Solarne elektrane niču na neočekivanim mestima

Decenijama je karta obnovljive energije u Evropi izgledala jednostavno: solarna energija uglavnom se koristila na sunčanom jugu, dok se sever oslanjao na vjetar. Međutim, drastičan pad cena opreme i viša cena električne energije učinili su solarne projekte isplativim i na mestima koja su se nekada smatrala previše tamnim, hladnim ili udaljenim da bi se isplatili.

Velike solarne elektrane grade se oko Arktičkog kruga u nordijskim zemljama, krovni paneli šire se severom Škotske, a tehnologija je čak pronašla svoju ulogu i na izuzetno oblačnim Farskim ostrvimo u Atlantskom okeanu. Njen uzlet pruža vladama još jedan način za elektrifikaciju njihovih privreda, uz istovremeno povećanje domaće proizvodnje energije.

Širom nordijskog područja investitori i energetska preduzeća prvi put su u 2025. godini dodali više novih solarnih kapaciteta nego kapaciteta vetra, a očekuje se da će se taj vodeći trend nastaviti i ove godine, prema podacima BloombergNEF-a. Vlade su revidirale i vlastita predviđanja naviše jer broj instalacija premašuje očekivanja. Švedska je svoj izvorni solarni cilj za 2030. godinu dostigla još 2023. i već je blizu ispunjenja novog, ambicioznijeg cilja. Finska je svoj cilj za kraj decenije ostvarila šest godina ranije.

"Pitanje više nije da li solarna energija funkcioniše ovoliko daleko na severu", rekao je Warren Campbell, glavni izvršni direktor švedske firme za razvoj solarne energije Alight AB. "Pitanje je koliko ćemo je izgraditi."

Kompanije koje razvijaju solarne projekte, već planiraju sledeći talas projekata. Predložile su još najmanje 300 megavata solarnih kapaciteta u Laponiji, oblasti na severu Finske. Projekti od oko 600 megavata traže priključke na mrežu na severu Švedske.

Zamah koji je industrija uhvatila na severnom krilu Evrope u oštroj je suprotnosti s njenim problemima južnije. U Španiji je instalirano toliko solarnih kapaciteta da cene električne energije oštro padaju, pa investitori ostvaruju vrlo mali ili nikakav povrat na uloženi novac.

U nordijskim zemljama ovaj zaokret je podstaknut znatno boljom ekonomskom isplativošću. Cene panela i prateće opreme u Evropi pale su za 30 odsto od 2021. godine, pokazuju podaci firme Aurora Energy Research, dok su više cene električne energije učinile projekte daleko privlačnijim. Nordijske veleprodajne cene u proseku su iznosile oko 11 evra po megavatsatu (MWh) u 2020. godini, pre nego što su se više nego 10 puta povećale tokom energetske krize koja je usledila nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. U prvih šest meseci ove godine u proseku su iznosile 79 evra.

Malo koji projekt bolje ilustruje tu transformaciju od Exilionovog solarnog parka Simo, smeštenog malo južnije od Arktičkog kruga. Tommi Riski, direktor poslovnog razvoja i tržišta električne energije u toj kompaniji, kaže da je u ranoj fazi projekta uobičajena reakcija bila: "Ko zaboga gradi solarnu elektranu u Laponiji?"

Manje od tri godine kasnije, ovaj projekt vredan 40 miliona evra proizvodi električnu energiju gotovo 22 sata dnevno usred leta.

Park većinu svojih prihoda ostvaruje tokom letnjih meseci. Solarni kalkulator Evropske komisije pokazuje da bi projekt na severu Finske proizveo oko 82 odsto svoje godišnje proizvodnje između aprila i septembra. Za sličan projekt u Madridu taj bi udeo iznosio 58 odsto.

Exilionov poslovni model pretpostavlja da između novembra i januara praktično nema proizvodnje, tretirajući bilo kakvu zimsku proizvodnju kao bonus. Na istoj lokaciji nalazi se i vetroelektrana, koja većinu svoje električne energije proizvodi tokom mračnih zimskih meseci, što ilustruje kako se ove dve tehnologije sve više nadopunjuju u severnim klimatskim uslovima unutar takozvanih hibridnih projekata. U njih se sve češće uključuju i baterije.

Rad tako daleko na severu donosi i određene prednosti u odnosu na gradnju na kontinentu. Niže temperature pomažu solarnim panelima da rade efikasnije, dok sneg reflektuje dodatnu svetlost na obostranim panelima na lokaciji, što povećava proizvodnju.

 

Finska i severna Skandinavija možda pružaju najjasniji primer koliko daleko na severu solarna energija velikih razmera danas može da funkcioniše. Ipak, taj pomak nije ograničen samo na nordijske zemlje. Širom severne Škotske domaćinstva i firme postavljaju panele rekordnom brzinom. Kompanija za instalaciju AES Renewables postavila je solarne sisteme sve do Tersoa na samom severu, koji se nalazi gotovo na istoj geografskoj širini kao Oslo.

Gotovo 2.000 domova širom Škotskog gorja i ostrva instaliralo je solarne panele u šest meseci do aprila, uprkos tome što ta oblast prima jedva polovinu sunčeve svetlosti u poređenju s južnom Španijom. Ta je potražnja podstakla je AES da poveća broj zaposlenih za više od 50 odsto od početka prošle godine.

Instalacije se ubrzano postavljaju i na Farskim ostrvima, vetrovitom arhipelagu severozapadno od Škotske koji se smatra jednim od najoblačnijih mjesta na svetu. Ostrva su pre nekoliko godina imala samo nekoliko solarnih elektrana, ali niži troškovi i sve veće zanimanje domaćinstava i firmi to menjaju.

Lokalno komunalno poduzeće SEV procenjuje da sada postoji više od 60 instalacija, dok još 25 do 30 čeka odobrenje. Iako Farska ostrva ukupno gledajući imaju relativno malo sunca, nove solarne instalacije odlično se dopunjuju s energijom vetra i hidroenergijom, koje tokom leta proizvode manje električne energije.

To omogućuje solarnoj energiji da popuni sezonsku prazninu u sistemu, i to upravo u periodu kada raste potrošnja fosilnih goriva. "Budući da se leti oslanjamo na skupi dizel, u tome je jasna prednost solarne energije", izjavila je Helma Maria Trondheim, inženjerka za istraživanje u kompaniji SEV.