Ulaganja u oružje podelila ESG stručnjake

Rat u Evropi i energetske krize iz temelja su promenili pravila održivog investiranja. Nekada je bilo nezamislivo da fond sa ESG oznakom ulaže u proizvođače oružja, a danas je to nova realnost za sve veći broj evropskih portfelja.

Prema podacima Bloomberga, od ruske invazije na Ukrajinu broj ESG fondova izloženih industriji nuklearnog naoružanja porastao je za više od 50 odsto, na preko 2.000, pa danas otprilike polovina takvih fondova u Evropi drži makar deo kapitala u proizvođačima oružja.

 

"ESG fondovi su pre svega finansijski proizvod, a ne moralna platforma", za Bloomberg Adriju ističe Domagoj Jakobović, konsultant za održivost. "Ako ne uspeju da pruže konkurentan povrat, izgubiće i tržišnu nišu i poverenje investitora."

Prema njegovim podacima, prosečna izloženost odbrambenom sektoru u evropskim fondovima članka 8 SFDR-a porasla je sa oko 0,5 odsto pre 2022. na dva do 2,5 odsto u 2025. godini, dok fondovi čl. 9, oni sa izričito održivim ciljem, uglavnom ostaju bez takvih ulaganja. Nagli rast započeo je upravo ratom u Ukrajini i pratećim tržišnim kretanjima.

Sve više ESG dioničkih fondova ulaže u nuklearno oružje | Bloomberg

Zaokret je, kaže Jakobović, pokrenut dvema ključnim činjenicama. Prva je da su menadžeri aktivno povećavali udele u odbrambenim kompanijama nakon što je EU pokrenula plan "ReArm Europe" i najavila jačanje domaće vojne industrije. Druga je snažan rast vrednosti akcija. Indeks MSCI Europe Defence skočio je oko 80 odsto od početka 2022. do kraja 2024. godine, nadmašivši šire tržište.

Najčešće držane akcije u evropskim "održivim" portfeljima postali su Airbus, Safran, Thales i MTU Aero Engines. "Ovaj rast cena i 'fear of missing out' podstakao je i dotad skeptične održive ulagače da preispitaju striktnu ekskluziju odbrane, kako ne bi zaostajali za tržišnim prinosima", objašnjava Jakobović.

Domagoj Jakobović | ATD solucije

Od moralnog imperativa do upravljanja rizicima

Promena nije samo tehnička, nego i filozofska. Jakobović naglašava da je "bez bezbednosti nema održivosti" postao novi investicioni narativ Evrope. Po njegovim rečima, ruska invazija otkrila je da je geopolitički rizik jednako stvaran kao klimatski, pa ulaganja u odbranu deluju i kao strategija zaštite od geopolitičke nestabilnosti.

Sličnu logiku za Bloomberg iznosi i Stephane Boujnah, izvršni direktor berzanskog operatera Euronext, koji kaže da se "u novom ESG-u govori o doprinosu društvu kroz jačanje energetske autonomije i odbrane Evrope: energija, bezbednost i geostrategija".

"Umesto rigidnog etičkog isključenja, ESG se preoblikuje u okvir upravljanja materijalnim rizicima, pa tako u portfelje ulaze i sektori poput odbrane i nuklearne energije, ne zato što su moralno 'dobri', već zato što su finansijski i strateški materijalni", navodi Jakobović.

On podseća da mnoge odbrambene kompanije mogu imati visoke ocene korporativnog upravljanja i u tom smislu zadovoljiti kriterijume ESG rejting agencija.

"Ako se ESG ocene temelje na materijalnim rizicima za kompaniju i investitore, a ne na inherentnoj 'dobroti' proizvoda, tada dobro upravljana odbrambena kompanija teoretski može dobiti solidan ESG rejting uprkos kontroverznoj delatnosti", objašnjava konsultant.

Nuklearna energija – od tabu teme do prelaznog rešenja

Slična "rehabilitacija" dogodila se i sa nuklearnom energijom. Jakobović detaljno opisuje kako je EU 2022. uvrstila određene nuklearne aktivnosti u taksonomiju održivog finansiranja, uz stroge uslove bezbednosti i zbrinjavanja otpada. Prema analizi MSCI-ja, tek oko 10 odsto ESG fondova imalo je eksplicitnu zabranu ulaganja u nuklearnu energiju, pa je formalna promena više uklonila regulatornu neizvesnost nego izazvala dramatične preokrete u portfeljima.

Posebno ističe energetsku bezbednost. "Ulaganje u nuklearne elektrane može se opravdati ne samo klimatskim ciljevima, već i doprinosom bezbednosti snabdevanja i otpornosti ekonomije", kaže Jakobović.

On objašnjava i tehničke razloge, navodeći da obnovljivi izvori poput sunca i vetra ne pružaju potrebnu inerciju elektroenergetskog sistema, pa veliki baseload izvori, poput nuklearnih elektrana, ostaju neophodni za stabilnost mreže.

Trend ulaganja u obranu i nuklearni sektor može poljuljati poverenje održivih ulagača | Bloomberg

Etika nije nestala

Sličan stav iznosi Anita Knezović, konsultantkinja za održivost.

"ESG i dalje predstavlja sistem vrednosti, ali u turbulentnim vremenima obeleženim dinamičnim geostrateškim događanjima bezbednost i odbrana, kao i energetska bezbednost, postali su prioriteti evropskih politika, pa tako i naših. To ne dovodi u pitanje moral ili etiku, već stavlja bezbednost u prvi plan", smatra Knezović.

Ona podseća da SFDR, EU taksonomija i ESMA smernice ne zabranjuju ulaganja u odbranu uopšte, već samo u proizvodnju kontroverznog oružja, poput protivpešačkih mina, kasetnog streljiva, hemijskog i biološkog oružja. Zato fond može imati čl. 8 ili 9 oznaku i manju izloženost odbrani, pod uslovom da je to transparentno objavljeno i da se negativni efekti jasno prikažu.

Kada govori o nuklearnoj energiji, naglašava da EU prepoznaje ovaj sektor kao prelazni izvor pod strogim uslovima, među kojima su postojanje plana za sigurno zbrinjavanje otpada, primena najviših bezbednosnih standarda i ograničen vremenski okvir dok se obnovljivi izvori potpuno ne razviju.

"U tom smislu, ulaganja u fondove koji finansiraju nuklearni sektor mogu se, u širem kontekstu, smatrati održivima", zaključuje Knezović

Anita Knezović | ESG point

Poverenje ulagača traži potpunu transparentnost

Uprkos toj "normalizaciji", stručnjaci upozoravaju da poverenje ulagača postaje ključno pitanje. Jakobović naglašava da različite metodologije ESG rejting-agencija i različiti pristupi fond menadžera "mogu zbuniti ulagače i narušiti poverenje u ESG oznake".

Knezović upozorava da trend ulaganja u odbranu i nuklearni sektor može poljuljati poverenje održivih ulagača koji smatraju da ratovi i proizvodnja oružja nikako ne mogu biti održivi. Zbog toga vidi transparentnost kao ključ i ističe da ulagači moraju imati jasne informacije kako bi odluke donosili u skladu sa sopstvenim vrednostima.

Jakobović pak kao rešenje vidi veću standardizaciju i jasno označavanje svake uključenosti u odbranu i nuklearni sektor, što će, kaže, "sprečiti da ESG ostane samo etiketa bez suštine".

Jakobović i Knezović slažu se da ESG više nije statičan pojam te da su geopolitička nestabilnost, rat i energetska nesigurnost doveli do toga da bezbednost postane sastavni deo priče o održivosti.

Sigurnost je postala sastavni dio priče o održivosti | Bloomberg

"Ako ESG portfelji ne uspeju da pruže konkurentan povrat, izgubiće i tržišnu nišu i poverenje investitora", kaže Jakobović.

Slično je za Bloomberg naglasio i Paul Clements-Hunt, bivši zvaničnik UN-a koji je još 2004. učestvovao u uvođenju pojma ESG. "ESG nije etika, nije moral, nije reč o društveno odgovornom ulaganju", poručuje on.

Knezović dodaje da "trenutno svedočimo sukobu energetskih i klimatskih politika, ali i vrednosnih stavova pojedinaca", a ishod će zavisiti od toga koliko će industrija i regulatori moći da usklade potrebu za bezbednošću sa temeljnim ciljevima klimatske tranzicije.

Hoće li ta nova ravnoteža između bezbednosti i klimatske tranzicije učvrstiti poverenje ulagača ili dodatno razvodniti kredibilitet ESG-ja, tek treba videti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar