Kad kopno postane tesno, Trump se okreće morskom dnu

Duboko kopanje po morskom dnu je sledeći potez administracije američkog predsednika Donalda Trumpa u borbi za kritične minerale. Novom izvršnom uredbom Vašington ubrzava proces licenciranja i izdavanja dozvola kompanijama zainteresovanim za eksploataciju morskog dna.

Postoji uverenje da delovi Tihog okeana i drugih regiona sadrže velike količine kamenja, poznatog kao polimetalni noduli, bogatog niklom, bakrom i kobaltom - retkim elementima ključnim za proizvodnju električnih vozila (EV) i elektronike. Potpisivanjem izvršne uredbe, Trump se direktno suprotstavlja kineskoj dominaciji nad kritičnim metalima.

Trumpov potez da otvori morsko dno za komercijalno rudarenje mogao bi da podstakne trku, predvođenu Sjedinjenim Američkim Državama, za resurse koji se nalaze duboko ispod morske površine, i to pre nego što budu uspostavljeni globalni standardi za ove relativno nove rudarske tehnike.

Međunarodna uprava za morsko dno, osnovana Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora, koju SAD nisu ratifikovale, godinama razmatra standarde za rudarenje u međunarodnim vodama. Međutim, oni još uvek nisu formalizovani zbog neslaganja oko prihvatljivih nivoa prašine, buke i drugih faktora povezanih s tom praksom.

 

Šta predviđa Trumpova uredba

Iako i dalje postoje otvorena pitanja o tome kako će se industrija regulisati, uredba koju je Trump potpisao obavezuje administraciju da ubrza postupak izdavanja dozvola, predviđen zakonom iz 1980. godine, i da omogući razvoj ove delatnosti duž američke obale.

Nova pravila koja je objavila njegova administracija trebalo bi da američkim kompanijama olakšaju početak prikupljanja minerala. Dosadašnji proces odvijao se u dve faze: najpre se podnosio zahtev za istraživačku licencu, koja je omogućavala početak proučavanja lokacije, a potom zahtev za dozvolu za komercijalno kopanje.

Prema novoj uredbi, zahtev se podnosi istovremeno za obe faze, čime se skraćuje i postupak procene uticaja na životnu sredinu, budući da objedinjena prijava može zahtevati samo jednu studiju uticaja na životnu sredinu. S obzirom na to da svaka država može da dozvoli rudarenje u sopstvenim teritorijalnim vodama, otprilike do 200 nautičkih milja od obale, kompanije već "staju u red" kako bi započele iskopavanja u američkim vodama.

Još prošle godine kanadska Metals Company započela je postupak dobijanja takvih licenci i dozvola za eksploataciju, s ciljem da postane prva kompanija koja će dobiti odobrenje za razvoj minerala iz dubokog mora.

"Ova uredba predstavlja značajnu modernizaciju američkog regulatornog okvira za prikupljanje morskih nodula i priznaje veliki napredak koji je industrija ostvarila otkako je američki režim prvi put uspostavljen", poručila je Metals Company u ime izvršnog direktora Gerarda Barrona.

Depositphotos

 

Trump ponovo izaziva negodovanje

Rudarenje u dubokom moru predstavlja proces vađenja metala i minerala, među kojima su nikl, kobalt i bakar, direktno s morskog dna. Ovi minerali nalaze se na više lokacija, uključujući hidrotermalne izvore na dnu okeana, kao i različite mineralne naslage poput polimetalnih nodula, koji nalikuju kamenju, i feromanganskih kora na podmorskim planinama. Nakon vađenja, minerali se obrađuju na kopnu.

Minerali u morima nalaze se na tolikim dubinama da su izvan nacionalne jurisdikcije bilo koje države. Trumpova odluka ima tendenciju zaobilaženja međunarodnog rudarskog kodeksa, što je i glavni razlog novog talasa negodovanja na globalnom nivou. Naučnici i ekološke organizacije upozoravaju da bi narušavanje morskog dna moglo da izazove "lanac nepredvidljivih posledica" koje bi na kraju mogle da ugroze obalne zajednice širom sveta. To je bilo dovoljno da neke kompanije obećaju da neće koristiti materijale dobijene iz dubina mora, iako bi im takvi resursi koristili u proizvodnji sve traženijih baterija za EV, obnovljive izvore energije i različite elektronske uređaje.

Međunarodne organizacije optužile su Trumpovu administraciju za kršenje međunarodnog prava. Iz Međunarodne uprave za morsko dno (International Seabed Authority - ISA), osnovane Konvencijom UN o pravu mora (UNCLOS), poručuju da je "jednostrano iskorišćavanje resursa koji ne pripadaju nijednoj državi, već celom čovečanstvu, zabranjeno".

Trumpova administracija u nedavno objavljenom dokumentu na 113 stranica tvrdi da, u skladu sa zakonom iz 1980. godine, može da "izdaje licence i dozvole američkim državljanima u područjima izvan nacionalne jurisdikcije". U dokumentu se dalje navodi da ISA reguliše rudarenje u dubokom moru isključivo za zemlje koje su potpisnice Konvencije o pravu mora, a Sjedinjene Američke Države nisu među njima.

 

Do kakvih posledica bi dovelo iskopavanje

Rudarenje u dubokom moru relativno je nova industrija. Tehnologija je još u razvoju, a komercijalne operacije iskopavanja na velikim dubinama do sada nisu uspešno sprovedene nigde u svetu, iako su pojedine kompanije sprovele pilot-testiranja. Predložene operacije po pravilu uključuju podvodni sistem za prikupljanje minerala, namenjen iskopavanju i drobljenju sirovina i odvajanju sedimenta, zatim sistem za podizanje kojim se minerali transportuju na površinu, kao i površinsku platformu za početnu obradu i skladištenje rude.

Aktivnosti bi bile usmerene na nekoliko oblika minerala iz dubokog mora, pri čemu treba naglasiti da se mineralne naslage u dubokom moru formiraju izuzetno sporo - tokom miliona godina.

Iskopavanje minerala s morskog dna zgnječilo bi organizme koji tamo žive, uništilo njihova staništa i trajno oštetilo morsko dno. Rudarenje kora bogatih kobaltom, na primer, zahtevalo bi uklanjanje ogromnih površina podmorskih planina - u suštini, reč je o površinskom kopu u okeanu. Uništavanje površinskih kora značilo bi i nestanak staništa zajednica koje žive na i oko podmorskih planina, uz mogućnost izazivanja lančanih poremećaja u celom okeanskom lancu ishrane.

Osim razaranja delova morskog dna, rudarske aktivnosti bi stvarale i sedimentne oblake - velike, mutne naslage sitnih čestica poput mulja i minerala, kako na dnu, tako i u vodenom stubu, gde bi se sediment ispuštao nakon prethodne obrade rude. Takvi oblaci gušili bi život na morskom dnu i ometali hranjenje i disanje organizama u vodenom stubu. Takođe bi mogli da sadrže toksične metale koji bi potencijalno kontaminirali snabdevanje morskom hranom.

Rudarenje u dubokom moru donelo bi i povećan nivo buke i svetlosnog zagađenja, kao i intenzivniji saobraćaj plovila na površini. Na kraju, rudarske aktivnosti mogle bi da poremete skladištenje ugljenika u dubokom morskom dnu, koje predstavlja jedan od najvažnijih ugljeničnih rezervoara na planeti.

 

 

Mesec je bolje istražen od morskog dna

Pokušaj Međunarodne uprave za morsko dno (ISA) da dovrši zvanični rudarski kodeks koji bi regulisao komercijalno rudarenje u dubokom moru zapao je u ćorsokak. Četrdesetak država zatražilo je moratorijum ili potpunu zabranu rudarenja u dubokom moru, uz obrazloženje da čovečanstvo još uvek ne zna dovoljno o morskom dnu niti o posledicama koje bi njegovo narušavanje moglo imati.

Javno protivljenje izrazilo je i gotovo hiljadu morskih naučnika i stručnjaka za javne politike. Prema podacima NASA, čak je i površina Meseca bolje istražena od dna okeana. Istovremeno, istraživači nastoje da utvrde može li morsko dno biti izvor takozvanog "tamnog kiseonika", koji bi mogao imati ulogu u održavanju života na Zemlji.

Zbog nepoznatih učinaka, više od 30 vlada zatražilo je moratorijum na ovu praksu, uz obrazloženje da ne postoji dovoljno informacija o povezanim rizicima.