Slabi dolar, a cena zlata i srebra samo skače – šta tržišta poručuju, a šta kažu stručnjaci

Američki dolar pretrpeo je najdublji jednodnevni pad od prošlogodišnjeg uvođenja carina. Zapravo, dolar je pao najviše u poslednje četiri godine, jer rizici u vezi sa američkom politikom i jačanjem jena pritiska svetsku rezervnu valutu. I ne samo to, potezi Vašingtona i te kako su se odrazili na cene zlata i srebra. Mada, predikcije stručnjaka ukazuju na to da ćemo moći uskoro malo da predahnemo, jer je "u prvoj polovini godine moguće smirivanje cena ovih metala".

Slabost dolara odražava oprez investitora usled nepredvidljivog kreiranja politike u Vašingtonu, uključujući pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa da preuzme Grenland. Dugoročno, rizici u vezi sa nezavisnošću Feda, rastom budžetskog deficita, zabrinutošću zbog fiskalne neodgovornosti i produbljivanjem političke polarizacije dodatno su pritisli dolar.

 

Cela situacija podstiče ono što nam je poznato kao "debasement trading". Naime, to je je investiciona strategija klađenja na pad vrednosti državnih valuta - kao što su to dolar, evro, jen - i obveznica usled inflacije i ogromnih državnih dugova Kako portfolio menadžer Ilirike Aleksandar Zavišić kaže u emisiji "Sedam" na Bloomberg Adria TV, ima tu svega, ali postoje četiri faktora koji objašnjavaju ovu pojavu.

Geopolitika u srži promena

"Prvo, imamo stare neuralgične geopolitičke tačke, trgovinske sporove i više carine. Zatim dolazimo do fiskalnog konteksta, koji je izuzetno važan, potom kamatne politike Feda i, na kraju, psihološkog aspekta tržišnih kretanja, odnosno reakcije na momentum koji se stvara. Pre desetak dana, u kontekstu geopolitike, dobili smo upozorenje danskog penzionog fonda tokom skupa u Davosu da će prodavati američke trezorske obveznice. To po obimu nije presudno, ali je simbolički značajno."

 

Odmah nakon te objave, dodaje on, stigla je vest o dogovoru oko Grenlanda. "Slučajnost ili ne, jedno je postalo jasno. Iz epizoda oko Grenlanda, kao i iz epizode iz jeseni 2022. godine sa kratkotrajnim mandatom britanske premijerke, može se izvući zaključak o snazi investitora kao kolektiviteta."

Podsetimo, američki, danski i grenlandski zvaničnici sastali su se u sredu kako bi razgovarali o novom okvirnom sporazumu o Grenlandu, u pokušaju da se izađe u susret želji predsednika SAD Donalda Trumpa za većim američkim prisustvom na arktičkom ostrvu, ali bez njegovog pripajanja SAD. 

Pregovori su usledili nakon što je Trump prošle nedelje najavio da će se raditi na okviru budućeg sporazuma, obećavši da će se uzdržati od uvođenja carina evropskim zemljama koje se protive njegovom nastojanju da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom.

Bloomberg

Trump je promenio pristup pošto je prethodno pojačao pritisak na Dansku i Grenland, zahtevajući da SAD dobiju kontrolu nad ovim strateški važnim arktičkim ostrvom, koje ima status poluautonomne teritorije pod upravom Danske, članice NATO-a. Učestale pretnje izazvale su oštre reakcije danskih i grenlandskih zvaničnika, kao i drugih evropskih saveznika.

Šta je sa obveznicama

"Mnoge razvijene države odavno su postale zavisne od investicione javnosti", objašnjava Zavišić. "Njena spremnost ili nespremnost da kupuje državni dug čini investitore, posebno one na tržištu obveznica, svojevrsnim korektivom ishitrenih i često iracionalnih političkih odluka. U tom smislu, ovde nije samo pitanje da li se prodaju američke obveznice, već da li će se nastaviti kupovina novih izdanja obveznica."

Kako kaže, to predstavlja rizik za cenu zaduživanja deficitarnog budžeta Sjedinjenih Američkih Država, koji se servisira tzv. "rolovanjem" emisija obveznica, što vremenom uvećava ukupan javni dug. "Fiskalni kontekst je u tom smislu važniji od geoekonomskog i geopolitičkog, jer ekspanzivna državna potrošnja, dugoročni budžetski deficit i kolosalan javni dug povećavaju percepciju o slabljenju dolara."

 

 

Suština je da već oko 25 godina imamo kontinuirani budžetski deficit u Sjedinjenim Američkim Državama, koji nastavlja ubrzano da raste. "Dugih perioda deficita je i ranije bilo, to nije novost, ali projekcije ukazuju da će se on dalje uvećavati, uz malo izgleda da se u dogledno vreme stavi pod kontrolu", pojašnjava on za Bloomberg Adria TV.

Što se tiče kamatne politike Feda, Zavišić ističe da snižavanje kamatnih stopa smanjuje atraktivnost državnih obveznica. "Uz to, postoji i tzv. vremenska premija na držanje dugoročnih obveznica u odnosu na kratkoročne, koja je trenutno na istorijskom maksimumu. Zbog toga vidimo rasprodaju dugoročnih obveznica, što se direktno preliva na slabljenje dolara. Tu je i trenutni momentum, u smislu da dominira narativ da dolar slabi, pa to onda postaje samoispunjavajuće proročanstvo."

Da li će slabiji dolar da podstakne izvoz

Inače, ekonomisti širom sveta tvrde da mnogi u Trumpovom okruženju žele slabiji dolar kako bi se podstakao izvoz. Prema Zavišićevom mišljenju, deprecijacija dolara može kratkoročno podstaći ispravljanje trgovinskog deficita, što jeste cilj aktuelne administracije. Međutim, kako kaže, strukturalna konkurentnost zahteva više od valutnih efekata: tehnološku prednost, inovativnost, jeftiniju radnu snagu i druge faktore.

"Devalvacija dolara čini američki izvoz konkurentnijim, ali mnogi američki izvoznici zavise od uvoznih inputa. Zbog toga slabiji dolar povećava troškove uvoza, stvara inflatorne pritiske i neutrališe dobitke na strani devalvacije. U ekonomiji, jednostavno, nema ničeg besplatnog."

Postoji i tzv. "international elasticity puzzle", odnosno međunarodna zagonetka elastičnosti potražnje, dodaje on. "Ona pokazuje da obim međunarodne trgovine snažno reaguje na promene carina i trgovinske politike, ali slabo ili gotovo nikako na promene deviznog kursa, što je suprotno klasičnoj teoriji. Upravo u tu zamku, po mom mišljenju, upadaju Trump i ljudi oko njega", pojašnjava Zavišić.

Novo probijanje rekorda kod srebra i zlata

Na temu zagonetki, ovu nedelju obeležili su novi rekordi za zlato i srebro. Postavlja se pitanje da li je ovo prilika ili zamka na tržištu, budući da među glavnim razlozima snažnog rasta cene srebra su geopolitičke napetosti, trgovinske napetosti, očekivanja o snižavanju kamatnih stopa američkog Feda, te slabljenje američkog dolara. Ti faktori stvaraju atmosferu nesigurnosti na svetskim tržištima, što ulagače odvraća od rizičnih ulaganja.

"Srebro je u nešto više od godinu dana poraslo za preko 280 odsto. Istorijski disparitet između cene zlata i srebra se niveliše, a snažna industrijska potražnja i ograničena ponuda dodatno podupiru cenu srebra", kaže Aleksandar Zavišić.

Ipak, dodaje on, u prvoj polovini godine moguće je smirivanje cena ovih metala, pri čemu cena srebra može više opasti u odnosu na zlato, jer ovako snažan rast teško može da se održi.

Inače, podsetimo da uz povećanu investicionu potražnju za srebrom raste i industrijska potražnja zbog njegove primene u brojnim tehnologijama budućnosti - od solarnih panela, vetroelektrana i drugih održivih tehnologija pa sve do vojne opreme, mikroprocesora, 5G antena, mobilnih telefona i data centara za veštačku inteligenciju.