Trumpov izlazak iz klimatskih tela dar je Kini i autogol za SAD, upozoravaju stručnjaci

Američki predsednik Donald Trump nastavio je udaljavanje SAD od globalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena, poručivši da se zemlja povlači iz niza ključnih međunarodnih organizacija, uključujući vodeća tela Ujedinjenih nacija i naučne institucije koje se bave klimom.

SAD će tako izaći iz ukupno 66 organizacija iz različitih područja, među kojima su i Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC), zatim Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). Očekuje se da će ti potezi dodatno oslabiti američku ulogu u rešavanju problema emisije gasova staklene bašte, ali i znatno smanjiti globalni uticaj tih institucija.

Trumpovi potezi uklapaju se u njegove domaće političke odluke usmerene na uklanjanje ograničenja u vezi sa zagađenjem i fosilnim gorivima, a nadovezuju se i na odluku iz januara 2025. da se pokrene jednogodišnji postupak izlaska iz Pariskog sporazuma, obavezujućeg dogovora iz 2015. godine čiji je cilj borba protiv globalnog zagrevanja. Sličnu odluku doneo je i tokom svog prvog mandata.

Taj potez je "dar Kini i izlazna karta za zemlje i zagađivače koji žele izbeći odgovornost", rekao je John Kerry, bivši američki državni sekretar i posebni predsednički izaslanik za klimu u administraciji Joea Bidena. "Reč je o još jednoj samonanetoj rani na globalnoj sceni."

Izvršni sekretar UNFCCC-a Simon Stiell u saopštenju objavljenom u četvrtak taj potez nazvao je "kolosalnim autogolom koji će SAD učiniti manje sigurnim i manje prosperitetnim".

"Dok sve ostale zemlje zajednički istupaju napred, ovaj novi korak unazad od globalnog vođstva, klimatske saradnje i nauke može samo naštetiti američkoj ekonomiji, radnim mestima i životnom standardu, u trenutku kada se šumski požari, poplave, oluje i suše ubrzano pogoršavaju", poručio je.

Najveći svetski zagađivači | Bloomberg

Trumpov drugi mandat doneo je ubrzavanje poteza kojima se povlače mere za borbu protiv klimatskih promena, koje je više puta nazvao "prevarom" i "najvećom obmanom". Ukinuti su programi finansiranja i poreske olakšice iz vremena njegovog prethodnika Bidena, koji su se odnosili na područja poput čiste energije i električnih vozila, zaustavljeni su projekti obnovljivih izvora, zamrznuta ili ukinuta istraživačka podrška, a javnosti je ograničen pristup delu podataka povezanih s klimom.

Administracija se povlači iz tela koja se, kako je naveo američki državni sekretar Marco Rubio, smatraju "preklapajućim po svom delokrugu, loše upravljanim, nepotrebnim, rasipnim i loše vođenim", i onima koja promovišu ciljeve suprotne interesima SAD.

Izlazak iz Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama formalno bi značio povlačenje SAD iz UN-ove institucije koja okuplja države kako bi postavljale sve ambicioznije ciljeve smanjenja zagađenja te koordinira godišnje globalne COP samite usmerene na napredak u područjima poput dekarbonizacije i klimatskog finansiranja. Američki zvaničnici nisu učestvovali na poslednjim pregovorima održanim prošle godine u Brazilu.

Odluku najveće svetske privrede i drugog najvećeg emitera da se povuče Wopke Hoekstra, evropski poverenik za klimu, nazvao je "žalosnom i nesretnom", u objavi na društvenim mrežama. "Nastavićemo da podržavamo međunarodna istraživanja klime bez rezerve, jer su ona temelj našeg razumevanja i našeg delovanja", poručio je.

Povlačenje SAD predstavlja "najozbiljniji izazov međunarodnim klimatskim naporima još od usvajanja Pariskog sporazuma", rekao je Li Shuo, direktor Kineskog klimatskog centra u Institutu za politiku društva Azije. "Za Kinu to znači jednog konkurenta manje u trci za čiste tehnologije."

Projekti obnovljivih izvora u SAD su zaustavljeni ili stavljeni na čekanje | Bloomberg

"SAD su u svom stavu o klimi ostale same", rekao je nemački ministar životne sredine Carsten Schneider. Ostale zemlje, dodao je, "obavezale su se da će učiniti sve što je moguće kako bi se globalno zagrevanje u ovom veku ograničilo na 1,5 stepeni".

Izlaskom iz UNFCCC-a svaka buduća američka administracija verovatno bi se suočila sa znatno složenijim povratkom u globalne klimatske napore. Joe Biden je 2021. godine, odmah nakon inauguracije, pokrenuo postupak ponovnog pristupanja Pariskom sporazumu.

Konzervativci koji su podsticali Trumpa da se povuče iz konvencije tvrde da bi, nakon izlaska SAD, svaki pokušaj ponovnog pristupanja UNFCCC-u morao biti popraćen novim glasanjem u Senatu, i to dvotrećinskom većinom. Ali deo pravnih stručnjaka smatra da bi budući predsednik mogao jednostavno da ponovo pristupi sporazumu bez odobrenja Senata.

"Postoji više mogućih puteva za budući povratak ključnim klimatskim sporazumima", rekla je Sue Biniaz, bivši američki klimatski pregovarač u Bidenovoj administraciji. "Slažem se s pravnicima koji se bave ugovorima i koji smatraju da bi se SAD mogle prilično glatko vratiti u Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama, oslanjajući se na odobrenje Senata iz 1992. godine."

Zagovornici izlaska, s druge strane, insistiraju na tome da će se SAD tako osloboditi politika koje, kako tvrde, nastoje da eliminišu fosilna goriva i pritom podižu troškove energije.

"Ovaj potez jasan je signal da naša zemlja neće učestvovati u globalnim nastojanjima da se ljudima govori kako treba da žive i kako da proizvode i koriste energiju", rekao je Daren Bakst, direktor Centra za energiju i životnu sredinu pri
Institutu za konkurentska preduzeća.

Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC), koji su 1988. osnovali Ujedinjeni narodi i Svetska meteorološka organizacija, smatra se ključnim globalnim autoritetom za razumevanje doprinosa čovečanstva zagrevanju planete. Dosad je objavio šest temeljnih izveštaja koja služe kao osnova za oblikovanje klimatskih politika, a u svom radu tradicionalno je dosta zavisio od američkog finansiranja i stručnjaka.

Izlaskom iz IPCC-a SAD "više neće moći da učestvuje u usmeravanju naučnih procena na koje se oslanjaju vlade širom sveta", iako će pojedini naučnici i dalje možda moći da doprinose, rekla je Delta Merner, zamenica direktorke kampanje za klimatsku odgovornost pri Uniji zabrinutih naučnika.

Učestvovanje SAD u sledećoj velikoj proceni, planiranoj za 2029. godinu, ionako je već bilo pod znakom pitanja, s obzirom na masovna otpuštanja i gašenje programa u nekim od vodećih saveznih agencija za meteorologiju i klimu. Prošle godine pojedinim stručnjacima bilo je čak onemogućeno učestvovanje na pripremnom sastanku održanom u Kini.

Povlačenje, odnosno "odustajanje od napora da se smanje zagađenje i klimatske katastrofe naštetiće američkim građanima i kompanijama", rekla je Amanda Leland, izvršna direktorka neprofitne organizacije Fond za zaštitu životne sredine. "Time će se vođstvo prepustiti drugim zemljama, a SAD više neće imati nikakav uticaj na ove ključne odluke."

Posledice su, dodao je Benjamin Horton, dekan Fakulteta za energiju i životnu sredinu na Univerzitetu u Hongkongu, "značajne". "SAD su do sada redovno doprinosile stručnim znanjem, vođstvom u izradi pojedinih poglavlja izveštaja i ključnim podacima za praćenje Zemljinog sistema. Nisam siguran kako IPCC može da nastavi bez SAD."