Preživeti sankcije i gde je Srbija u svemu tome

Rusija je po opštim podacima o broju uvedenih sankcija trenutno država pod najvećim merama ograničenja. Razume se, podaci te vrste mogu biti varljivi, jer nije presudan broj uvedenih mera, već njihova sadržina i njihov obim. Sigurno da Severna Koreja i Iran nose veći teret sankcija od Rusije, barem dok ne stupi na snagu odloženi embargo na uvoz nafte iz Ruske Federacije od strane Evropske unije krajem ove godine i dok države G7 i EU ne usaglase gornju cenu za uvoz ruske nafte. Međutim, ovde je glavna tema zaobilaženje sankcija. Pod kojim uslovima je to ostvarivo, na čije se iskustvo Rusija može osloniti po ovom pitanju i kojim državama se može okrenuti da bi svoj cilj i ostvarila?

Imajmo najpre u vidu da je prvi i glavni faktor u zaobilaženju sankcija i od vitalne važnosti za Rusiju – uvoz. Praćenjem rasta uvoza robe u Rusiju možemo zaključiti kako se zaobilaze sankcije i koji međunarodni akteri ili privatne kompanije u zaobilaženju sankcija Rusiji pomažu. Rast ruske ekonomije dvostruko je pogođen sankcijama: ograničeni uvoz smanjuje potrošnju i onemogućava tehnološki razvoj bitan za proizvodni sektor, dok ograničenja izvoza sirovina ograničavaju budžetske dohotke Ruske Federacije. U skladu sa time, sekundarni faktor u zaobilaženju sankcija za Rusiju predstavlja izvoz. Pošto je ruski izvoz nediversifikovan (radi se umnogome o nafti, gasu, uglju i vrednim metalima) i ujedno lak za praćenje, jer nije u pitanju roba široke potrošnje, putevi zaobilaženja ruskog izvoza takođe se mogu nadzirati.

Srbija i zaobilaženje sankcija

Srbija se često nonšalantno spominje kao moguće čvorište za zaobilaženje sankcija uvedenih Rusiji, čak se to katkad koristi i kao argument kojim se vrši pritisak na srpsko rukovodstvo za pridruživanje sankcijama EU što pre. U realnosti, Srbija nije jedna od država sa kojom je Rusija bitno pospešila saradnju u proteklih gotovo osam ratnih meseci. Naša država zapravo predstavlja jedno vrlo malo tržište, tako da bi se povećani izvoz ili uvoz robe iz Srbije u Rusiju i obratno odmah primetio. Srbija je, primera radi, povećala ove godine uvoz ruske nafte, ali to je zato što je Rusija prodavala naftu sa diskontom od oko 30 američkih dolara po barelu, što je ozbiljno sniženje cene u poređenju sa konkurentima (i neke članice EU i NATO su takođe uvozile rusku naftu).

Depositphotos

Ipak je to za Rusku Federaciju mala dobit, ne samo zato što se nafta prodaje po sniženoj ceni od tržišne, već zato što je Srbija, kao što je već rečeno, malo tržište. Svakako da Rusiji znači da Indija nastavi da kupuje njenu naftu, makar i po nižoj ceni, ali Indija je ekonomija u razvoju sa velikim potencijalom. Što se tiče izvoza, ni na jednom makroekonomskom agregatoru podataka, čak i onim platnim koji su dostupni profesionalcima u polju ekonomije, Srbija ne figurira kao važno čvorište preprodaje robe od zapadnih korporacija koje su obustavile saradnju sa Rusijom (koje države to rade i koliko su bitne za Rusiju biće reči dalje u tekstu).

Srbija jeste jedna od destinacija za premeštanje ruskog IT sektora, ali to je čist gubitak za Rusiju, a dobitak za Srbiju (jedino što su njeni građani pogođeni rastom cena nekretnina usled upliva bolje plaćenih ruskih profesionalaca). Pored Srbije, ruski stručnjaci i pripadnici srednje klase (naročito nakon objave mobilizacije krajem septembra) masovno emigriraju i u države centralne Azije i države južnog Kavkaza. Nedavno je centralna banka Jermenije objavila zvanični iznos rasta BDP-a od 13 odsto, koja je mnogostruko veća od prethodne procene od 1,6 odsto rasta BDP-a. Razlog za ovaj skok je dolazak velikog broja ruskih profesionalaca koji sada svoje usluge pružaju i poreze plaćaju u Jermeniji, a ne u Rusiji. Prema tome, Srbija otvaranjem granica za ruske emigrante, kao i bezvizni režim koji ima s Rusijom, zapravo čini štetu ruskom budžetu i umanjuje rast njenog BDP-a. To što Srbija privlači deo ruskog IT sektora nije dobro za Rusiju i njenu ekonomiju, jer se radi o odlivu mozgova i kapitala.

Bloomberg

Srbija jedino ima disproporcionalno obimniji avio-saobraćaj sa Ruskom Federacijom jer je Er Srbija (u kojoj naša država ima udeo od 83 procenta akcija) zadržala direktne letove za Rusiju. Avio-sabraćaj omogućava Er Srbiji ekstraprofit u odnosu na njene evropske konkurente, a Rusiji opet donosi malu dobit (različite takse za korišćenje avio-infrastrukture). Pomenute direktne avio-linije između Srbije i Rusije takođe omogućavaju građanima Rusije da izbegnu mobilizaciju, tako da to opet šteti Rusiji (mimo odliva mozgova i profita koji je ranije spominjan). Nameće se zaključak da je saradnja Srbije i Rusije korisnija Srbiji nego Rusiji, u datoj geopolitičkoj situaciji, te da bi njen prekid naneo minimalnu štetu Rusiji, osim ako ne govorimo o gubitku prestiža, a veću Srbiji. Ako Brisel insistira na tome da se pitanje sankcija Srbije posmatra u širem kontekstu srpskih evrointegracija, onda treba da ponudi opipljivu evropsku perspektivu za samu Srbiju.

Kako Rusija onda zaobilazi sankcije?

U uvoznom delu, putem kupovine robe široke potrošnje kroz posrednike u trećim državama. Krucijalni proizvodi kao što su mikročipovi, proizvodna tehnologija, tehnologija potrebna za energetsku infrastrukturu, kao i višenamenska roba, koja može biti upotrebljena u vojne svrhe, pažljivo se prate. Roba široke potrošnje poput odeće, prehrambenih proizvoda ili sitne tehnologije teže se može nadzirati. Tim putem se u Moskvi nedavno pojavila iranska koka-kola, napravljena za tamošnje tržište sa natpisima na persijskom jeziku. Iran takođe deli sa ruskim ekonomistima iskustvo zaobilaženja sankcija. Rusija je ozakonila paralelni uvoz robe nedugo nakon početka rata i uvođenja sankcija, a glavna čvorišta za nelegalni uvoz robe u Rusiju su Turska i Kazahstan.

Naravno, postoje veliki problemi sa krijumčarenjem robe za rusku stranu, jedan od njih je uvećana cena usled komplikovanog transporta i zavisnosti od određenih distributera, druga je veliki procenat felerične i lažne robe koja se ovim nelegalnim putem uvozi. Primera radi, ruski list "Komersant" piše kako se domaći proizvođači elektronike, koji sve više zavise od uvoza delova iz Kine kako bi uopšte mogli da nastave proizvodnju, u 40 odsto slučajeva suočavaju sa feleričnim delovima dostavljenim iz Kine, a da je pre rata udeo feleričnih delova iz Kine iznosio svega dva procenta. Jednostavnije rečeno, ruski proizvodni i potrošački sektor u velikoj meri zavisi od milosti sumnjivih distributera iz Turske, Kazahstana i Kine. Očigledno da nijedan veliki distributer iz bilo koje države neće krijumčariti robu u Rusiju zbog straha od uvođenja sekundarnih sankcija i gubitka važnijeg tržišta na Zapadu, otuda samo srednji distributeri, koji nemaju šta da izgube, ali nemaju ni dobru reputaciju, učestvuju u ovoj shemi.

Šta je sa izvozom?

Sa izvozom stvari stoje teže, ali ni tu nije nemoguće podvaliti državama koje su uvele sankcije Rusiji. Zapadni novinari su već istražili sheme mešanja ruske sirove nafte sa sirovom naftom iz drugih izvora na taj način da udeo ruske nafte bude na nivou ispod 50 odsto od ukupne količine te sirovine koja se transportuje tankerima. Postoje takođe istražene sheme gde je egipatska luka sposobna da primi naftne tankere, u prenosnom smislu te reči, prepakivala rusku naftu i ona se dalje prodavala pod drugom odrednicom. I kompanije iz EU su profitirale na ovakvoj mutnoj trgovini, naročito grčki i kiparski pomorski transportni magnati. EU je pratila ove rupe i trudila se da ih zapuši u svakom novom paketu sankcija.

Depostiphoto

U zaključku, može se konstatovati da je Rusija uspela donekle da ublaži efekte sankcija, tako što je delimično poboljšala uvoz koji je na početku rata pao drastično. Naravno da je ovaj model na duže staze neodrživ, on garantuje sniženje životnog standarda i smanjene obima ekonomije, međutim rusko rukovodstvo se nada da će iz rata uspeti da izađe tokom ove zime, koristeći se instrumentima pritiska na zapadne države da smanje pomoć Ukrajini i privole je da pristane na pregovore po zahtevima Vladimira Putina. Nijedan plan ne mora da bude realizovan, ali je očito da u Kremlju ne razmišljaju da dugoročno ostanu u ovakvoj situaciji, pa takve poteze i vuku. Očigledno je i da rukovodstvo Srbije kupuje vreme ne bi li se uverilo da Zapad neće poći putem kompromisa sa Putinom, te će tek nakon toga biti spremno da donese odluku o sankcijama.

 

Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.