Da li plastika utiče na plodnost? Netflixov dokumentarac zabrinjava

Novi dokumentarac "The Plastic Detox" otkriva koliko je izloženost plastici postala sastavni deo naše svakodnevice. Bilo da peremo zube, posežemo za pakovanom hranom, nosimo sintetičku odeću ili koristimo proizvode za ličnu negu, s plastikom dolazimo u kontakt gotovo u svakom trenutku dana. Na prvi pogled to su bezazlene radnje, ali Netflixov dokumentarac sugeriše da sve to može imati mnogo ozbiljnije posledice nego što mislimo.

Mikroplastika, odnosno sitne čestice koje se odvajaju od plastičnih proizvoda, dolazi u kontakt s našim telom kroz hranu koju jedemo, tečnost koju pijemo, pa čak i vazduh koji udišemo. Kako se te čestice nagomilavaju u organizmu, nameće se pitanje šta, zapravo, rade našem telu.

Dokumentarac se gradi kroz dve isprepletene priče. U prvoj pratimo epidemiološkinju Shannu Swan, čija istraživanja povezuju određene hemikalije iz plastike s padom plodnosti. Swan je široj javnosti postala poznata zbog knjige "Count Down", u kojoj iznosi tezu da naš kontakt s određenim hemikalijama može uticati na reproduktivni sistem. Ona u ovom dokumentarcu okuplja šest parova koji bez jasnog medicinskog razloga ne uspevaju da začnu i daje im zadatak koji na prvi pogled zvuči jednostavno, ali se brzo pokaže kao sve - samo ne to. Naime, tokom tri meseca morali su drastično da smanje kontakt s plastikom i vide da li će to doneti rezultate.

Parovi, pritom, nisu samo učesnici eksperimenta, već i emocionalno sidro filma. Njihove priče o neuspelim pokušajima, razočaranjima i pritisku okoline daju ličnu dimenziju temi koja bi, inače, delovala prilično apstraktno. Zajedno nose teret neplodnosti, dele priče o nadi, razočaranju i svemu onome što je između. Otvaraju se i pokazuju ranjivost, što priči daje toplinu kakvu brojke i medicinska terminologija ne mogu da prenesu. Za većinu njih, put do roditeljstva je dug i iscrpljujući, a ideja da bi faktori iz okruženja mogli igrati ulogu dodatno komplikuje već složenu situaciju.

 

 

Swan ih vodi kroz promenu životnog stila sa ciljem smanjenja plastike. Kuhinje se potpuno reorganizuju, staklo zamenjuje plastiku, a odlazak u prodavnicu svodi se na pažljivo čitanje deklaracija i ambalaže. Čak i male promene, poput nekorišćenja plastičnog pribora ili određenih kozmetičkih proizvoda, deo su šire strategije smanjenja izloženosti hemikalijama.

Posmatrati te promene istovremeno je edukativno i zanimljivo. Eksperiment jasno pokazuje koliko je plastika prisutna u savremenom načinu života. Izbaciti je zahteva trud, informisanost, a često i dodatne troškove. Ono što počinje kao mala promena životnog stila brzo prerasta u šire preispitivanje potrošačkih navika i sistema koji podstiču našu zavisnost od plastike.

Međutim, osim ličnih i emotivnih priča, "Detoks od plastike"  u drugoj strani priče daje širu sliku koju oblikuje industrija plastike. Dokumentarac vodi kroz istoriju proizvodnje plastike i objašnjava kako su njena niska cena i trajnost dovele do toga da postane sveprisutna. Upravo te karakteristike koje su je učinile tako privlačnom dovele su i do jednog od najvećih ekoloških problema današnjice.

Depositphotos

Stručnjaci u filmu objašnjavaju kako je industrija plastike usko povezana s industrijom fosilnih goriva, kao i da priča o recikliranju, koja se godinama promoviše, nije uvek onakva kakvom se predstavlja. Kada se pogleda šira slika, odnosno količina plastike koja se svake godine proizvodi, jasno je da stope recikliranja nisu ni približno dovoljne.

Jedan od zanimljivijih delova dokumentarca bavi se i istorijom regulacije plastike. Kroz arhivske snimke i komentare stručnjaka prikazuje se kako su industrije godinama uticale na oblikovanje politika, što otvara pitanje da li su postojeće mere zaštite zdravlja uopšte dovoljno sveobuhvatne. Poređenja sa ranijim javnozdravstvenim krizama dodatno pojačavaju utisak da je reč o nečemu što se predugo ignorisalo.

Završni deo vraća se parovima i rezultatima eksperimenta. Iako je reč o malom uzorku i metodološki ograničenom pristupu, pomaci koje film prikazuje dovoljno su sugestivni da podstaknu pitanje koje ostaje da lebdi u vazduhu - koliko zapravo možemo uticati na sopstveno zdravlje promenom navika koje smo godinama smatrali normalnim?

To pitanje očigledno su sebi postavili i brojni gledaoci. Reakcije na dokumentarac brzo su preplavile društvene mreže. Dok jedni upozoravaju da ga treba gledati na sopstvenu odgovornost, drugi tvrde da nakon gledanja drugačije gledaju na svakodnevne predmete u sopstvenom domu.

Dokumentarac je dostupan na Netflixu od 16. marta | Depositphotos

"Detoks od plastike" uspešno spaja naučne činjenice i lična iskustva na način koji deluje prirodno. Dokumentarac drži pažnju od početka do kraja, kombinujući intervjue, istraživanja i autentične snimke. Ne zatrpava gledaoca stručnim terminima, već složene koncepte objašnjava jasno i razumljivo.

Ono što ovaj film čini posebno uverljivim jeste njegova sposobnost da problem posmatra od globalnog do ličnog nivoa. Umesto da ostane na priči o plastici u okeanima i uticaju na životinje, vraća fokus na naše domove i, još važnije, na naša tela.

Dokumentarac ne tvrdi da ima sve odgovore (naišao je i na kritike pojedinih stručnjaka), ali svakako postavlja važna pitanja o zdravlju, ulozi industrije i našoj odgovornosti kao potrošača. Njegova završna poruka je jasna: smanjenje izloženosti plastici možda nije rešenje za sve, ali ignorisanje problema više nije opcija.