Budući da koncentracionu vladu Izraela čine i umerene političke opcije, postoji opipljiva nada da će Izrael ipak ograničiti svoje planove za intervenciju.
U suprotnom slučaju, slučaju eskalacije konflikta na regionalnom nivou, putevi dopremanja nafte i gasa bili bi stavljeni u opasnost. Dovoljno je setiti se Tankerskog rata u okviru Iračko-iranskog vojnog sukoba, tokom 1980-ih godina, kada su u finalnim fazama datog konflikta obe strane počele da ciljaju naftne tankere u Persijskom zalivu. Kroz Persijski zaliv prevozi se približno 18,2 miliona barela nafte dnevno, otprilike 17 miliona barela dnevno prolazi kroz Ormuski moreuz putem tankera. Pored toga, preko 3,5 milijardi kubnih stopa prirodnog gasa, otprilike 18 procenata svetskog izvoz ovog energenta, transportuje se kroz taj moreuz preko LNG tankera.
U međuvremenu, iranska proizvodnja sirove nafte je ove godine porasla i dostigla nivo od oko 3,2 miliona barela na dan. Pre dve godine, nivo proizvodnje iranske nafte je bio na 2,2 miliona barela po danu. Ako bi došlo do direktnog sukoba Izraela i Irana, jedan od glavnih meta izraelske avijacije i raketnih snaga bili bi iranski naftni tankeri, što bi dovelo do pozamašnog skoka cene nafte. Pod takvim uslovima, globalna ekonomija bi sigurno ušla u novi ciklus krize.
Bloomberg
Sjedinjene Američke Države već su poslale dve grupe nosača aviona u Mediteran, kao demonstraciju sile Iranu sa ciljem odvraćanja Teherana (i njegovih proksija) od stupanja u konflikt sa Izraelom tokom operacije u Gazi. Kina je primetno odsutna iz celog toka događanja, premda je nedavno pokušavala da preuzme ulogu posrednika za stabilizaciju regiona od Sjedinjenih Američkih Država. Rusija doliva ulje na vatru, podržavajući Hamas i Iran politički, a čak i tokovi novca hamasovih terorista vode u Moskvu – otkriveno je da je 93 miliona američkih dolara oprano i prosleđeno palestinskim terorističkim grupama kroz moskovsku kriptoberzu Garantex.
Bitnu ulogu imaće Saudijska Arabija, upravo je ona započela proces pomirenja sa Izraelom, a pod palicom SAD. Rijad je taj proces trenutno stopirao, ali ne i ukinuo, dok traje izraelska intervencija u Gazi. Svakako da je glavni cilj Irana umanjene uticaja SAD i Izraela u regionu Bliskog istoka. Saudijci sada imaju priliku da preuzmu deo iranskog izvoza nafte, jer će nakon ovoga Iran biti na dugo vreme opet stavljen na zapadnu crnu listu, ali na taj način da ne obori cenu nafte, jer to je glavni prihod Rijada. Ako do ozbiljne eskalacije rata ne dođe, svoj položaj će najviše poboljšati baš Saudijska Arabija, koja će postati još važniji činilac i u ekonomskom i u političkom smislu.
Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
