Dobro došli na (a)politične Olimpijske igre

Ovog petka, svet je gledao još jednom otvaranje Olimpijskih Igara. Iako manje popularne od svog letnjeg brata, Zimske Olimpijske igre 2026. godine u Milano-Cortini su započele grandiozno - omažom Giorgiu Armaniju i izvođenjem italijanske himne od strane Andrea Bocellia uz prisustvo svetskih zvaničnika, uključujući i potpredsednika SAD JD Vancea. Da stvari ne proteknu glatko, pobrinuli su se organizatori koji su poslednjih dana mahnito trudili da završe borilišta.

U tipično italijanskom nonšalantnom stilu, arena za hokej neće biti završena na vreme, dok su ostala borilišta završena na "mišiće" u poslednjem trenutku. Prvi hokejaški mečevi se neće igrati u olimpijskoj dvorani, uz obećanje organizatora da će sve što je potrebno učesnicima biti spremno. Možda će se pribeći italijanskoj verziji Potemkinovih sela, ali nema sumnje da će Alpi biti prelepi, a Italijani dobri domaćini. Srbiju predstavlja troje sportista – Anja Ilić i Miloš Milosavljević u nordijskom skijanju i Aleksa Tomović u alpskom skijanju. Njima, kao i svim učesnicima sa prostora bivše Jugoslavije, želimo puno sreće, uspeha i najsjajnijih odličja!

Beta/AP Hassan Ammar

 

 

Kortina d'Ampeco je toplo dočekala 90 država koje će se boriti za medalje, ali među zastavama na otvaranju Igara nije bilo ruske i beloruske zastave. Po ustaljenoj praksi od početka rata u Ukrajini, sportisti iz Belorusije i Ruske Federacije će nastupati pod neutralnom zastavom kao "individualni neutralni sportisti", dok će u timskim sportovima biti potpuno zabranjeno učešće.

Olimpijsko primirje koje niko ne poštuje

Dok Ujedinjene nacije, pozivajući se na tradiciju antičkih olimpijskih igara, apeluju na prekid svih neprijateljstava tokom Olimpijskih igara, deluje da ni ove Igre neće proteći u miru. Očigledno je da rat u Ukrajini, nažalost, neće stati ni tokom njih, a deluje i da su američke snage spremne da, na komandu predsednika Trumpa, započnu napade u Iranu.

Da se svetske okolnosti prenose i na sportska borilišta, videli smo u skorašnjem Australian Openu, kada je ukrajinska teniserka odbila da se rukuje sa ruskim i beloruskim kolegama. Stoga je očekivati i da sportisti iz Rusije i Belorusije dobiju doček dostojan spoljnim temperaturama na visinama Alpa. Pre nego što zauzmemo stav, hajde da pogledamo istorijat (ne)isključivanja država i sportista u prethodnim decenijama.

Beta/AP

 

Generacija mojih roditelja se dobro seća najvećeg od svih bojkota Letnjih olimpijskih igara 1980. godine, koje su se održale u Moskvi. Zbog invazije Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. godine, SAD i oko 60 drugih država su odustale od učešća na Igrama. Igranje u centru "Imperije zla", kako je SSSR nazvao Ronald Regan, svakako nije bilo popularno, tako da je novi sukob bio odličan povod da se ne nastupi na Crvenom trgu. Četiri godine kasnije, imperija je uzvratila udarac, tako da se istočni blok nije pojavio u Los Anđelesu 1984. godine. Hladnoratovski bojkoti su se završili, ali je čak od 1964. pa do Barselone ’92 trajao bojkot Južne Afrike zbog aparthejda. Na tim igrama nije bilo Jugoslavije, a poslednja država čijim je sportistima bilo potpuno zabranjeno učešće bio je Avganistan na LOI u Sidneju zbog talibanskog režima.

Soči: trenutak kada je poverenje nestalo

Pored cene od preko 50 milijardi dolara, koju nijedne Igre do tada nisu dostigle, Soči će ostati upamćen po otkrivanju sistemske doping kampanje ruskih sportista. Uz podršku lokalnih institucija i službi bezbednosti, sportisti iz Rusije su bili deo organizovane doping kampanje koja je bila ključni razlog inicijalnog osvajanja 33 medalje. Nakon otkrivanja skandala i ponovnog testiranja svih uzoraka, samo šest od 33 medalje su preživele doping skandal.

Od zatvaranja Igara u Sočiju pa do daljeg, ruske zastave nije bilo ni na jednoj olimpijskoj smotri. Do 2022. razlog je bio doping, a nakon početka rata u Ukrajini Međunarodni olimpijski komitet je, pored Rusije, isključio i Belorusiju zbog korišćenja njene teritorije za napad na Ukrajinu. Kao što smo napomenuli, sportisti iz ove dve zemlje se takmiče kao neutralni individualni sportisti, noseći olimpijsku zastavu umesto svojih nacionalnih. Pored zastave, sportisti prolaze i kroz individualnu proveru kako bi se potvrdilo da nemaju lični doprinos ratnim dejstvima u Ukrajini.

Beta/AP

 

Kao što je Južnoj Africi dozvoljeno da se vrati tek nakon ukidanja aparthejda, može se očekivati da će se i Rusija i Belorusija ponovo pridružiti kolegama sportistima širom sveta po postizanju mira ili primirja u Ukrajini. Verujem da je svet otišao opasno daleko u neutralisanju svake šanse da sportisti učestvuju na igrama. Ovakav radikalan pristup je, nažalost, rezultat geopolitike i svakako nije univerzalan odgovor na spoljne agresije, već selektivni refleks međunarodne politike koji često više govori o odnosima moći nego o principima. Verujem da je malo ko u Srbiji i Crnoj Gori bio kivan što su se američki sportisti takmičili u Sidneju 2000. godine, uprkos svežim ranama iz prethodne godine. S druge strane, raduju najave iz MOK-a s kraja prošle godine da bi se mogla podići zabrana učešća omladincima iz Rusije i Belorusije, što predstavlja makar simboličan povratak ideji da sport treba da spaja, a ne dodatno razdvaja.

Sportisti celu svoju karijeru maštaju o prilici da se pojave na Igrama i da možda jednom podignu najsjajnije odličje. Potrebne su decenije odricanja, posvećenosti i rada kako bi snovi mogli da se ostvare. Stoga, jednostrano odstranjivanje sportista ne predstavlja samo političku poruku državama, već i ličnu kaznu pojedincima koji često nemaju nikakav uticaj na odluke svojih vlada. Kao odgovor na pandemiju kovida, Međunarodni olimpijski komitet je 2021. modifikovao olimpijski moto. "Citius, Altius, Fortius – Communiter", iliti "Brže, više, jače – zajedno", trebalo je da predstavlja poziv na zajedništvo, ali je realnost pokazala da je svet spremniji da podiže zidove nego da gradi mostove.

Beta/AP

 

 

Umesto da, postupajući u skladu sa olimpijskim motom, Igre budu malo izolovano ostrvo normalnosti, daleko od rata i sukoba, one danas sve češće postaju ogledalo globalnih podela i političkih frontova. Verujem da ćemo u narednim danima uživati u prenosu skijaških skokova, boba ili skijanja sa Alpa, diviti se hrabrosti i veštini sportista, ali će ostati misao da svet opet nije zajedno. Možda je najveći paradoks modernog olimpizma upravo u tome što Igre i dalje okupljaju gotovo ceo svet na jednom mestu, dok istovremeno potvrđuju koliko je taj svet duboko podeljen. Uprkos svemu, neka je svim sportistima sa srećom,  i neka najbolji pobedi.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.