Fed zadržao kamate uprkos pritisku Bele kuće

Američke Federalne rezerve (Fed) u sredu su zadržale referentnu kamatnu stopu u dosadašnjem rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta.

Ovo je prva monetarna odluka te centralne banke nakon što je njen predsednik Jerome Powell saopštio da je Fed pozvan pred sud od strane američkog ministarstva pravde, u atmosferi u kojoj jača pritisak Bele kuće da se smanje kamatne stope. Powell je ranije ovog meseca ocenio da je krivična istraga "izgovor", čiji je cilj da se centralna banka zastraši kako bi smanjila kamate po meri predsednika Donalda Trumpa.

Centralni bankari ukazali su na poboljšanja u privredi Sjedinjenih Američkih Država (SAD), nagoveštavajući oprezniji pristup potencijalnim budućim prilagođavanjima.

Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (glavno telo za donošenje odluka o monetarnoj politici u SAD) glasao je sa 10 prema dva da zadrži referentnu stopu u pomenutom okviru. Guverneri Christopher Waller i Stephen Miran izneli su mišljenje u korist smanjenja za četvrtinu procentnog poena.

Bloomberg

U saopštenju posle sastanka, kreatori politike naveli su da je rast zaposlenosti ostao slab, dok je stopa nezaposlenosti pokazala određene znake stabilizacije, a privreda postigla solidan tempo rasta. Iz objave su uklonjene formulacije o povećanim negativnim rizicima po zaposlenost (što se pojavljivalo u tri prethodna saopštenja) i rastućoj inflaciji.

"Dobar deo usporavanja tempa rasta zaposlenosti u protekloj godini odražava pad rasta radne snage zbog manje imigracije i učešća u radnoj snazi, mada je potražnja za radnom snagom očigledno takođe opala. Ostali indikatori, uključujući otpuštanja, zapošljavanje i nominalni rast plata, pokazuju male promene u poslednjim mesecima", rekao je Powell na konferenciji održanoj posle objave monetarne odluke.

Povoljnija ocena stanja na tržištu rada mogla bi da obuzda očekivanja o skorijem smanjenju kamata, uprkos rastućem pritisku Trumpove administracije. Uoči sastanka, investitori su procenili da je novo smanjenje malo verovatno pre juna, preneo je Bloomberg. Prema rečima suosnivača i ekonomiste u Monetary Policy Analyticsu Dereka Tenga, američka centralna banka do kraja godine će sprovesti još nekoliko smanjenja kamatnih stopa. "Pitanje je samo kada će taj ciklus biti nastavljen, ali procena je da bi se rezovi mogli nastaviti sredinom godine. U tom periodu očekuje se i imenovanje novog predsednika Feda, koji bi mogao imati drugačiji pristup vođenju monetarne politike. To će biti važno ne samo zbog stava novog predsednika Feda, već i zbog pogleda ostalih članova odbora."

"U dobroj smo poziciji da odredimo obim i vreme dodatnih prilagođavanja naše kamatne stope na osnovu pristiglih podataka, razvoja izgleda i ravnoteže rizika. Monetarna politika nije na unapred utvrđenom kursu i donosićemo odluke na svakom sastanku ponaosob", napomenuo je Powell, podsećajući da su dva ključna cilja monetarne politike maksimalna zaposlenost i stabilne cene.

Dodao je da inflacija ostaje "donekle povišena" u odnosu na cilj centralne banke od dva odsto, ali da je došlo do smanjenja inflacije u sektoru usluga. Prema njegovim rečima, bazna inflacija, merena troškovima lične potrošnje (engl. personal consumption expenditures - PCE), verovatno iznosila tri odsto u decembru.

Govoreći o američkim carinama, prvi čovek Feda je kazao da centralna banka vidi "prekoračenje" inflacije koje proizilazi iz sveobuhvatnih nameta Trumpove administracije, a ne iz potražnje. Izneo je prognozu da će efekat carina na cene robe dostići vrhunac, a zatim se smanjiti ove godine i da će to biti jednokratno povećanje cena.

Kako su reagovala tržišta

Široko očekivana monetarna odluka nije dovela do drastičnih pomeranja na Wall Streetu.

Akcije su blago oslabile, pa je referentni indeks S&P 500 pao za 0,1 odsto. Nasdaq 100 je porastao za 0,3 odsto, a Dow Jones Industrial Average je bio gotovo nepromenjen. Manji padovi očitani su i kod obveznica, pri čemu su prinosi od dvogodišnjih američkih obveznica porasli za dva bazna poena, na 3,59 odsto. Prinosi od desetogodišnjih dužničkih hartija takođe su ojačali za dva bazna poena, na 4,26 odsto.

Istovremeno, dolar je skočio za 0,7 odsto pošto je američki sekretar za finansije Scott Bessent istakao snagu domaće valute. Kada je reč o kriptovalutama, izvorni digitalni novčić - bitcoin, bio je u zelenom za 0,3 odsto (na 89.255 dolara), a ether je s druge strane pao za istih 0,3 odsto (na 3.003 dolara).

Sirova nafta tipa West Texas Intermediate poskupela je za 1,2 odsto na 63,11 dolara za barel. Zlato je nakratko prešlo vrednost od 5.300 dolara, što je novi rekord cene tog plemenitog metala i nastavak vrtoglavog rasta.

Šta je prethodilo odluci

Trump je najavio da će njegov kandidat za novog predsednika Feda, koji bi zamenio Powella, čiji mandat ističe u maju, zastupati politiku nižih kamatnih stopa. Ipak, treba reći da predsednik Feda ima samo jedan glas u odboru od 12 zvaničnika, a odluke o prilagođavanju monetarne politike donose se kolektivno, na osnovu ekonomskih pokazatelja. Ovih dana kao vodeći kandidat za najvišu funkciju u američkoj centralnoj banci izdvaja se izvršni direktor BlackRocka Rick Rieder.

Fedov potez od srede dolazi nakon što su u decembru troškovi zaduživanja skresani za četvrtinu procentnog poena, što je bio treći rez tokom 2025.

"Nakon što smo snizili našu referentnu kamatnu stopu za 75 baznih poena tokom naša prethodna tri sastanka, smatramo da je trenutni stav monetarne politike odgovarajući za podsticanje napretka ka našim ciljevima maksimalne zaposlenosti i inflacije od dva odsto", rekao je Powell u sredu.

Projekcije analitičara koje su ukazivale na pauziranje od monetarnog popuštanja prvenstveno su bile zasnovane na podacima koji su pokazali bolju ravnotežu između tržišta rada i rasta cena u državi - nezaposlenost je lane blago porasla, a inflacija blago pala.

Podsetimo, američka berzanska imovina nije pokazivala jasnu tendenciju kretanja uoči objave Fedove odluke, sa usporavanjem rasta akcija, koji je ranije tokom dana predvodio sektor tehnoloških akcija i koji je referentni indeks S&P 500 nakratko vinuo iznad rekordnog nivoa od 7.000 poena. Dalji fokus posmatrača tržišta biće na finansijskim izveštajima Microsofta, Mete i Tesle, koji se objavljuju nakon zatvaranja tržišta u sredu, kao i Applea, koji će biti objavljen u četvrtak.

Uz to, kasnije ove nedelje investitori će dobiti nove podatke o broju nezaposlenih u SAD, narudžbinama trajnih dobara, trgovinskom bilansu i proizvođačkim cenama u toj zemlji.

(Ažurirano kroz tekst.)