O savršenoj oluji i malim crnim labudovima

Osim pozitivnih klimatskih promena, odnosno dolaska proleća i toplijih, dužih dana, svetska ekonomska kretanja ne nude previše razloga za optimizam. Gledajući privredu i finansije, već skoro godinu dana inflacija se nameće kao ključni problem, a vodeće centralne banke u svetu nastoje da je svedu u željene okvire, pri čemu bi htele da izbegnu i dublju recesiju. 

Poslednjih desetak meseci dešava se klackanje između povećanja referentnih kamatnih stopa s jedne strane i osluškivanja reakcija berzanskih indeksa s druge strane. Kada smo već pomislili da bismo ipak mogli da prođemo nekažnjeno za svu monetarnu raskoš pandemijskog perioda, iznenada, kao mali crni labud, stiže vest o padu dve značajne banke: američke Silicon Valley Bank i evropske Credit Suisse.

Kolaps Silicon Valley Banka je, zbog relativno živog pamćenja na finansijsku krizu i recesiju iz 2008, uzrokovao značajnu zabrinutost javnosti, a nelagoda se zahvaljujući brzini savremenih digitalnih kanala komunikacije polako pretvarala u paniku koja je mogla, u nekom čudnom scenariju, da rezultuje možda i takozvanom savršenom olujom koja znači slom celokupnog svetskog finansijskog sistema.

Panika je najveći neprijatelj finansijskog sistema, a nakon određene tačke više nema mogućnosti da se kontroliše, stoga je veoma važna brza i snažna regulatorna reakcija. U slučaju Silicon Valley Banka, desilo se upravo to - regulatorne i potporne institucije poput osiguravača depozita FDIC-ja (engl. Federal Deposit Insurance Corporation) i sveprisutnih Federalnih rezervi (Fed), promptno su reagovale, što je omogućilo da se, barem privremeno, umanji zabrinutost javnosti i spreče negativne posledice po ceo bankarski sistem.

Izolovan slučaj?

Da li ipak treba strahovati da pad ovih banaka predstavlja uvod u nešto više i gore? Optimisti smatraju da je pad Silicon Valley Banka izolovan slučaj banke koja po svojoj veličini ne spada u top deset banaka u Sjedinjenim Američkim Državama i čiji kolaps ne bi izazvao toliko pažnje da banka nije povezana sa Silicijumskom dolinom i nekim slavnim klijentima poput Elona Muska.

Oni će reći da nijedan bankarski sistem nije toliko zavisan od banke koja je tek šesnaesta po veličini. S druge strane, pesimistični analitičari ukazuju na moguću analogiju kolapsa Silicon Valley Banka sa slučajem iz 2007. godine, koji se odnosi na propast britanske banke Northern Rock, što su mnogi autori kasnije opisali kao rano upozorenje na veliku krizu iz 2008. godine.

Damir Bećirović

Pesimisti se plaše da propast Silicon Valley Banka, poput slučaja Northern Rocka, ukazuje na to da postoji zasada nevidljiva, krupna sistemska greška i poremećaj koji može da uruši ceo finansijski sistem. Iako se, ipak, čini da je požar lokalizovan, nije pametno potpuno odbaciti mogućnost iznenadne oluje koja je zasada negde skrivena, a koja bi mogla razbuktati plamen. Da bismo mogli da donesemo realniju procenu dešavanja u budućnosti, treba posmatrati kako se ključne institucije na finansijskom tržištu u ovom momentu ponašaju.

Dakle, u svetlu naglog kolapsa Silicon Valley Banka i straha da bi se zabrinutost deponenata mogla usmeriti i na druge regionalne banke, održan je dugo očekivani sastanak Feda, koji je ponovo podigao svoju ključnu kamatnu stopu, ovaj put za 0,25 procentnih bodova. Sama odluka naglašava jasnu predanost Feda da nastavi borbu protiv inflacije, a zanimljiv je podatak da je referentna stopa Feda porasla na interval između 4,75 i pet odsto, što je njen najviši nivo još od 2007. godine.

Sve dođe na naplatu

Međutim, iz izjava čelnog čoveka Feda Jeromea Powella može se iščitati da je Fed, ipak, ozbiljno shvatio opasnosti nastale usled nestabilnosti i potencijalne krize u bankarskom sektoru, te da je najnovije povećanje referentne kamatne stope ipak niže od onog što je Fed prvobitno planirao, a na samom sastanku se raspravljalo i o predlozima da se pauzira rast referentnih kamata.

Iako se poručuje da je bankarski sistem stabilan, opreznost Feda ukazuje na to da ni oni nisu 100 odsto uvereni u to. Dakle, bankarski sistem će iz ovih dešavanja ipak poneti određene ožiljke, koji će se verovatno iskazati kroz konzervativniju politiku kreditiranja i rast kamatnih stopa, što će se negativno odraziti na privredni rast.

Ako se desi značajnija recesija, monetarne vlasti neće više moći da insistiraju na restriktivnoj politici rasta referentnih kamata, što bi moglo dati daha inflaciji da se ponovo razmaše. Realno je očekivati veoma neizvesnu godinu, a ako se i izvučemo ove godine, uvek će greške monetarne i ekonomske politike koje ne uvažavaju realnu ekonomiju doći na naplatu. U ekonomiji nema besplatnog ručka, samo je problem ko ga plaća.

 

 

Damir Bećirović je ekonomski analitičar i profesor na Internacionalnoj poslovno-informacionoj akademiji u Tuzli.

Sadržaj, stavovi i mišljenja izneseni u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.