Ko cilja globalno tržište, mora da igra po evropskim ESG pravilima

Modna kompanija Shein krenula je u junu 2024. u svoj drugi pokušaj izlaska na berzu. Prvi pokušaj, na Njujorškoj berzi, propao je nakon što su američki političari počeli da preispituju njene veze s Kinom. Ovaj put Shein je ciljao na procenu vrednosti od 50 milijardi funti (67,4 milijarde dolara) na Londonskoj berzi, ali i tamo je naišao na prepreke. Investitori, političari i nevladine organizacije optuživali su kompaniju da je prekršila pravila finansijskog izveštavanja i "zelenog marketinga" zbog navodnog korišćenja prisilnog rada, kao i modela brze mode koji proizvodi velike emisije gasova iz staklenika.

Kako bi ublažila kritike, kompanija je krenula u svojevrsnu ofanzivu šarma, oslanjajući se na evropsku regulativu o klimatskim pitanjima. Već godinama u Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji pripremaju se propisi prema kojima bi kompanije trebale da finansiraju zbrinjavanje tekstilnog otpada i otkrivaju rizike za okolinu i ljudska prava u svojim dobavljačkim lancima. U borbi za izlazak na berzu, Shein je najavio ulaganja u tehnologije koje omogućavaju bolju reciklažu tkanina i veće korišćenje recikliranog poliestera u svojoj odeći.

Čini se da je "zeleno ulepšavanje" barem delimično uspelo jer su britanski regulatori početkom godine odobrili izlazak na berzu (iako se sada nagađa da bi Shein ipak mogao da odustane, delom i zbog posledica trgovinskog rata koji vodi američki predsednik Donald Trump).

Radnici u tekstilnoj fabrici u kineskom Guangdžouu koja proizvodi odeću za Shein | Bloomberg

Ceo slučaj pokazao je koliko važnu ulogu danas imaju Velika Britanija i Evropska unija u oblikovanju globalnih pravila o održivosti. Slična pravila o klimatskom izveštavanju, upravljanju otpadom i zaštiti investitora od etičkih rizika stavila su Evropu u poziciju regulatornog lidera, što je uloga koju je već preuzela u tehnološkom sektoru kada je tokom 2010-ih napisala globalna pravila o zaštiti ličnih podataka. Sada isto pokušava da učini sa veštačkom inteligencijom.

S obzirom na to da administracija Donalda Trumpa odustaje od planova da američke kompanije obaveže na objavu podataka o klimatskim rizicima i emisijama gasova, advokati, konsultanti i investitori sve češće ističu kako evropske zemlje imaju priliku koja se pruža jednom u generaciji da postave globalne ekološke standarde.

Od ove godine, EU postepeno uvodi nova pravila prema kojima će kompanije morati da podnose sveobuhvatne izveštaje o klimatskim rizicima kojima su izložene i o svom uticaju na okolinu. Ta obaveza odnosiće se i na hiljade kompanija van EU koje posluju na njenom tržištu, uključujući i američke firme koje prodaju proizvode, ostvaruju prihode ili imaju pogone u Evropi.

"Možda se u njihovim matičnim zemljama regulativa povlači, ali i dalje su pod uticajem onoga što se događa u Evropi i to menja njihovo ponašanje", kaže Veronika Thieme, direktorka za Evropu u konsultantskoj firmi Carbon Trust.

Pravila EU o održivosti obuhvataju sve od odrezaka do tečnog prirodnog gasa. Cilj je zabraniti prodaju hrane proizvedene na područjima gde su zbog toga uništene šume te onemogućiti uvoz fosilnih goriva iz bušotina koje ispuštaju previše metana. Neki investitori koji razmatraju ulaganja u kompanije izvan EU koriste upravo evropsku definiciju održivosti kako bi odlučili gde da plasiraju kapital. Firme uključene u lance snabdevanja čiji proizvodi na kraju završavaju na evropskom tržištu moraju da dokažu da su ti proizvodi energetski efikasni ili da nisu povezani s krčenjem šuma.

Čak i ako ste mala firma koja nema direktan kontakt s Evropskom unijom, "može da vam se dogodi da dobijete upitnik za dubinsku analizu koji morate da ispunite i u kojem se spominju pojmovi i zakoni za koje nikada niste čuli, a zasnivaju se na evropskom pravu", objašnjava James Marlow, pravnik za ESG područje u advokatskoj kancelariji Linklaters. "Pravila su dovoljno široka da zahvate velik deo poslovnog sveta, bilo direktno ili posredno."

Za globalne kompanije, evropski standardi postaju nova lestvica i za sve ostale. Lubomila Jordanova, suosnivač i direktor berlinske firme Plan A koja se bavi podacima o održivosti, kaže da klijenti poput BMW-a, KFC-a i modnog brenda Chloé koriste evropska pravila kao osnovu za svoje ekološke prakse i u drugim delovima sveta. Neki, poput platforme za najam smeštaja HomeToGo, traže i od svojih filijala u SAD i Aziji da izveštavaju o održivosti prema EU standardima. "Amerika nikada nije bila centar održivosti", zaključuje Jordanova.

Osnivač Plana A ističe da Evropa postavlja pravila koja globalne kompanije već slede | Bloomberg

Andrew Savage, direktor održivosti u Limeu, firmi sa sedištem u San Francisku koja nudi najam električnih bicikala i skutera, kaže da odluka Trumpove administracije o odustajanju od klimatske regulative za kompanije neće bitno uticati na njihovo poslovanje. Lime je, naime, već postavio svoj cilj da do 2030. postane klimatski neutralan, a ujedno se priprema za izveštavanje prema evropskim pravilima.

"Globalne kompanije koje teže ambicioznim ciljevima u području održivosti ionako se usklađuju s najstrožim standardima, pa je kasnije lakše zadovoljiti i one blaže", objašnjava Savage. Dodaje da su evropski zahtevi za izveštavanje "daleko najviša lestvica".

Ni Evropska unija nije imuna na sve slabiji globalni entuzijazam prema zelenim temama. Neki propisi o korporativnoj održivosti nedavno su odloženi, nakon što su se firme i političari požalili da birokratija guši inovacije. Ipak, EU i Velika Britanija nastavljaju da guraju zelenu regulativu, a svi koji žele da posluju na evropskom tržištu sve češće moraju tome da prilagode svoje poslovanje. Investitori iz EU već su pokazali da su spremni da povuku sredstva iz fondova koji odustaju od klimatskih ciljeva. Na primer, State Street Global Advisors je ove godine izgubio deo klijenata među britanskim i skandinavskim penzionim fondovima nakon što je napustio industrijsku inicijativu za borbu protiv klimatskih promena.

Zašto je sve to bitno? Jer većina direktora, van uskog kruga kompanija koje razmišljaju dugoročno, bez pritiska zakona neće sami da menjaju praksu, tvrdi Chris Hocknell, suosnivač i direktor londonske konsultantske firme Eight Versa. "Velikoj većini kompanija potreban je regulatorni okidač da bi uopšte počele da razmišljaju o održivosti i da preduzimaju konkretne korake", kaže on.

Evropska predanost zelenim ciljevima vidi se i u finansijskim izveštajima kompanija. Iako kompanije iz indeksa Stoxx Europe 600 danas nešto ređe koriste pojmove poput "održivost", "ESG" i "klimatske promene" nego pre dve-tri godine, taj je pad daleko manji u poređenju sa kompanijama iz američkog indeksa S&P 500.

Evropske kompanije više su fokusirane na klimu od američkih konkurenata | Bloomberg

Uticaj evropske regulative nadilazi poslovni sektor. Druge zemlje takođe se ugledaju na EU pravila, kao na primer Kalifornija, čiji zakonodavci žele da usklade nova pravila o objavi klimatskih rizika s evropskim, kako bi kompanije koje posluju na oba tržišta morale da objave samo jedan izveštaj. Ali kao i kalifornijski standardi za emisije iz automobila i ta pravila su pod udarom Trumpove administracije, koja trenutno traži načine kako da ukine državne i lokalne ESG propise za koje smatra da su prevelik teret za preduzeća.

Iako je još rano, sve su brojniji znakovi da nove obaveze menjaju način na koji kompanije pristupaju održivosti, ne više kao nečemu što je "pridruženo" poslovanju, već kao njegov neizostavni deo. Prema evropskim pravilima, firme moraju da objavljuju podatke o održivosti u istom izveštaju kao i finansijske rezultate, a neke su otišle i korak dalje. Naime, zadužile su finansijske sektore za izradu izveštaja o održivosti, kaže Thieme. Time analiza emisija više nije ograničena na timove za održivost, nego ona postaje deo svakodnevnog poslovanja.

"To onda dovodi do boljeg povezivanja unutar firme", kaže Thieme, jer svi, u svakom sektoru, moraju da razmišljaju o sopstvenom uticaju na okolinu i gde mogu da smanje emisije.

Primark postavlja standarde kako bi dodatno unapredio ciljeve održivosti | Bloomberg

Naravno, samo izveštavanje nije isto što i konkretna akcija. Ali neke druge regulative EU već sada imaju veći uticaj na smanjenje emisija. Na primer, pravila uvedena prošle godine predviđaju ograničenje emisija metana iz fosilnih goriva koja se uvoze na evropsko tržište. Zbog toga su neke američke naftne i gasne kompanije, koje žele da izvoze tečni prirodni gas u Evropu, nastavile s ulaganjima u detekciju i sanaciju curenja na mestima eksploatacije i prerade pa angažuju nezavisne sertifikatore koji potvrđuju njihove napore, navode iz strukovnih udruženja. Ipak, sudbina tih pravila ostaje neizvesna jer EU razmatra njihovo ublažavanje kako bi izbegao trgovinski sukob.

Čak i propisi koji još nisu stupili na snagu već sada menjaju ponašanje kompanija, tvrdi Sebastian Munden, predsednik britanske organizacije WRAP koja se bavi problemima otpada. Tako modni brendovi poput Primarka i River Islanda uvode sopstvene standarde kako bi njihova odeća duže trajala, a svoje dizajnere dodatno edukuju da džempere, majice i farmerke osmišljavaju tako da se lako rastavljaju radi reciklaže. Izvršni direktori tih firmi navode da ih motiviše najavljena regulativa EU koja bi proizvođače odeće mogla da učini odgovornim za ceo životni ciklus proizvoda.

"Sve su to potpuno dobrovoljni potezi, ali jasno je da razmišljaju o svetu u kom EU uvodi proširenu odgovornost proizvođača tekstila", kaže Munden, misleći na planove da se modnim kompanijama naplaćuju naknade za zbrinjavanje odeće koju stave na tržište. "Pametne firme razmišljaju unapred i obezbeđuju sebi održivu budućnost."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar