Poslednja previranja u bankarskom sektoru ne mogu da se porede sa krizom iz 2008. godine i krizom kompanije Lehman Brothers, rekao je u intervjuu za Bloomberg Adriju predsednik Upravnog odbora Intesa Sanpaolo Gian Maria Gros-Pietro.
Naglasio je da je bankarska kriza koja je izbila 2008. godine bila "finansijski mehur", dok su nedavne "bankarske krizne epizode" nastale usled pandemije, a potom i rata u Ukrajini.
"U ovom trenutku u Evropi ne postoji bankarska kriza. Imali smo nekoliko epizoda u SAD i Švajcarskoj, a to su bile epizode zbog lošeg upravljanja i nedovoljnog nadzora", rekao je Gros-Pietro.
Kao najveću promenu u bankarskom sektoru u Evropi poslednjih godina vidi to što je Evropska centralna banka (ECB) postala supervizor. "To sada znači snažniju strukturu kapitala, više rezervi likvidnosti i sigurniju bankarsku industriju. Time je evropska stabilnost u dobroj meri poboljšana."
Primećuje da se centralne banke širom sveta i dalje bore sa povećanjem cena, a koja su, kako kaže, nastala zbog nedostatka zaliha. Ističe da se bore da ne upadnu u takozvanu inflatornu spiralu, koja se sastoji od povećanja cena i povećanja plata.
"Centralne banke moraju da spreče da inflacija postane samoodrživ proces. Mislim da su u dobroj meri postigle svoj cilj. Ono što mislim je da su originalne ulazne cene, posebno cene energije, prevaziđene. Ono što sada vidite je i dalje visoka bazna inflacija. Bazna inflacija je posledica prožimanja ulaznih cena energije kroz druge, različite oblasti proizvodnje. Ovo će se zaustaviti samo od sebe, posebno ako su cene energije blokirane", objasnio je predsednik Upravnog odbora Intesa Sanpaolo za BBA.
Srbija raste brže od ostatka Evrope
Gros-Pietro ističe da u Srbiji, gde je Intesa jedan od najvažnijih igrača u bankarskom sistemu, vidi zemlju koja raste brže od ostatka Evrope i zemlju u kojoj bankarska aktivnost u poređenju sa BDP-om i dalje ima prostora da se razvije, poraste i dostigne isti nivo kao ostatak Evrope.
"Srbija, u kojoj smo vodeća banka, nudi veoma privlačne mogućnosti. Najveći potencijal je u tome da vodi razvoj Zapadnog Balkana, da iskoristi prednosti ne samo regiona i Evropske unije, već i činjenice da opšta kriza koju smo videli poslednjih godina traži preraspodelu globalizacije", naveo je Gros-Pietro.
Kako je objasnio, to znači da se sada ide ka "nearshoring" ili "friend-shoring" modelu poslovanja, a za evropske zemlje, ističe, to znači "mediteranski shoring".
"Naravno, sve države na mediteranskom području, kao što je Srbija, naši su kandidati. Srbija ima prednost, jer je veoma konkurentna i ima odličan ljudski kapital", zaključio je Gros-Pietro.
Za više detalja pogledajte video.
.webp){kind=icon}
