Koliko je stvarna i ozbiljna nestašica lekova

Problem nestašice lekova je tema o kojoj se naširoko raspravlja u farmaceutskim krugovima i van njih. Nesumnjivo je da je pitanje dostupnosti lekova izuzetno važno za svako društvo, pa ovde dajemo malo više uvida u trenutno stanje na tržištu lekova, odnosno pokušavamo da odgovorimo na pitanja da li zaista imamo problem sa nedostatkom lekova, koliko se ovaj problem naglašava i šta se radi po tom pitanju.

Za početak, farmaceutska industrija je zavisna od aktivnih farmaceutskih supstanci čija je proizvodnja koncentrisana na kineskom i indijskom tržištu. Dugoročne i stroge mere zbog kovida 19 u Kini uticale su na proizvodnju farmaceutskih supstanci i dovele do poteškoća u nabavci. Pored toga, kompanije svih industrija, uključujući i farmaceutske, suočile su se sa rastom cena transporta (okeanskog, vazdušnog i drumskog), energije i radne snage.

Ovakav razvoj događaja stvorio je pritiske na troškovnoj strani proizvođača, a nadoknaditi to na prihodovnoj strani u slučaju farmaceutskih kompanija nije lako, barem kada je reč o proizvođačima generičkih lekova. Naime, veleprodajne cene lekova na nacionalnim listama često su ograničene od agencija za lekove i medicinske proizvode. U slučaju rasta troškova, profitabilnost opada, a samim tim raste i nevoljnost proizvođača da ove proizvode plasiraju na tržište.

Analiza Evropske komisije pod nazivom "Farmaceutsko zakonodavstvo za budućnost" pruža, između ostalog, ispitivanje uzroka povlačenja proizvoda sa tržišta na uzorku od 350 prijavljenih nestašica. Čak 71 odsto ovih lekova je povučeno sa tržišta iz "komercijalnih razloga". Među tih 71 odsto, 54 odsto se odnosi na generičke lekove, što potvrđuje pretpostavku da su generički lekovi više izloženi pritiscima zbog manje isplativosti i veće konkurencije.

Takođe, analizirani su podaci o prodaji lekova pre njihovog povlačenja sa tržišta, na osnovu uzorka od 388 prijavljenih nestašica u 15 zemalja Evropske unije. Većina, tačnije 78 odsto ovih lekova, imala je kvartalnu prodaju manju od 30.000 evra i njihova prodaja je uglavnom opadala u određenom periodu.

Dodatno, među proizvodima sa tromesečnom prodajom manjom od 30.000 evra, čak 76 odsto se odnosi na lekove koji su na tržištu duže od 20 godina, a 65 odsto ovih lekova su originalni. Ovakvi podaci ukazuju na činjenicu da je, po pravilu, reč o lekovima kojima je istekao patent i za koje vrlo verovatno postoji jeftinija alternativa u vidu generičkog leka.

Shodno tome, može se zaključiti da u najvećem broju slučajeva do nestašice pojedinih lekova dolazi zbog veće konkurencije, a da prestanak plasmana leka ne znači istovremeno i nedostupnost zdravstvene zaštite građanima. Naravno da ima izuzetaka, a s obzirom da je reč o lekovima, takve izuzetke treba rešiti pre nego što problem eskalira, pa je Evropska komisija preduzela određene korake da problem stavi pod kontrolu.

Mere koje je definisala EK ukazuju da trenutno stanje ne smatra gorućim problemom i čini se da cilj mera nije neutralizacija, već bolje praćenje situacije. Mere uključuju veći pritisak na proizvođače da obezbede snabdevanje, ranije obaveštavanje regulatornih organa u slučaju nestašice ili povlačenja proizvoda, veću transparentnost zaliha u lancima snabdevanja i jaču ulogu Evropske agencije za lekove u praćenju i koordinaciji prijavljenih nestašica.

Bloomberg Adria Insight, HALMED, JAZMP

Kada je reč o Hrvatskoj i Sloveniji, produžena ruka Evropske agencije za lekove su agencije za lekove HALMED u Hrvatskoj i JAZMP u Sloveniji. Njihovi podaci šalju mešovitu poruku. S jedne strane, u Hrvatskoj se beleži porast prijavljenih nestašica, dok je u Sloveniji zabeležen pad. Rast prijavljenih nestašica u Hrvatskoj potencijalno ukazuje da se u industriji dešava nešto na šta bi regulatorno telo trebalo obratiti pažnju, preispitati i potencijalno preduzeti određene mere, ali ova pojava može biti i rezultat prethodno navedenih boljih mera kontrole i sve češćeg prijavljivanje nestašica.

Pored toga, analiza analitičkog tima Bloomberg Adrije pokazuje da farmaceutske kompanije u Adria regionu ostvaruju dvocifreni rast prihoda u 2022. godini i visoke dvocifrene EBIT i EBITDA marže. Ovakvi podaci ne ukazuju na značajne probleme u snabdevanju tržišta lekovima. Veći problem u pristupu lekovima mogao bi da bude odnos veledrogerija i države, odnosno kašnjenje u plaćanju od strane države, koje već godinama muči veledrogerije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar