Bez obzira na to kakve su okolnosti u okviru kojih posluje, za bankarski sektor je uvek ključna jedna reč – poverenje. Nakon nedavnih dešavanja u Sjedinjenim Amerčkim Državama, pitanje je upravo kako održati pomenuto poverenje među klijentima u promenljivom vremenu koje nosi mnoge novine.
O tome da li strahovi korisnika imaju utemeljenje i šta poručuju domaći stručnjaci, bilo je reči na konferenciji "Finance Industry Trends 2023" koju je Bloomberg Adria organizovala 30. marta. u Beogradu.
Tokom ovog skupa učesnici su mogli da razmene iskustva i čuju više informacija o trenutnoj situaciji u bankarskom sektoru Srbije i regiona. Takođe je bilo mesta za diskusiju o stanju u finansijskim institucijama i poređenje ovog sektora sa prethodnim periodom. Naposletku, a možda i najbitnije, bilo je reči o tome šta je to što nas očekuje u periodu pred nama, kako u bankarskom sektoru, tako i u okviru ostalih finansijskih institucija i tehnologije koje koriste kako bi obezbedili sigurnost plaćanja.
Ako bismo konferenciju morali da sažmemo u jednu poruku, to je da bankarski sektor regiona nema prevelikog razloga da brine jer je poverenje u njega stabilno.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je govorom i otvorila našu konferenciju, poručila je upravo to, i rekla da su četiri banke u Sjedinjenim Američkim Državama dobar primer toga šta se desi kada poverenje u banke padne.
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
"U Srbiji situacija nije takva, što dokazuje i nivo depozita u 2022", rekla je guverner na otvaranju, dodavši da je još jedan dokaz za njenu tvrdnju i istorijski nizak nivo loših kredita u ukupnoj kreditnoj aktivnosti.
Ona je dodala da je nadzor u Srbiji efikasan upravo jer ga obavlja samo jedna institucija, i da zbog toga nema previše prostora da se napravi greška. Spominjući neke od poteza NBS koji su pomogli da se održi stabilnost bankarskog sistema, Tabaković se dotakla rekordno visokih deviznih rezervi kursa dinara, čiji se odnos prema evru u poslednje vreme zahvaljujući intervencijama ove monetarne institucije nije znatnije menjao.
Situacija stabilna u regionu i Evropi
Glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez, stvar je postavio u drugu perspektivu i predstavio nam situaciju iz još šireg ugla. On je dodao da je stanje u bankarskom sektoru zadovoljavajuće kako u Adria regionu, tako i u celoj Evropi.
"U poslednjih 15 godina, regulativa je znatno unapređena", rekao je Knez, dodavši da se stres-testovi banaka (ali i celog bankarskog sektora) sprovode na vrlo rigorozan način, i to najmanje jednom godišnje. Neke od ovih aktivnosti su u SAD izostale, i taj izostanak je jedan od razloga za krahove banaka u SAD.
On je dodao da ekonomisti sada očekuju da će bazna inflacija u evrozoni početi da pada od leta 2023, a da će šestomesečni euribor još rasti. Prema istim projekcijama, stopa na depozite ECB-a će dostići 3,5 odsto do leta. Uprkos tome, u Adria regionu su sve banke na rekordnim nivoima viškova likvidnosti, što je upravo rezultat sprovedenih promena regulative.
"Banke danas imaju puno bafera za podmirenje eventualnih gubitaka", rekao je Knez i procenio da su banke spremne su da podnose i do između pet i 10 odsto gubitaka pre nego što uopšte mora da se razgovara o dokapitalizacijama.
Zbog ovoga su evropske banke sada spremnije da odgovore na izazove nego što su bile 2008. godine. Kako je rekao jedan od učesnika na prvom panelu konferencije Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa a.d. Beograd, "bankarski sektor je u najboljem stanju u ovom veku".
Ako razgovaramo o kvantitativnim pokazateljima stabilnosti bankarskog sistema, vidimo da je situacija zaista bolja nego što je to bio slučaj za vreme ekonomske krize od pre 15 godina.
Banke nisu zavisne od spoljnog finansiranja i ne može ih ugroziti prelivanje krize iz inostranstva, rekao je Popović. "Kakva god situacija nas sačeka, imamo jako dobru polaznu poziciju da se sa tim izborimo", zaključio je.
On je na kraju konferencije dodao da se sa "konferencije izlazi sa veoma pozitivnim utiscima i uvereni da će 2023. godina za finansijski sistem biti jedna veoma stabilna godina".
Kada emocije preovladaju
Nažalost, ljudi su (kada se radi o finansijama) možda i više bića emocija nego racija. "Emocionalni deo mozga deluje brže od racionalnog", poručio tokom prvog panela je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke a.d. Beograd. Jedan od zadataka kako centralne, tako i poslovnih banaka, jeste upravo da se održi poverenje klijenata i izbegne nepotrebna panika koja može da dovede do problema za koje ne postoji realan razlog.
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Na ovo se nadovezala i guverner, koja je dodala da se emocionalno reagovanje može nazvati strahom, i složila se oko činjenice da je borba protiv straha na tržištu uvek zajednički poduhvat centralne i poslovnih banaka.
Nakon same konferencije, Vuković je bio uveren da nema razloga za brigu. "Optimista sam nakon ovoga svega iz prostog razloga što su sigurnost, poverenje i integritet sasvim izvesno prisutni u bankarskom sistemu u Srbiji."
Banke se menjaju i njihove usluge evoluiraju, jer održavanje poverenja znači i držanje koraka s najnovijim tehnologijama. Kako je na našoj konferenciji rekao Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom Erste Banka a.d. Novi Sad, period pred nama će obeležiti upravo ulaganje u informacionu infrastrukturu.
Pitanje oko kog su se svi učesnici prvog panela usaglasili je da je usvajanje ESG standarda pitanje vremena, a ne individualnih odluka koje bi kompanije mogle da donose. Kako je rekao Darko Popović, ESG je ranije bio nešto što je bio lep dodatak, ali će sada biti obavezno. Iako mnogo ljudi pažnju posvećuje samo prvom slovu (E označava očuvanje životne sredine kao vrednost kompanije), sva tri slova su podjednako važna, rekli su panelisti.
Jedno od mesta gde će se banke, informacione tehnologije i realni sektor sve češće sretati u budućnosti je i poljoprivreda, misli Vuković. On je rekao da je učešće cena hrane u ukupnoj inflaciji samo jedan od dokaza koliko je neophodno raditi na održivoj poljoprivredi, i dodao da tu banke moraju da odigraju ključnu ulogu, jer je to sektor koji se tek razvija.
Na temi inovacija i novih tehnologija došli smo do drugog panela gde su naši sagovornici dublje razmotrili temu digitalizacije i sigurnosti plaćanja.
Da li je keš još uvek kralj?
Iako nam sada deluje da je keš i dalje kralj, kao što Amerikanci imaju običaj da kažu, podaci od prethodnih 20 godina nam pokazuju da se stvari svakako menjaju, i to u korist digitalnih metoda plaćanja. Ove podatke je tokom drugog panela predstavio generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.
Đorđević je rekao da je procenat transakcijama preko platnih kartica pre samo 20 godina bio između pet i sedam odsto, a sada je već "dobro dvocifren". Ovo je dokaz da gotovina i dalje preovlađuje, ali isto tako da se stvari menjaju. Za Visu je stabilnost bankarskog sistema jako dobra vest, rekao je Đorđević nakon konferencije, dodavši da samo u tim uslovima kompanije koje posluju pretežno sa bankama kao klijentima mogu da pravilno donose buduće poslovne odluke.
Tamara Perko, direktorka Hrvatske udruge banaka, tokom drugog panela rekla je da se važnost digitalizacije najbolje videla prilikom prelaska Hrvatske sa kune na evro kada su banke zajedno sa regulatorima sprovele vrlo zahtevan poduhvat bez većih problema i u vrlo kratkom roku.
Ona je, kroz šalu, dodala i da je digitalizaciji doprinelo i to što su kovanice evra dosta teže pa se više ljudi odlučivalo za plaćanje karticama kako ne bi morali da sa sobom nose sve teže novčanike.
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Druga strana novčića u ovoj situaciji nalazi se u činjenici da su upravo finansijske institucije najčešće na udaru sajber-napada, tokom drugog panela rekla je Iva Rogović Lekić, Vice President u kompaniji Marsh McLennan. "Sajber-napada je u 2022. bilo više nego požara", rekla je Rogović Lekić, dodavši da je zbog sve većeg broja napada sada gotovo nemoguće dobiti osiguranje od sajber-napada. Tu na scenu stupaju kompanije slične Marsh McLennanu, a za uspešnost poslovanja je pored ostalih stvari bitno i regionalno povezivanje, rekla je Rogović Lekić po zaključenju zvaničnog dela konferencije.
Zbog učestalosti napada, kao i zbog nivoa ozbiljnosti koji oni sa sobom nose, neophodno je raditi na razvoju tehnologije i uvođenju novih metoda zaštite, dodao je Đorđević, rekavši da se samo tako može ostati uvek jedan korak ispred onih koji žele da zloupotrebe tehnološki napredak.
Nebojša Bjelotomić, generalni direktor inicijative "Digitalna Srbija" i još jedan od učesnika drugog panela, rekao je da su digitalizacija i automatizacija nepovratni procesi, i da male promene koje se sada dešavaju mogu da dovedu do mnogo većih promena u vremenu pred nama.
Naši panelisti su se složili da je upravo zbog tih rizika neophodno sprovoditi strožu regulativu kojom bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u procesu, ali koja isto tako ne bi gušila inovacije koje su u ovom sektoru od životne važnosti. Svi učesnici su se složili da korisnici finansijskih usluga rado prihvataju rešenja koja im olakšavaju svakodnevni život. Oni tako prvenstveno štede svoje vreme koji je možda i najvažniji resurs koji imamo.
Ovom prilikom se zahvaljujemo zlatnim sponzorima, Banca Intesa i Visa, kao i sponzorima Erste Bank, i Marsh McLennan koji su nam pomogli da organizujemo prvu tematsku konferenciju regionalnog karaktera i ovoliko snažnog odjeka.
Takođe se zahvaljujemo uvaženim govornicima, panelistima i publici, uz želju da se uskoro vidimo sličnom prilikom.