Nekada novine i zemičke, a danas espreso – u Beogradu 'oživeo' kultni kiosk K67

Sećate li se kultnih crvenih kioska K67, koji su decenijama krasili ulice gradova bivše Jugoslavije? Nekada su se u njima mogle kupiti novine, autobuske karte i, naravno, sočne viršle u zemički prelivene domaćim senfom, koje nisu mogle proći bez trouglastog jogurta (pakovanje PKB-a u obliku tetraedra). Danas vas u nekima od njih čeka - kafa.

Zahvaljujući održivom projektu lanca Kafeterija, kao primeru cirkularne ekonomije i očuvanja kulturnog nasleđa, kioske koji u trenu bude nostalgiju ponovo srećemo na ulicama Beograda. Ovog puta u jarkozelenoj boji.

Industrijski dizajn je u prošlosti retko dobijao drugu šansu. Mnogi autentični objekti i proizvodi 20. veka završili su u muzejima i privatnim kolekcijama, pa i na otpadu, dok su samo retki, poput londonskih telefonskih govornica, prenamenjeni. Londonci su od čuvenih crvenih govornica napravili mini biblioteke, kioske za prodaju kafe i stanice s automatskim defibrilatorima. Nešto slično sada oživljava i u Beogradu, u okviru projekta "Reborn".

Marko Vukomanović, suvlasnik kompanije Kafeterija&Love&Brands, objavio je na društvenim mrežama da se ideja za "Reborn" javila pre otprilike godinu dana, a potraga za kioscima vodila je preko Srbije do Poljske. Pronašli su i sačuvali šest originala, starih više od pola veka.

"Pokrenuli smo 'Reborn' uvereni da je Jugoslavija bila pionir u dizajnu, arhitekturi i industrijskom stvaralaštvu u ovom delu Evrope. Mnoge stvari koje su tada nastajale danas se u svetu smatraju vrhunskim primerima dizajna, a mi ih, nažalost, često zaboravljamo ili potcenjujemo", kaže za Bloomberg Adriju Andrej Markić, direktor marketinga u Kafeteriji.

Ideja, pritom, nije bila da se obnovi samo jedan kiosk, jer to ne bi imalo poentu i težinu. "Želimo da vremešnim ikonama damo nov život, ali i novu funkciju. Prvi korak su legendarni kiosci K67, koji kroz restauraciju i modernizovanu namenu ponovo postaju deo svakodnevice Beograda i Srbije."

Prvi obnovljeni K67 kiosk postavljen je u Ulici kneza Mihaila, a svaki naredni biće u drugoj boji, na različitim gradskim lokacijama.

Objekat K67 u novom izdanju, postavljen u Ulici kneza Mihaila u Beogradu / Foto: Kafeterija

Održivost nije prolazni trend

"Od početka smo gradili identitet na autentičnosti, kvalitetu i poštovanju prostora u kojem poslujemo. Zato nam je bilo prirodno da kroz ovaj projekat spojimo dizajn, kulturu, održivost i dobru kafu", ističu u Kafeteriji.

Kompanija je postavila cilj da do kraja 2028. upotrebu plastike svede na minimum, a već sada je 90 odsto materijala koje koristi u lokalima (ambalaža, čaše, salvete, kese) reciklabilno ili napravljeno od recikliranih materijala.

"Najveći benefit je što svojim primerom pokazujemo da je ovakav pristup moguć. Ako kroz naše projekte edukujemo nove generacije i doprinesemo drugačijem načinu razmišljanja o resursima i otpadu, onda je to za nas dugoročno vrednije od bilo kog drugog podsticaja."

                  

Još jedan primer dobre eko prakse Podsetimo i na zanimljivu priču o solarnim stolovima. Kompanija Strawberry energy i Kafeterija predstavili su lane inovaciju koja povezuje svakodnevno iskustvo gostiju i zelenu tehnologiju. SmartBeam proizvodi energiju dovoljnu za desetine punjenja mobilnih telefona, a prosečna ušteda CO₂ emisije može iznositi i do 20 kilograma godišnje po uređaju. SmartBeam funkcioniše kao solarna letva koja je ugrađena u sto u kafiću, i proizvodi energiju pomoću panela snage 48W. Prosečna dnevna proizvodnja na osunčanoj lokaciji u Beogradu iznosi oko 130Wh, što je dovoljno za desetine punjenja mobilnih telefona, rad LED osvetljenja i senzora za merenje kvaliteta vazduha.

  

Zašto restauracija, a ne replika kioska

Iako bi izrada novog kioska bila jednostavnije rešenje, u Kafeteriji od samog početka nije bilo dileme da žele original. "Najvažnije nam je bilo da pokažemo da simbolički vredne stvari ne moraju da budu zamenjene novima - dovoljno je da im damo novu namenu", pojašnjava Markić.

Kompanija nije radila formalnu analizu životnog ciklusa kioska (engl. Life Cycle Assessment), odnosno procenu ekološkog uticaja restauracije u odnosu na izradu potpuno novog objekta, niti je želela da procenjuje ekološke efekte kroz brojke koje nisu verifikovane. Prema rečima Markića, poenta nije bila u izračunavanju koliko je restauracija "zelenija", već u samom principu - produžiti život postojećem objektu umesto proizvodnje novog.

Ni ekonomska računica nije bila presudna.

"Ako posmatrate isključivo ekonomsku računicu, verovatno je u nekim slučajevima jednostavnije napraviti novi kiosk. Međutim, nama to nikada nije bila polazna tačka. Restauracija traje i do šest meseci, jer želimo da svaki detalj bude urađen kako treba i da se sačuva njegov originalni karakter."

Koliko je bila izazovna sama potraga za kioscima

Najveći izazov nije restauracija, kaže sagovornik Bloomberg Adrije, već proces pronalaženja originalnog kioska. Dok su se sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi gradski simboli nalazili na maltene svakom koraku, već sredinom devedesetih počinju da iščezavaju.

Mnogi su već bili dotrajali, PKB je postepeno gasio svoju maloprodajnu mrežu zbog lošijeg poslovanja, a na njihovom mestu nicali su privatni kiosci nove generacije. Većina preostalih kioska K67 uklonjena je početkom dvehiljaditih, tokom reorganizacije javnih površina i zamene starog fonda.

Preostali primerci danas su uglavnom u privatnom vlasništvu ili prenamenjeni, a mogu se pronaći u Beogradu, Pančevu, Zrenjaninu, Kikindi. Služe kao lokali brze hrane, kopirnice ili mali ugostiteljski objekti.

Obnovu kioska Kafeterija je obavljala u saradnji sa radionicom koja je nekada proizvodila poliesterske delove za GSP. Svaki element kioska prolazi detaljan pregled, restauraciju ili reparaciju, sa ciljem da se sačuva što više originalne konstrukcije i autentičnih delova. Zanimljivo je da iza čitavog projekta stoje samo tri osobe - počev od pronalaženja kioska, preko organizacije transporta i restauracije, pa do pronalaženja novih lokacija na kojima su kiosci smešteni.

 

Industrija traži nove načine da troši manje

Priča o obnovi kioska K67 nije samo pitanje nostalgije ili očuvanja dizajna. Ona se uklapa u mnogo širu promenu koja poslednjih godina zahvata građevinsku industriju i sektor nekretnina u Evropi, ali i šire.

Razlog je jednostavan - građevinarstvo je jedan od najvećih potrošača resursa. Prema podacima Evropske komisije (EK), izgradnja i održavanje zgrada troše oko polovine svih sirovina koje se godišnje eksploatišu u Evropskoj uniji (EU), dok sektor generiše više od 35 odsto ukupnog otpada. Istovremeno, emisije nastale proizvodnjom građevinskog materijala, izgradnjom i renoviranjem objekata čine između pet i 12 odsto ukupnih štetnih emisija. Veća efikasnost u korišćenju materijala, navodi EK, mogla bi da smanji te emisije i do 80 odsto.

Stoga EU sve više propagira principe cirkularne ekonomije u građevinarstvu - od obnove i prenamene postojećih objekata do ponovne upotrebe sirovina. Cilj nije samo smanjenje otpada, već i očuvanje vrednih resursa, niži ugljenični otisak i produženje životnog ciklusa objekata.

Pažnja je posebno usmerena na građevinski i otpad od rušenja, koji čini više od trećine ukupnog otpada u Uniji. Evropska komisija zato podstiče države članice da umesto rušenja i izgradnje novih objekata, gde god je to moguće, razmatraju obnovu, adaptaciju i ponovnu upotrebu postojećih građevina i njihovih delova.

Dizajnerska ikona koja je osvojila i Evropu

Kiosk koji je 1966. godine osmislio slovenački arhitekta Saša J. Mächtig danas se nalazi u kolekciji Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, a poslednjih godina restaurira se i koristi u Berlinu, Beču, Ljubljani i drugim gradovima kao kafić, galerija, pop-up prodavnica ili info-punkt.

Takvi projekti uklapaju se u koncept adaptivne ponovne upotrebe (engl. adaptive reuse), koji podrazumeva da se postojeći objekti ne ruše, već prenamenjuju za nove sadržaje i potrebe savremenog društva.

Markić kaže da se i "Reborn" može posmatrati na taj način.

"Nije nam cilj obnova samo jednog objekta, već i obnova dela identiteta grada. Kiosk K67 je ikona dizajna i zaslužuje da ostane deo urbanog pejzaža. Želeli smo da pokažemo da kulturno i industrijsko nasleđe može biti deo modernog grada i urbanog stila života, a ne samo muzejske postavke."

O tome svedoči i podatak da se oko projekta K67 poslednjih godina okupila čitava zajednica - od kolekcionara i dizajnera do autora LEGO modela i umetnika inspirisanih ovim kioskom. U Kafeteriji kažu da je najveći uspeh projekta to što je jedna dizajnerska ikona ponovo postala deo svakodnevice, a ne samo uspomena na neko drugo vreme.