Američki izbori i nova Vlada Srbije

Naizgled tri razdvojene teme - srednjomandatni izbori za oba doma američkog Kongresa i formiranje vlade Srbije. Ipak, budući da su Sjedinjene Američke Države bez svake sumnje najuticajnija država na svetu (bez obzira na opadanje globalnog uticaja SAD u poređenju sa vrhuncem dostignutim 90-godina prošlog veka), onda njihova strategija u raznim regionima (Balkan je subregion na razmeđu centralne i istočne Evrope, kao i turskog Bliskog istoka) i te kako šalje signale političkim rukovodstvima raznih nacionalnih država kako treba da se pozicioniraju po pitanjima spoljne politike, pa i ekonomske i bezbednosne strategije. Zato se američki izbori, bilo da su parlamentarni ili predsednički, pomno prate širom sveta. Proces je manje-više transparentan, za razliku od, primera radi, kongresa Komunističke partije Kine, gde se samo spekuliše o različitim uticajnim i sukobljenim klikama, a zaista se sa sigurnošću o toj dinamici unutar elita jedne zatvorene totalitarne države ništa ne zna.

Tesna trka

Budući da se aktuelni srednjomandatni izbori u Americi održavaju u doba velike geopolitičke krize, gde je Evropa suočena sa vrlo opasnim regionalnim sukobom koji se može preliti u kontinentalni, a potencijalno i u svetski, oči svetske javnosti uprte su u mnogobrojne analize javnog mnjenja koje upućuju na mogući sastav Doma predstavnika (Donji dom Kongresa) i Senata (Gornji dom Kongresa). Ne samo što je izborna trka između demokrata i republikanaca veoma tesna i neizvesna, već ni stvari ne stoje tako jednostavno ni sa jednima ni sa drugima kada je američka spoljna strategija u pitanju (u prvom redu pod time se misli na pomoć Vašingtona Ukrajini i dokle će ona ići).

Bloomberg

Prvo što treba reći jeste da Amerika nije podeljena na demokratske birače, koji žele da pomažu Ukrajini, i republikanske birače, koji žele da uskrate pomoć Ukrajini. To bi bila falsifikovana i simplifikovana podela. Istraživanja javnog mnjenja, iz različitih izvora jasno pokazuju da je većina građana Sjedinjenih Država opredeljena za pomoć Ukrajini u njenom odbrambenom ratu protiv Rusije. Chicago Council of Global Affairs nedavno je objavio opsežno istraživanje javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama, koje je obavljeno početkom avgusta, i koje upravo ima za cilj da pokaže opredeljenost građana Amerike prema pomoći Ukrajini, a kroz prizmu njihove partijske identifikacije (demokrate, republikanci, nezavisni).

Na pitanje da li bi podržali uvođenje strožih diplomatskih i ekonomskih sankcija Rusiji povodom agresije u Ukrajini, 80 odsto respondenata odgovorilo je pozitivno (među demokratama 85 odsto, među republikancima 78 procenata, među nezavisnima 76 odsto). Na pitanje da li podržavate slanje dodatnog naoružanja i vojne pomoći Ukrajini, pozitivan odgovor je dalo 72 odsto respondenata (79 procenata među demokratama, 68 odsto među republikancima i isti procenat među neopredeljenim biračima). Na pitanje da li podržavate pružanje ekonomske podrške Ukrajini, pozitivno je odgovorio 71 odsto respondenata (82 procenata među demokratama, 64 odsto republikanaca i 66 odsto nezavisnih). Možemo zaključiti da je veća podrška ukrajinskoj politici Bajdenove administracije među simpatizerima njegove – Demokratske partije, ali da je po svim bitnim pitanjima natpolovična podrška i među republikancima, ali u nešto manjem procentu (nepodudarnost je manja kod pitanja sankcija Rusiji i vojne pomoći Ukrajini, a veća po pitanju ekonomske pomoći Ukrajini).

Trampisti i Putin

Glavni problem s kojim se suočava Bajdenova administracija, u očima američkih birača, jeste ekonomska recesija, a ne rat u Ukrajini. U tom pogledu, još uvek postojeći konsenzus među demokratskim i republikanskim delovima elektorata demonstrira jasnu spoljnopolitičku usmerenost građana SAD ka kažnjavanju politike Vladimira Putina u vezi sa Ukrajinom. Procene su takve da republikanci imaju veće šanse da osvoje većinu u Domu predstavnika, dok demokrate imaju realne šanse da zadrže većinu u Senatu. Međutim, čak i da demokrate dožive poraz u oba doma Američkog kongresa, teško da će to kardinalno uticati na promenu spoljne politike Bajdenove administracije. Sami republikanci su u više navrata većinom glasali uz demokrate kada je reč bila o paketima vojne pomoći Ukrajini.

Bloomberg

Jedini deo republikanaca koji se protivi ovom konsenzusu jesu trampisti, koji su ideološki izolacionisti na spoljnom planu, a nacional-populisti na unutrašnjem. Trampisti, ipak, nisu preuzeli rukovodstvo nad republikanskom partijom i trenutno predstavljaju veoma glasnu manjinu u njenim redovima. Dubinski konflikt vrednosti, ili kulturni rat, takođe potresa Sjedinjene Države u protekloj deceniji. Veliki jaz između progresivaca i tradicionalista, prati partijsku podeljenost na demokrate i republikance. Ovaj vrednosni sukob čini partijsku utakmicu agresivnijom nego obično, a političke institucije nestabilnijim. Nije ni čudo da Vladimir Putin u svojim planiranim obraćanjima toliko pažnje posvećuje kritici savremenog progresivnog pogleda na svet, jer je njegov cilj da trampistima u SAD i alternativnoj desnici širom Evrope pokaže da je Rusija na njihovoj strani, sve što treba da urade je da ugrabe vlast kod kuće i da izgrade harmoničnu alijansu.

Uticaj SAD na Srbiju

Kako se ovo političko stanje u SAD reflektuje na Srbiju? Tim putem što postaje jasno da se američka sankciona politika prema Rusiji neće menjati u skorije vreme, bez obzira na rezultate izbora za deo poslaničkih mesta u oba doma Kongresa. Iako su izbori naznačeni za osmi novembar, Vlada Srbije je već formirana. Uprkos izjavama bivše ministarke za energetiku Zorane Mihajlović nema naznaka da je ova vlada manje okrenuta Zapadu od prošlih. Njeno nezadovoljstvo smenom je razumljivo, izgleda da to nije bio deo neke planirane rotacije kadrova, ali nova ministarka energetike koja dolazi umesto nje, Dubravka Đedović Negre, ima izuzetno proameričku biografiju, dakle, tu odstupanja nema. Ministarstvo energetike je od ključne važnosti u ovom periodu, jer Rusija vodi energetski rat protiv Evrope, te je postavljanje kadrova u tom sektoru direktan pokazatelj usmerenosti vlade.

Beta

Ivica Dačić se vraća na mesto ministra spoljnih poslova da balansira između Istoka i Zapada, ali i da preuzima za to krivicu na sebe, Vučić može da predstavi Dačića kao svog čoveka iz koalicione partije kojeg on ne može da kontroliše. Izostanak kontroverznog Aleksandra Vulina sa spiska ministara može biti tumačeno samo kao sjajna novost, u svakom pogledu, ne samo u odnosu na novi konflikt u Evropi, već i ako smo zabrinuti za nivo (ne)kulture na domaćoj političkoj sceni i uopšte dobrog ukusa. Ukoliko on, pak, bude imenovan za direktora BIA, kako pišu beogradski tabloidi, to bi bio lošiji signal nego da je nastavio da bude ministar unutrašnjih poslova. Kako stvari stoje, deluje kao da predsednik Vučić, koji zapravo sastavlja vladu, razume koje je stanje u SAD, razume da će konflikt biti nastavljen i da će sedenje na dve stolice jednostavno biti nemoguće, to reflektuje i novi sastav vlade.

 

Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.