Trump planira nove trgovinske korake posle odluke Vrhovnog suda

Najznačajniji udarac koji je predsednik SAD Donald Trump pretrpeo tokom drugog mandata neće ga sprečiti u tome da koristi carine niti da izaziva poremećaje u globalnoj ekonomiji.

Ipak, protekcionističke mere koje je Trump uveo kako bi zaštitio najveću svetsku ekonomiju verovatno više neće moći da budu ono što su bile.

Isto važi i za predsednikovu mogućnost da brzo reaguje na geopolitičke promene i uvrede uvođenjem carina. Takođe, ne raspolaže više istim polugama na koje je mogao da računa u razgovorima sa izvršnim direktorima i svetskim liderima, uključujući kineskog predsednika Xi Jinpinga, s kojim bi trebalo da se sastane kroz nekoliko nedelja.

Trump je oštro kritikovao ključnu odluku Vrhovnog suda SAD od petka, kojom su poništene mnoge carine koje je uveo prošle godine. Nekoliko sati kasnije, on je uveo novu globalnu carinsku stopu od 10 odsto i obećao da će koristiti druga ovlašćenja kako bi sproveo svoju carinsku politiku.

Međutim, uz ta ovlašćenja idu i pravna ograničenja i složene procedure. Zbog toga neće imati slobodu da sprovodi pretnje i uvodi carine evropskim zemljama koje se protive njegovim planovima za Grenland ili zemljama koje kupuju iransku naftu, kao što bi imao da Sud nije poništio njegovu odluku.

"Znamo da sada imamo carinu od 10 odsto u trajanju od 150 dana. Ono što ne znamo jeste šta će se desiti nakon toga", rekao je Mike Froman, koji je bio američki predstavnik za trgovinu u Obaminoj administraciji, a sada vodi nestranačku organizaciju Savet za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations).

Do tada će Trump morati da odluči da li želi da uvede potpuno novi skup carina samo dva ili tri meseca pre izbora za Kongres na polovini mandata, imajući u vidu da je američka javnost prilično jasno pokazala da smatra da su carine doprinele padu životnog standarda i protivi se carinama, dodao je.

Bela kuća očekuje da će većina sporazuma koje je Trump postigao sa drugim zemljama ostati na snazi, uključujući i sporazum sa Indonezijom koji je potpisan ove nedelje. Ipak, razlog može biti i to što je Vrhovni sud pružio neočekivanu  povoljnu okolnost.

Ekonomije poput Evropske unije i Japana postigle su sporazume o carinama od 15 odsto, koje će sada verovatno biti smanjene na 10 odsto. Samo iz tog razloga, mnoge zemlje koje već vide ovaj neplanirani dobitak verovatno neće praviti previše buke, dodao je Froman.

Ipak, realnost je da je Vrhovni sud oduzeo Trumpu značajan izvor pregovaračke moći do koga mu je stalo.

"Odluka će predsedniku ograničiti mogućnost da brzo primeni carine kao odgovor na geopolitičke događaje", rekao je Everett Eissentat, koji je bio glavni savetnik Bele kuće za međunarodnu ekonomsku politiku tokom Trumpovog prvog mandata, a sada je partner u advokatskoj firmi Squire Patton Boggs. A to će značiti suštinsku promenu u njegovom pristupu, ili barem u tome kako ostatak sveta na njega reaguje, dodaje.

Bloomberg

Nova strategija doneće novi talas neizvesnosti, sa posledicama po američku i globalnu ekonomiju, potrošače, kompanije, centralne banke, privremene trgovinske sporazume, kao i na najveći sporazum koji želi da sklopi, pripremajući se za posetu Kini početkom aprila. To je prekretnica koja će, na kraju, pomoći da se definiše Trumpova zaostavština.

"Ovo je ključni deo Trumpove i MAGA vizije Amerike u svetu", kaže Barbara Perry, stručnjak za političke nauke na Univerzitetu u Virdžiniji, koja je napisala knjige i o instituciji predsednika i o Vrhovnom sudu. "To je ogroman, ogroman  deo ne samo ekonomske politike, već i populizma u zemlji i koncepta 'Amerika na prvom mestu' u svetu."

To je još jedna u nizu odluka Vrhovnog suda koje su doprinele da se ograniči ekonomska politika predsednika, potvrdi sudska vlast, a Kongresu vrati kontrolna uloga nad izvršnom vlasti. Stručnjaci, uključujući Barbaru Perry, upoređuju ovu odluku sa odlukom kojom su zaustavljeni planovi američkog predsednika Harryja Trumana da nacionalizuje proizvodnju čelika u Jangstaunu tokom Korejskog rata ili sa sukobima između Vrhovnog suda i Frenklina D. Roosevelta oko Nju dila.

S druge strane, ova odluka Trumpu takođe nudi priliku - politički izlaz u pogledu nekih manje popularnih i štetnijih delovima carinske agende, i to u okolnostima kada se ekonomski rast usporio u četvrtom kvartalu, uprkos podsticaju od investicija u veštačku inteligenciju (AI). Takođe, trgovinski pokazatelji govore da carine, iako se profil Trumpovih trgovinskih partnera promenio zbog njih, nisu znatno smanjile ukupni trgovinski deficit na koji je Trump imao najviše zamerki.

Pošto istraživanja javnog mnjenja pokazuju da birači krive carine za pad standarda i da u novembru treba da se održe izbori za Kongres na polovini mandata, Trump je već počeo da prilagođava svoj sistem carina kako bi smanjio  njihov uticaj na cene osnovnih proizvoda, poput kafe, a razmatra i dodatne izmene.

Trumpovi republikanci, koji bi mogli da izgube tesnu većinu i u Predstavničkom domu i Senatu na predstojećim izborima, počeli su da deluju suprotno njegovim stavovima i pre same presude. Predstavnički dom u kome republikanci imaju većinu, glasao je 11. februara za ukidanje Trumpovih carina na uvoz iz Kanade.

Republikancima predstavlja problem to što potrošači osećaju pritisak, dok obećani industrijski procvat koji je Trump najavio još nije zaživeo. SAD su u protekloj godini izgubile 83.000 radnih mesta u proizvodnji, a podaci o BDP-u od petka pokazuju da je potrošnja na industrijske mašine u poslednjem kvartalu 2025. zapravo opala. Demokrate krive carine za oba problema, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da birači donekle dele to mišljenje.

Za kompanije i finansijska tržišta koja su nastojala da se izbore sa trgovinskim haosom iz 2025, odluka suda predstavlja povratak neizvesnosti zbog koje su tržišta prolazila kroz nagle oscilacije, a mnoge kompanije odlagale odluke o investicijama i zapošljavanju.

U petak su akcije porasle, dok su obveznice i dolar oslabili, jer su trgovci ocenili da će odluka Vrhovnog suda stvoriti potencijalni pritisak na državne finansije, ali da verovatno neće promeniti tok ekonomije.

Austin Ramirez, izvršni direktor porodične kompanije Husco International Inc. iz Viskonsina, proizvođača hidrauličnih komponenti za automobile, poljoprivrednu i građevinsku opremu, rekao je da njegova firma nije oduševljena time što je morala prošle godine da plati "desetine miliona dolara" na ime carine. Ipak, ono što mu najviše smeta jeste neizvesnost.

"Ono što bi mi omogućilo da ulažem jeste stabilnost", rekao je Ramirez. "Prihvatio bih gotovo bilo koji carinski režim koji donosi predvidivost, umesto stalnih promena i svakodnevnih nagađanja šta će se sledeće dogoditi."

Čak i kada je stanje ekonomije solidno i posao ide dobro, on nije spreman da donosi velike odluke. "Sada smo veoma oprezni po pitanju zapošljavanja i ulaganja jer jednostavno ne znamo kavo će okruženje biti", dodaje Ramirez.

Poslovne grupe širom sveta pozdravile su odluku, iako i one žele veću sigurnost.

Nemački BDI, vodeća lobistička organizacija industrije u najvećoj evropskoj ekonomiji, pozvao je Evropsku uniju (EU) da se obrati Vašingtonu kako bi razjasnila šta odluka od petka znači za trgovinski sporazum EU–SAD koji je postignut prošle godine, a koji sada u proceduri pred Evropskim parlamentom. "Kompanijama je hitno potrebna sigurnost radi planiranja, i predvidljivi trgovinski uslovi", naveo je BDI.

Joshua Bolten, izvršni direktor udruženja Business Roundtable, koje zastupa najveće američke kompanije u Vašingtonu, pozvao je Trumpovu administraciju da prilagodi svoj pristup carinama tako da više bude ciljana, ističući da bi stabilan trgovinski sistem sa ciljanim carinama pomogao da se oslobodi pun ekonomski potencijal Amerike.

Trump i njegovi saradnici, koji već mesecima tvrde da će nameti na uvoz i dalje biti centralni deo njegove agende bez obzira na odluku suda, ponovili su to obećanje ubrzo nakon presude.

Trump je rekao da će, pored osnovne carine u periodu od 150 dana, za koju se pozvao prema Članu 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, dodao istražiti i mogućnosti koje pružaju Član 301 Zakona iz 1974. i Član 232 iz 1962. prema kome predsednici mogu da uvode carine u ime nacionalne bezbednosti, a na koji se Trump ranije pozvao za uvođenje carina na uvezene automobile i čelik.

Ovaj proces će se verovatno doprineti tome da se promeni obrazac iz protekle godine, kada su trgovinski tokovi imali velike oscilacije, a poslovne odluke odlagane zbog niza iznenadnih najava i promena, koje je predsednik često  objavljivalo na društvenim mrežama. Za ekonomiju, a posebno uvoznike, čak i više metodološki pristup koji Trump sada mora da primeni doneće nove neizvesnosti kada je reč o vremenskim periodima, obimu i visini novih carinskih stopa.

Ova promena kursa, kao i mogućnost da kompanije zatraže da ima se vrati više desetine milijardi dolara koje su platile na ime carina, mogla bi da oteža Federalnim rezervama (Fed) da jasno sagledaju prilike u vezi sa inflacijom, zapošljavanju i poslovnim ulaganjima. Sve to može dodatno otežati donošenje odluka o kamatnim stopama dok su rukovodioci Feda pod stalnim pritiskom Bele kuće da smanje troškove zaduživanja.

Depositphotos

Trebalo bi da tim procesom rukovodi Kevin Warsh, koga je Trump izabrao da zameni Jeromea Powella na čelu Feda, što je promena koja će izložiti monetarnu politiku još većoj političkoj kontroli i dodatno ugroziti nezavisnost Feda. A to sve pre svega jer kreatori politika u Fedu smatraju da Trumpove carine podstiču inflaciju i usporavaju rast. Pored toga, administracija je u otvorenom sukobu sa istraživačima Feda koji dokumentuju kako su troškove Trumpovih carina plaćale američke kompanije i potrošači.

Tim predsednika Trumpa je u poslednjih nekoliko meseci počeo da radi na prilagođavanju strategije. To je značilo uvođenje novih izuzeća koja već obuhvataju više od trećine američkog uvoza, uključujući pametne telefone, procesorske jedinice za data centre i generičke lekove.

Trumpova administracija je sve više tragala za načinima da izuzme ili odloži predstojeće carine na uvezene potrošačke proizvode i hranu. Od najnovijih poteza, administracija je razmatrala kako da ograniči efekat carina od 50 odsto na čelik i aluminijum, koje je proširila i na gotove proizvode, od traktora do limenki.

"Na samom početku, administracija je udarila maljem po globalnom trgovinskom sistemu i vrlo brzo ga preoblikovala", kaže Kelly Ann Shaw, koja je učestvovala u oblikovanju Trumpove trgovinske politike tokom prvog mandata, a sada je partner u advokatskoj firmi Akin Gump. "Međutim, sada je vreme za 'prilagođavanje i fino podešavanje'", dodala je ona.

Tome su doprinela istraživanja javnog mnjenja i sve veći broj ekonomskih istraživanja koja pokazuju da američki potrošači i kompanije plaćaju cenu carina i da su nezadovoljni zbog toga. Analitičari iz Centra Urban-Brookings za poresku politiku procenjuju da bi samo ukidanje carina uvedenih na osnovu Zakona o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) povećalo u proseku realne prihode po porodici od 1.200 dolara u 2026. godini.

Većina narednih poteza zavisiće od kretanja u američkoj ekonomiji i od toga koliki će prostora Trump imati za manevar u političkom smislu na osnovu toga. Svi argumenti koje je do sada upućivao biračima, još od izbora 2024, svodili su se na to da će to doneti novi ekonomski bum u Americi.

Trump i njegovi saradnici i dalje tvrde da ostvaruje rezultate, iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da birači nisu uvereni u to.

U intervjuu za Bloomberg, uoči odluke Vrhovnog suda u petak, vršilac dužnosti šefa Trumpovog Saveta ekonomskih savetnika Pierre Yarden tvrdio je da se američka ekonomija suočavala sa brojnim šokovima, pored carina, uključujući i pozitivne, poput buma u ulaganjima u AI i fiskalnog podsticaja koje je donelo usvajanje poreskog zakona prošle godine.

"Činjenice na terenu pokazuju veoma snažan ekonomski rast, koji ide ruku pod ruku sa snažnim rastom plata" u širokom spektru sektora ekonomije, rekao je on.

U stvarnosti stvari, međutim, nisu tako jednostavne.

Zahvaljujući naglom rastu ulaganja u data centre i drugu infrastrukturu povezanu sa AI-jem, kao i izuzecima od carina i  ublažavanja nekih Trumpovih trgovinskih planova, američka ekonomija je pokazala otpornost.

Ipak, zapošljavanje u 2025. godini išlo je sporo i odvijalo se uglavnom u sektorima poput zdravstvene zaštite. Javljaju se znaci da su prilike krhke i zabrinutost da je šteta samo odložena, a ne izbegnuta.

Predsednik Regionalne banke Feda u Njujorku John Williams izjavio je da očekuje da će inflacija u SAD dostići vrhunac u prvoj polovini ove godine pošto se puni efekti Trumpovih carina budu odrazili na ekonomiju.

Iako su efektivne carinske stope u SAD na kraju bile znatno niže nego prošlog proleća, Williams je naveo da je detaljna analiza raspoloživih podataka pokazala da su carine već značajno povećale cene uvezenih proizvoda u SAD, dodavši oko 0,5 odsto na inflaciju koja je tada iznosila oko 2,75 odsto.

Dodatna analiza njujorškog Feda ovog meseca pokazala je da američke firme i potrošači i dalje snose glavni deo ekonomskog tereta visokih carina uvedenih 2025. godine. Taj zaključak izazvao je kritike Bele kuće, ali je reč o samo još jednom u nizu sličnih nalaza.

Ekonomisti iz Bloomberg Economicsa procenjuju da će uvođenje jedinstvene carine od 10 odsto u velikoj meri nadomestiti one koje je Vrhovni sud poništio. Čak i uz iste izuzetke koje je Trump odobrio za proizvode poput servera za data centre, pametnih telefona i kafe, prosečna efektivna stopa za uvoz u SAD iznosiće 11,4 odsto, odnosno biće najmanje četiri puta viša nego pre nego što je bila kada je Trump stupio na funkciju pre godinu dana.

Ipak, primena novih carina verovatno će, takođe, izazvati poremećaje. "Jedno je sigurno: haos na granici je neminovan, s obzirom na to da uvoznici pokušavaju da unesu pošiljke pre nego što nove carine stupe na snagu i dok vlada konfuzija oko toga kada carine koje sada važe neće više biti naplaćivane", napisali su ekonomisti Nicole Gorton-Caratelli, Chris Kennedy i Maeva Cousin.

Kratkoročno gledano, najveći uticaj na ekonomiju moglo bi da ima vraćanje milijardi dolara plaćenih na ime carina, koje će odluka suda verovatno pokrenuti. Ekonomisti iz istraživačkog centra za fiskalnu politiku Budget Lab na Univerzitetu Yale procenjuju da će privremeni pozitivan fiskalni impuls od povraćaja praktično neutralisati negativne efekte carina koje će važiti u 2026. 

Međutim, već se javljaju bojazni da će to biti teško sprovesti na fer i uređen način.

U svom izdvojenom mišljenju protiv odluke od petka, sudija Brett Kavanaugh je naveo da privremeni efekti odluke Suda mogu biti značajni, ukazujući na moguću potrebu da se vrate milijarde dolara uvoznicima koji su platili IEEPA carine, iako su neki uvoznici možda već preneli troškove na potrošače ili druge. On se pritom pozvao na taj zakon iz 1977. godine, za koji je Sud presudio da ga je Trump nepropisno primenio.

"Proces povraćaja sredstava verovatno će biti 'haotičan'", napisao je Kavanaugh.

Vrhovni sud nije dalje komentarisao pitanje povraćaja, ostavljajući nižim sudovima da reše kako će proces funkcionisati i ko ima pravo da dobije novac nazad.

Trump je izrazio nezadovoljstvo zbog nedostatka uputstava tokom svog brifinga sa novinarima u petak. "Meseci su im potrebni da napišu mišljenje, a čak ni ne raspravljaju o tome", rekao je Trump na konferenciji za novinare nakon objavljivanja presude. "Zar ne biste pomislili da bi mogli da ubace jednu rečenicu: zadržite novac ili ne zadržavajte novac."

"Na kraju ćemo provesti narednih pet godina po sudovima", dodao je Trump.

Sporne carine koštaju uvoznike više od 16 milijardi dolara svakog meseca, kaže Kennedy iz Bloomberg Economicsa. Ako bi se potpuno odobrili, vraćena sredstva bi mogla da dostignu čak 170 milijardi dolara, što je više od polovine prihoda koje su Trumpove carine donele.

Bloomberg

Advokati specijalizovani za trgovinu, konsultanti i carinski posrednici apelovali su na kompanije da preuzmu svoje podatke sa sajta Carinske i granične službe (CBP) i savetovali ih kada koju dokumentaciju treba da podnesu i na koje rokove da obrate pažnju, jer u suprotnom rizikuju da izgube pravo na povraćaj novca.

Mnogi u industriji su odahnuli u decembru kada je administracija obavestila federalni trgovinski sud da se neće protiviti ponovnom otvaranju predmeta za pošiljke o kojima je CBP već donela odluku, proces poznat kao likvidacija ili konačni obračun.

Advokat Matthew Seligman kaže da se može pretpostavi da bi otvaranje procesa za sve koji su platili IEEPA carine bilo previše rizično.

"Ministarstvo pravde i Carina nisu rekli da će ponovo obračunati sve carinske prijave, već samo one koje se odnose na tužitelje", rekao je Seligman, osnivač i direktor advokatske firme Grayhawk Law i saradnik Centra za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta Stanford.

Prema zakonu, Uprava carina (CBP) mora da izvrši likvidaciju (konačni obračun, prim. prev.) carinskih prijava u roku od godinu dana, ali to može učiniti bilo kada pre toga. Nakon toga, uvoznik ima 180 dana da uloži protest (reč protest se koristi kao tehnički termin za ovaj postupak u američkom carinskom zakonu, prim. prev.), što suštinski blokira finalizaciju prijave. Ako se taj rok propusti, CBP ne može izvršiti ponovni obračun (relikvidaciju, prim. prev.), osim ako to nije u roku od 90 dana od prvobitne finalizacije prijave.

Dakle, ako agencija odbije protest koji je blagovremeno uložen, kompanija može to osporiti pred sudom.

To znači da vreme ističe za milione pošiljki koje su pristigle od kada je Trumpova prva IEEPA carina stupila na snagu.

"Uvoznik nema ništa da izgubi ako podnese zvanični protest protiv carinskih odluka, ali ako ne reaguje i sud kasnije odluči da je morao da uloži protest, može izgubiti sve", rekao je Seligman. "Ako napravite i jedan previd u ovom birokratskom lavirintu, nećete dobiti svoj novac nazad."

Mnoge kompanije su već podnele tužbe. Sud SAD za međunarodnu trgovinu, glavno sudsko telo za ove pravne sporove, preplavljen je sa više od 1.500 tužbi kompanija koje pokušavaju da povrate carine koje su već platile.

Neki izvori bliski administraciji tvrde da bi Trumpu koristilo i politički i ekonomski da se proces brzo obavi, bez dugotrajnih pravnih bitaka. CBP bi, pomoću evidencije pojedinačnih plaćanja carina i novog elektronskog sistema za povraćaj, u teoriji mogao brzo da nadoknadi uvoznicima plaćene iznose, ističu ti izvori.

Ipak, ubrizgavanje novca u ekonomiju možda neće tako povoljno delovati kao što se očekuje, niti će doći odjednom. Neke kompanije brine to da bi kupci mogli da traže popuste ili nadoknade zbog viših cena usled carinama, dok druge navode da su morale da uzmu kredite sa visokim kamatama samo da pokriju obaveze u vezi sa carinama.

Kao što je Trump jasno stavio do znanja u petak, ono što sledi će na kraju zavisiti od toga kako će on rekonstruisati svoj  carinski "zid".

 

Odluka Vrhovnog suda od petka blokirala je veći deo njegovih carina, ali ne i sve. Sektorske takse na aluminijum, čelik i druge uvozne proizvode i dalje će biti na snazi, dok se paralelno ispituju prilike.

Kada istekne rok od 150 dana na koji se uvodi nova globalna carinu od 10 odsto, Trump bi mogao da traži od Kongresa da produži rok važenja carina. On bi čak mogao da pokuša da donese zakon kojim bi se uvela osnovna carina, mada je malo verovatno da bi mu to donelo mnogo glasova u izbornoj godini. Nije još jasno koja dodatna istraživanja su planirana. Takozvane istrage prema Članu 232, koje se tiču farmaceutskih proizvoda i poluprovodnika, pokrenute su prošle godine, iako carine još nisu primenjene u tim slučajevima.

Trump neće odustati od carina. On ih smatra ključnim oruđem ne samo u povećanju prihoda i reindustrijalizaciju Amerike, već i u pregovorima o trgovinskim sporazumima, pa čak i za okončanje ratova. On je i pre odluke suda ovo pitanje predstavljao kao egzistencijalno za zemlju.

"Strane zemlje koje nas godinama varaju su oduševljene, presrećne su i igraju po ulicama", rekao je Trump u petak. "Ali neće se igrati još dugo, to vam mogu obećati."

Ipak, u svojoj želji da zaštiti SAD carinama suočiće se sa mnogim komplikacijama nakon odluke Vrhovnog suda, iako obećava da će nastaviti sa tom politikom. Trgovinskim partnerima, kompanijama i potrošačima ostaje da čekaju da vide kako će se stvari odvijati.

"Ovo nije viša matematika, zar ne?", kaže Ramirez, izvršni direktor kompanija iz Viskonsina. "Kompanije vole sigurnost, a kada je neizvesnost velika, postajemo nervozni i čekamo što duže možemo pre nego što reagujemo."

 

- U pisanju pomogli Alice Gledhill, Adrienne Tong, Jennifer A Dlouhy, Kate Sullivan i Stefan Nicola.