Pravilno sproveden nadzor i efikasan sistem regulative su jedini način da se bankarski sistem održi stabilnim i da se poverenje u njega ne naruši usled trenutnih potresa u sektoru i promena do kojih je dovela digitalizacija, složili su se panelisti na konferenciji koju je organizovala medijska kuća Bloomberg Adrija. Jedan od zaključaka konferencije je i da je regulativa bankarskog sektora u Evropi stroža nego u SAD.
"Uvek kada se potceni poverenje, probudi se strah kod ljudi, a on je loš saveznik svakom, a pogotovo bankama. Četiri banke u Americi su osetile šta znači taj strah", rekla je u svom govoru guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Opširnije
Guverner na konferenciji Bloomberg Adrije: Čvrst rast osnovni prioritet
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković kazala je da je bankarski sektor dobro kapitalizovan i stabilan.
30.03.2023
Credit Suisse i dalje pomaže utaji poreza, kaže senatska komisija SAD
Deceniju pošto su priznali krivicu za utaju
29.03.2023
Francuzi istražuju pet banaka zbog poreske prevare i pranja novca
Francuske banke, uključujući Société Générale i BNP Paribas, suočavaju se sa kolektivnim kaznama koje premašuju milijardu evra.
28.03.2023
Japanskim bankama ne preti scenario Credit Suissea
Bankarski sektor je stabilan, rekao je Suzuki, a banke nisu previše ulagale u rizične obveznice.
28.03.2023
Ona je dodala da je sistem nadzora i regulacije u Srbiji efikasniji od nekih drugih jer ga sprovodi jedna institucija (NBS).
Važnost regulative istakao je i glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez, koji je rekao da je upravo 15 godina unapređivanja regulatornog okvira u Evropi dovelo do toga da je bankarski sektor sada u neuporedivo boljem stanju nego što je bio tokom ekonomske krize 2008. godine.
"U SAD su neke od tih aktivnosti izostale", rekao je Knez, dodavši da je to (između ostalog) omogućilo nedavne krahove banaka srednje veličine u SAD.
Svet se rapidno menja i teško je predvideti i do dve nedelje unapred, rekao je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa a.d. Beograd. On je tokom panela na kom je učestvovao rekao da se u očekivanjima vidi velika fluktuacija, i to pre svega u prethodnih godinu dana. "Od 469 ekonomskih kriza, ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda su godinu dana unapred predvideli samo četiri", dodao je bankar.
Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke a.d. Beograd, složio se sa ocenom da je bankarski sektor stabilan, dodavši da ljudi često na vesti o krizama u bankarskom sektoru reaguju emotivno. "Činjenica je da neke banke i dalje beleže rast kredita, a da je stopa loših kredita i dalje jednako niska", rekao je.
Inflacija kvari sliku
Iako su viškovi likvidnosti veliki, vidi se malo usporavanje kreditne aktivnosti, čemu su najpre kumovale više kamatne stope centralnih banaka i visoka inflacija, smatraju neki ekonomisti.
"Inflaciju ne treba potcenjivati. Moguće da će bazna inflacija iz evrozone ostati povišena i u ovom mesecu", rekao je Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom iz Erste banke.
Podsećanja radi, inflacija je u evrozoni u februaru usporila na 8,5 odsto, dok je bazna inflacija nastavila da raste, dostižući rekordnih 5,6 odsto, što je najviša vrednost od uvođenja evra.
Jedan deo monetarne politike tiče se NBS, ali na one kredite koji su indeksirani u evrima većinski utiču odluke Evropske centralne banke, pojasnio je Zečević, dodavši da je odluke centralne banke evrozone teško proceniti. Zasada se čini da bi tromesečni euribor mogao da dostigne oko 3,5 odsto do leta ove godine, a isto tako se sada očekuje da će ECB do tog perioda svoje kamatne stope podići za ukupno pola procentnog poena (dva podizanja od po 25 baznih poena), rekao je bankar.
Trenutno podnošljivo
Trenutna visina kamatnih stopa nije problematična jer većina preduzeća može da ih podnese, kako u smislu servisiranja dugova, tako i u pogledu novog zaduživanja, rekao je Popović.
Popović je dodao da bi dalje podizanje cena zaduživanja moglo da ima negativne posledice, ali da je situacija takva da je procenat dužnika koji nemaju probleme u otplati "daleko iznad 90 odsto", kako po pitanju stanovništva, tako i po pitanju privrede. "Moj željeni scenario je da ostanemo tu gde smo", zaključio je bankar, dok je Knez ranije procenio da je šok nastao u bankarskom sektoru u SAD ekvivalent podizanju kamatnih stopa Federalnih rezervi za pola procentnog poena.
Prema podacima NBS, inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede su u februaru bila nešto niža po pitanju dvogodišnje i trogodišnje projekcije. S druge strane, jednogodišnja inflaciona očekivanja nisu se promenila u odnosu na prethodnu anketu.
Vuković je takođe stava da su trenutne cene zaduživanja podnošljive. "Kompanije moraju da žive i rade. Krediti za likvidnost su neophodni, i potrebni firmama da bi mogle da opstanu. Primetno jeste usporavanje, ali je važno da banka bude blizu svog klijenta i da zajedno donesu odluke", rekao je Vuković i posebno istakao da je potrebno veće uključivanje banaka u kreditiranje održive poljoprivrede jer su upravo cene hrane veliki faktor u ukupnoj inflaciji.
Digitalizacija i muke koje je prate
Drugi izazov sa kojim se banke suočavaju je digitalizacija i potreba da se sistemi zaštite unaprede dovoljno da sigurnost plaćanja ne bude dovedena u pitanje. Važnost digitalizacije, naročito u svetu finansija, u regionu je možda najvidljivija bila u Hrvatskoj, i to prilikom prelaska države sa kune na evro kao zvanične valute, rekla je Tamara Perko, direktorka Hrvatske udruge banaka.
Ona je dodala da bi bez digitalizacije umnogome otežano bilo i izdavanje takozvanih državnih obveznica, koje su prvenstveno namenjene stanovništvu, a zainteresovani su mogli da ih kupe i preko mobilnog telefona. Nebojša Bjelotomić, generalni direktor incijative Digitalna Srbija, tokom panela je rekao da su digitalizacija i automatizacija procesi koji se sada ne mogu zaustaviti, i da će se promene verovatno dešavati brže nego što većina očekuje.
S druge strane, jedan od najvećih problema je učestalost sajber-napada, koji su uglavnom upereni protiv kompanija iz finansijskog sektora, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu. "Sajber-napadi se dešavaju na svakih osam sekundi", rekao je Đorđević, dok je Iva Rogović Lekić, Vice President u kompaniji Marsh McLennan, dodala da su sajber-napadi bili veća opasnost od šumskih požara. Prema podacima kompanija Visa, najčešći vid su takozvani fišing napadi.