Pet činjenica koje će razuveriti i najtvrdokornijeg 'zelenog' skeptika

Praznici često okupe za isti sto ljude potpuno suprotnih uverenja, od onih koji sumnjaju u klimatske promene, ESG i samu ideju zelene tranzicije, do onih koji prate naučne trendove i upozoravaju na ubrzano topljenje glečera. U tim razgovorima neretko se umanjuju klimatski rizici ili proglašava da su vetar i solarna energija precenjeni. Ipak, uprkos takvim stavovima, tranzicija prema čistijoj energiji i dalje napreduje, najviše zato što se finansijski isplati.

A kad razgovor krene u pogrešnom smeru, dobro je imati konkretne brojke pri ruci. BloombergNEF izdvojio je pet činjenica koje jasno pokazuju koliko se globalni energetski sistem udaljava od fosilnih goriva i okreće obnovljivim izvorima.

Prodaja električnih vozila raste brže nego ikada

Električni automobili sve ozbiljnije osvajaju tržište. Danas je svaki peti novoregistrovani auto u svetu električan, prema BloombergNEF-ovom dugoročnom izgledu tržišta. Dok u SAD rast lagano usporava, na drugom mestu ubrzava, posebno u Kini, Brazilu i Evropi.

U Kini će ove godine gotovo polovina svih novih automobila biti na struju. Kada uporedimo, u SAD je električan tek svaki deseti novi auto. I Evropa drži solidan tempo, otprilike je jedan od četiri nova automobila električan.

Kina danas proda više električnih vozila nego što se u SAD proda svih vrsta automobila zajedno | Bloomberg

Glavni razlog promene? Novac. U Kini su EV u proseku jeftinija od benzinaca zahvaljujući velikim popustima, obimu ekonomije i tehnološkom napretku. Globalno, proizvođači uvode sve pristupačnije modele, a trošak punjenja sve se više približava trošku točenja goriva. Do 2030. godine, procenjuje BloombergNEF, čak 40 odsto novih automobila biće električno, što je dvostruko više nego danas.

Obnovljivi izvori privlače rekordne investicije

Druga velika priča o uspehu je obim u kom su se vetroelektrane i solarne elektrane širile, i to industrijskim tempom, praktično svuda. U prvom polugodištu 2025. ulaganja u obnovljive izvore energije ponovo su dostigla rekord, uprkos nastojanjima administracije američkog predsednika Donalda Trumpa da uspori razvoj čiste energije u SAD. Projekti vetra i solara privukli su ukupno 386 milijardi dolara, što je porast od deset odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ulaganja u solarna postrojenja povećana su na 252 milijarde dolara, a u vetroelektrane na 126 milijardi dolara, pokazuju podaci BloombergNEF-a.

To je glavni razlog takvog rasta cena. Danas su vetar i solarni izvori cenovno uporedivi s fosilnim gorivima, a u mnogim slučajevima i povoljniji. Uz to se grade brže i brže se puštaju u rad od termoelektrana na ugalj, što im dodatno daje prednost u trci za nove investicije.

Ulaganja u obnovljive izvore ruše rekord za rekordom | Bloomberg

Velike kompanije same finansiraju zelenu energiju

Neki od najvećih potrošača električne energije danas snažno podstiču razvoj obnovljivih izvora tako što unapred osiguravaju dugoročne količine zelene struje za sopstvene potrebe. Amazon, Google, Microsoft i Meta među najvećim su kupcima takozvanih PPA ugovora, kroz koje kompanije direktno otkupljuju energiju od proizvođača, umesto da je nabavljaju preko nacionalnih elektroprivreda.

Velike tehnološke kompanije žele da sve veće potrebe svojih data centara pokrivaju čistom energijom, a ne elektranama na ugalj. To je još jedan pokazatelj da je moguće smanjivati emisije čak i u sektorima s izuzetno visokom potrošnjom. Članice inicijative RE100 su prošle godine koristile 84 odsto električne energije iz čistih izvora. Od ukupno 118 teravat-sati obnovljive energije koju su kupile, čak 94 teravat-sata poticalo je iz solarnih i vetroelektrana s kojim imaju PPA ugovore, pokazuju podaci BloombergNEF-a.

Do 2030. potražnja tih kompanija za zelenom energijom trebalo bi da poraste za 57 odsto, čime će premašiti godišnju potrošnju električne energije Poljske.

Tehnološke kompanije sve su bliže ostvarivanju svojih godišnjih ciljeva za korišćenje čiste energije | Bloomberg

Solarna energija je pretekla ugalj po instaliranom kapacitetu

Istoričari će 2025. pamtiti kao godinu u kojoj je ukupni instalirani solarni kapacitet prvi put nadmašio kapacitet elektrana na ugalj.

Iako elektrane na ugalj još uvek tokom godine isporučuju više električne energije u mrežu, i ta će se prednost postepeno smanjivati. Rast solarnih elektrana pobija jedan od najčešćih prigovora na energetsku tranziciju, da su obnovljivi izvori preskupi. U praksi je upravo suprotno. Naime, solar se širi zato što je postao izuzetno povoljan, što je podstaklo masovno postavljanje krovnih sistema na kućama i industrijskim objektima širom sveta.

Prema procenama BloombergNEF-a, globalna referentna cena fotonaponskih modula danas iznosi oko devet centi po vatu, što je 88 odsto manje nego 2012. godine. Istovremeno se značajno povećala delotvornost samih modula, pa isti paneli danas proizvode znatno više energije nego pre desetak godina.

Instalirani kapacitet solarne energije prvi put je nadmašio kapacitet uglja u 2025. godini | Bloomberg

Šteta od klimatskih promena eksplodirala je poslednjih godina

Stvarni troškovi klimatskih promena rastu, možda i brže od ulaganja u rešenja. Osiguravači su prošle godine isplatili čak 1,4 milijarde dolara za štete povezane s klimom, prema podacima Bloomberg Intelligencea. To je više nego dvostruko u odnosu na pre deset godina.

Šteta povezana s klimatskim promenama prošle godine iznosila je 1,4 milijarde dolara | Bloomberg

Brojke jasno pokazuju da ulaganje u rešenja i prilagođavanje klimatskim promenama više nije izbor nego nužnost, što je bila i jedna od glavnih tema nedavnih klimatskih pregovora Ujedinjenih nacija u Brazilu.

Prema podacima BloombergNEF-a, prošle godine je u globalnu energetsku tranziciju uloženo 2,1 milijarda dolara. Manje od polovine tog iznosa, nešto ispod milijarde, usmereno je u projekte vetra i solara, sisteme za skladištenje energije, nuklearna postrojenja i tehnologije hvatanja ugljenika. To je velik iznos, ali i dalje nedovoljan kada se uporedi s brzinom rasta klimatskih šteta.