Da li je pred nama kraj krize u IT industriji?

Kriza u IT industriji u svetu ne jenjava. Bližimo se kraju trećeg poslovnog kvartala i, kako se čini, situacija se neće ubrzo značajno promeniti. Svojom ustaljenom dinamikom Balkan poprilično kasni za ostatkom sveta, pa tako i u negativnim svetskim tendencijama. Kriza koja je zahvatila tehnološke gigante još početkom 2022. godine, nas je stigla u ovoj godini.

Krajem prošle, ali i početkom ove godine, pomno smo pratili kako se masovni otkazi odvijaju u velikim kompanijama kao što su Google, Amazon, Meta, Twitter i druge, a ovaj talas velikih strukturalnih promena - redukcija troškova i stvaranje ušteda - prelio se i u druge industrije. Kompanije su, vodeći se preciznim dubokim rezom ušteda, otpuštale delove svoje radne snage, smanjujući brojeve za pet, sedam, deset odsto, a neke čak i za više, u zavisno u kojoj industriji poslovanja im je glavni fokus.

Rast kamatnih stopa i inflacija jedni su od bitnijih faktora koji su uticali na razvoj situacije. Vlasnici tehnoloških kompanija našli su se na tržišnoj klackalici, s poskupljenjem pozajmljivanja novca (investicija) s jedne strane i porastom troškova i cena s druge. Kako bi osigurale održivost i kako ne bi izgubile u igri, kompanije su bile prisiljene da prave velike uštede, povećaju cenu svojih proizvoda i/ili usluga, a u nekim slučajevima i da posegnu za oba rešenja.

Dok su kompanije sa stabilnim poslovnim modelima lakše iznele ekonomski udar, one druge, koje su poslovale u rizičnijim oblastima poput kriptovaluta ili su često zavisile od investicija, osetile su udarac mnogo jače. Ishodi su bili ili potpuno nestajanje ili svođenje poslovanja na apsolutni minimum.

Licencirane fotografije/Klika

 

Drugi opet veruju da je bitan faktor "kriza srednjih godina" kroz koju prolaze tehnološke kompanije - faza gde duboko verujemo da ovakvi kakvi jesmo više nemamo šta novo i uzbudljivo da ponudimo - i tako se nađemo u situaciji da iznalazimo mehanizme da sebi damo novu vrednost. Upravo na sličnom principu rade direktori velikih kompanija - digitalizacija na svoju ruku stiže svoj vrhunac, a oni se okreću novim, velikim poduhvatima s neizvesnim rezultatima.

Šta je bilo s gigantima?

Microsoft je napravio veliki iskorak i sada se već nalazi na samom vrhu kada je reč o razvoju veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI). Druge kompanije ne žele da kaskaju, pa pokušavaju da pronađu svoju nišu kada govorimo o tehnološkoj budućnosti. Amazon je napravio veliki tim koji radi na svom vlastitom AI-ju, Alexi. U Meti je oko 15.000 ljudi radilo na njihovom sada već poznatom proizvodu Metaverseu, a Apple je nedavno najavio svoj prvi AR uređaj koji treba da se pojavi na tržištu početkom iduće godine, dok kolege u Googleu neumorno rade na Google Assistantu.

Sve ovo se dešava u vremenu koje nije nimalo prijateljski nastrojeno prema tehnološkoj industriji, u postpandemijskoj ekonomskoj krizi, koja je kulminirala sada već epohalnim masovnim otpuštanjima. Nismo mogli ni da pretpostavimo da će doći do ovakvog scenarija pre koju godinu kada je IT industrija eksponencijalno rasla i kupila medalje za trasiranje puta najboljeg poslovanja i za druge industrije.

 

Šest meseci posle velikih turbulencija u Americi, krizu dočekujemo i na Balkanu, jer nakon što su završile internu reorganizaciju, kompanije su se okrenule eksternim saradnicama - nama. Naša IT industrija većinski je orijentisana ka izvozu usluga, to jest razvoju softvera za te iste svetske kompanije, tako da je bilo vrlo izvesno da dolazi i naše vreme za redukciju troškova. Koliko će ova oluja zahvatiti naše kompanije, odlučivalo je to u kojim industrijama su one veslale, ali je neminovno da smo svi na neki način poljuljani.

Osim toga, kako su neke kompanije plovile kroz ovu krizu je nešto što je samo po sebi jako zanimljivo. Domaće IT kompanije imaju mešovitu vlasničku strukturu. Neke kompanije su isključivo u stranom vlasništvu, neke u kombinovanom, dok su treće u potpuno domaćoj vlasničkoj strukturi.

Kompanije pod stranim šeširom koristile su model redukcije troškova sličan onom u Americi - njihov pristup obuhvatio je smanjenje broja zaposlenih za otprilike sedam odsto ukupne radne snage. S druge strane, kompanije pod domaćim vlasništvom izabrale su drugačije, manje radikalne strategije za kompenzaciju troškova, poput optimizacije radnih prostora, redukcije operativnih troškova koji nisu neophodni i privremenog obustavljanja investicija.

Ljudi na prvom mestu i skok u stomak

Neke kompanije koje ističu da su im ljudi na prvom mestu donele su odluke kojima su same sebi skočile u stomak i stresle sa sebe perje marketinga koji je isticao dobrobit zaposlenih, što nas dovodi do pitanja šta zaista znači biti kompanija koja na prvo mesto stavlja ljude. Da li to znači donositi odluke koje su u interesu cele kompanije i svih njenih zaposlenih ili u interesu pojedinaca i zainteresovanih strana? I da li se u kapitalističkom društvu, u teškim ekonomskim uslovima, uopšte mogu doneti ispravne odluke kojima će svi biti zadovoljni? Izgleda da ne postoji univerzalno rešenje, niti imamo prave odgovore na ova pitanja, tako da će kompanije nastaviti da posluju u skladu sa svojim poslovnim filozofijama i odlukama svojih investitora.

Depositphotos

 

Paralelno s rešavanjem internih problema, kompanije se i dalje aktivno (ako ne i više nego ikada) bave prodajom, to jest pronalaskom novih klijenata, a sudeći po informacijama s terena, to ide veoma sporo i teško - ali ne iznenađujuće. Ceo svet konzervativnije troši, pa su i sve neesencijalne investicije stavljene po strani, dok ne dočekamo oporavak privrede koja, gledano kroz prizmu dinamične i agilne tehnološke industrije, dolazi poprilično sporo.

Ovako pesimistično postavljeno, čini se da se ne nazire kraj krizi. Ipak, uprkos padu tržišta koji smo ispratili prošle godine, investitori su odlučili da usmere fokus na dugoročne izglede i benefite koji dolaze s povoljnijom ekonomskom klimom, a ne na kratkoročne fluktuacije. Moguće je da bi rastuće kamatne stope mogle da imaju negativan uticaj na performanse akcija tehnoloških kompanija, ali očekuje se da određeni segmenti tržišta i dalje mogu da imaju dobre rezultate uprkos ekonomskim izazovima, te da investitori mogu da zadrže svoja ulaganja u godinama koje dolaze.

Ovu godinu karakteriše određeni stepen opreznog optimizma u performanse tržišta, s rastom od oko 20 odsto u prvom kvartalu na američkom tržištu. Međutim, balkanskom dinamikom, naš oporavak će kasniti, a koliko dugo - to još niko ne zna. Svi smo se fokusirali na to da prebrodimo ovu godinu, i da optimistično, ali s velikim oprezom, gledamo u godinu koja nam predstoji.

 

Edin Deljkić je suosnivač i izvršni direktor Klika Grupe.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar