Na Baliju, popularnom turističkom odredištu u Indoneziji, stanovnici su primorani da zbog delimičnog zatvaranja velike deponije smeće spaljuju u svojim dvorištima, što otvara ozbiljna pitanja o životnoj sredini i zdravlju ljudi.
Deponija Suwung, koje se nalazi oko 10 kilometara severoistočno od međunarodnog aerodroma u Denpasaru, dosad je dnevno preuzimala oko hiljadu tona otpada. Vlasti su objavile da od 1. aprila više neće primati organski otpad jer su kapaciteti deponije gotovo potpuno iskorišćeni. Vlasti time žele da organski otpad preusmere na lokacije na kojima mogu da ga kompostuju ili odlože na primereniji način.
Organski otpad, poput kućnih ostataka, pokvarenih namirnica i ostataka hrane iz stotina hotela i klubova na plažama ostrva, godinama je stvarao jedan od najvećih problema Suwungu. Kada takav otpad završi na odlagalištu, stvara metan, gas sa efektom staklene bašte koji doprinosi globalnom zagrevanju. Organski otpad čini oko dve trećine ukupnog otpada koji nastaje na Baliju.
Opširnije
Nova pravila za uvoz otpada smanjuju troškove firmama
Srbija je u decembru 2025. usvojila novi Zakon o upravljanju otpadom, a kompanije imaju nešto manje od godinu dana da se pripreme za punu primenu zakona.
12.01.2026
Prljava tajna biorazgradive plastike
Sve više zemalja zabranjuje plastiku pravljenu sa aditivima za koje proizvođači tvrde da omogućavaju njenu razgradnju.
04.01.2026
Da li plastika utiče na plodnost? Netflixov dokumentarac zabrinjava
Mikroplastika ulazi u telo kroz hranu, vodu i vazduh, a posledice tek počinjemo da shvatamo.
29.03.2026
Gde ulaže Novak Đoković i zašto mu novac nije jedini kriterijum
Novak Đoković ne bira investicije samo prema potencijalnoj zaradi, već prema vrednostima koje su ga pratile i tokom karijere, a upravo taj kriterijum povezuje kompanije u koje je do sada ulagao.
18.02.2026
Međutim, pošto drugih rešenja gotovo da nema, ljudi su počeli da spaljuju smeće ili još češće da ga bacaju u reke i uz puteve.
"Gotovo svaka treća ili četvrta kuća u mojoj ulici pali svoj otpad", rekao je Ravinjay Kuckreja, dugogodišnji stanovnik Denpasara. "Naizgled je reč o malim količinama, ali kad se sve sabere, to postaje ozbiljan problem." Dodao je i da se sabirna mesta za otpad u kvartovima sada prelivaju.
Otpad završava i na plažama, posobno tokom monsuna | Bloomberg
Problem je nešto manje izražen u turističkim delovima ostrva, gde pojedine firme imaju svoje kanale za odlaganje otpada. Ipak, teškoće sa Suwungom samo dodatno produbljuju sve veću krizu s otpadom na Baliju. Zbog slabih kapaciteta za prikupljanje i obradu otpada ovo ostrvo se već dugo bori s ozbiljnim problemom zagađenja reka i priobalnih voda. Tokom sezonskih monsuna problem postaje još vidljiviji jer bujice izbacuju otpad na plaže.
Indonezijski državni investicioni fond Danantara najavio je izgradnju postrojenja koja bi spaljivala otpad i pritom proizvodila električnu energiju u Denpasaru, ali i u više desetina drugih gradova širom arhipelaga. Na Baliju fond sarađuje s kineskom kompanijom Zhejiang Weiming Environmental Protection na razvoju postrojenja koje trebalo da počne da radi do kraja 2027. godine.
Guverner Balija I Wayan Koster opisao je Danantarin projekt pretvaranja otpada u energiju kao "svetionik nade". On je, međutim, upozorio da je Bali, dok takva postrojenja ne prorade, "pod opsadom smeća, što je ironija za globalnu turističku destinaciju koja u svetu predstavlja sliku Indonezije".
Lokalne vlasti u međuvremenu pozivaju domaćinstva da sama razvrstavaju otpad i kompostiraju organski deo kako bi barem donekle ublažili problem dok spalionice ne počnu da rade. Ipak, Koster priznaje da takve mere nije lako sprovesti u praksi.
.webp){kind=icon}
