Predsednik SAD-a Donald Trump može se osloniti na alternativno zakonodavstvo kako bi pokušao da obnovi svoj carinski zid, nakon što je Vrhovni sud SAD-a presudio da ne može koristiti Zakon o vanrednim situacijama iz 1977. za uvođenje uvoznih poreza.
Sud je rekao da je Trump prekoračio svoje ovlašćenja pozivajući se na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima kako bi opravdao svoje sveobuhvatne "recipročne" carine usmerene na američke trgovinske partnere, kao i odvojene namete usmerene na Kinu, Kanadu i Meksiko.
Presuda poništava veliki deo carina koje je Trump uveo u svom drugom mandatu, ali postoje i drugi načini na koje može uvesti uvozne poreze. Dok Ustav daje Kongresu ovlašćenje za uvođenje poreza i carina, zakonodavci su delegirali neka ovlašćenja izvršnoj vlasti putem niza zakona.
Koje su Trumpove mogućnosti osim IEEPA?
Ima najmanje pet rezervnih opcija za uvođenje carina na različite načine. Generalno, ove alternative dolaze s više ograničenja i proceduralnih pravila, što znači da Trump ima manje prostora za praktično trenutno uvođenje carina i postavljanje stopa koliko god želi.
Član 232. Zakona o proširenju trgovine iz 1962.
Šta dopušta:
Član 232. daje predsedniku ovlašćenje da koristi carine za regulisanje uvoza robe iz razloga nacionalne bezbednosti. Ne postoji ograničenje na nivo carina ili njihovo trajanje.
Ograničenja:
Ove carine se ne mogu odmah uvesti, predsednik može delovati tek nakon što istraga Ministarstva trgovine utvrdi da uvoz tih proizvoda preti ugrožavanju nacionalne bezbednosti. Nakon pokretanja istrage, ministar trgovine mora predsedniku izvestiti o zaključcima u roku od 270 dana.
Za razliku od opštih carina koje je Trump uveo korišćenjem IEEPA-e, Član 232. je osmišljen za primenu na uvoz u pojedinačnim sektorima, a ne iz celih zemalja.
Prethodne upotrebe:
Trump je koristio Član 232. za uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma 2018. tokom svog prvog mandata. Ponovo se fokusirao na ova dva industrijska metala po povratku u Belu kuću, oslanjajući se na nalaze istraga iz 2018. kako bi uveo 50 odsto carine. Takođe je uveo carine na uvoz automobila i autodelova na osnovu zaključaka istrage prema Članu 232. dovršenim 2019.
Ostala roba koju je Trump pogođen carinama prema Članu 232. u svom drugom mandatu uključuje poluproizvode i takozvane derivate bakra. Više sektora bi se moglo suočiti sa sličnim carinama jer Ministarstvo trgovine ima niz otvorenih istraga.
Članak 201. Zakona o trgovini iz 1974.
Šta dopušta:
Član 201. ovlašćuje predsednika da uvede carine ako povećanje uvoza izaziva ili preti ozbiljnom štetom američkim proizvođačima.
Ograničenja:
Carina prema Članu 201. takođe se ne može odmah uvesti. Američka Komisija za međunarodnu trgovinu (ITC) prvo mora sprovesti istragu i ima 180 dana od podnošenja peticije da dostavi izveštaj predsedniku. Za razliku od istraga prema Članu 232, ITC je dužna da održi javne rasprave i prikupi javne komentare. Član 201. je takođe fokusiran na nivo industrije, a ne na široki porez na sav uvoz iz neke zemlje.
Carine su ograničene na 50 odsto iznad stope bilo kojih postojećih carina. Mogu se nametnuti na početno razdoblje od četiri godine i produžiti na maksimalno osam godina. Ako carine traju duže od godinu dana, moraju se postepeno smanjivati u redovnim intervalima.
Prethodne upotrebe:
Trump je 2018. godine koristio Član 201. za uvođenje carina na uvoz solarnih ćelija i modula, kao i perilica rublja za domaćinstva. Solarne carine je produžio i izmenio predsednik Joe Biden; carine na perilice rublja istekle su 2023. godine.
Član 301. Zakona o trgovini iz 1974.
Šta dopušta:
Član 301. omogućava Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), pod vođstvom predsednika, da uvede carine kao odgovor na trgovinske mere drugih zemalja koje smatra diskriminatornim prema američkim preduzećima ili koje krše prava SAD prema međunarodnim trgovinskim sporazumima. Ne postoji ograničenje stope carina koja se može uvesti.
Ograničenja:
Opet, ovaj član ne omogućava trenutno uvođenje carina jer USTR prvo mora sprovesti istragu. Agencija je dužna da zatraži konsultacije sa stranom vladom čije se trgovinske prakse istražuju i prikupi javne komentare, što može uključivati i javna saslušanja.
Carina automatski prestaje nakon četiri godine, osim ako USTR ne primi zahtev za nastavak, kada se nameti mogu produžiti.
Istrage prema Članu 301. fokusiraju se na jednu zemlju, ali USTR može sprovoditi paralelne preglede zajedničkog problema koji se odnosi na više zemalja. To je učinjeno tokom Trumpovog prvog mandata, ispitujući poreze na digitalne usluge u 11 jurisdikcija, uključujući Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Prethodne upotrebe:
Prva Trumpova administracija koristila je Član 301 za uvođenje carina na stotine milijardi dolara uvoza iz Kine 2018. godine, nakon istrage kineskih politika o transferu tehnologije, intelektualnoj svojini i inovacijama. Tokom svog mandata, Joe Biden je povećao carine prema Članu 301 na određene proizvode iz Kine, uključujući električna vozila.
U julu 2025. USTR je pokrenuo istragu prema Članu 301 u Brazilu, ispitujući trgovinske politike i zaštitu intelektualne svojine, prakse krčenja šuma i pristup tržištu etanola te zemlje.
Član 122. Zakona o trgovini iz 1974.
Šta dopušta:
Član 122. daje predsedniku mogućnost uvođenja carina radi rešavanja „temeljnih problema sa međunarodnim plaćanjima“. Ne mora čekati da savezna agencija sprovede istragu pre uvođenja carina.
Ograničenja:
Uslovi za korišćenje ovlašćenja iz Člana 122. su saniranje „velikih i ozbiljnih“ deficita platne bilance SAD-a, pomoć u ispravljanju međunarodne neravnoteže platne bilance ili sprečavanje „neposredne i značajne“ deprecijacije dolara.
Carine su ograničene na 15% i mogu se uvesti najviše 150 dana. Za duže zadržavanje carina potrebno je odobrenje Kongresa.
Prethodne upotrebe:
Član 122. nikada ranije nije korišćen. Kao odgovor na pravne prigovore na Trumpovu upotrebu IEEPA-e, koje su podnela pet malih preduzeća i državni tužioci iz 12 država, Američki sud za međunarodnu trgovinu je u maju istakao da bi, ako Trump želi uvesti carine radi saniranja trgovinskih deficita, to spadalo u nadležnost Člana 122, a ne IEEPA-e.
Član 338. Zakona o carinama Smoot-Hawley iz 1930.
Šta dopušta:
Odredba iz doba Velike depresije ovlašćuje predsednika da uvede carine na uvoz iz zemalja „kad god utvrdi kao činjenicu“ da te zemlje nameću nerazumne naknade ili ograničenja ili se upuštaju u diskriminatorno ponašanje prema američkoj trgovini. Ne postoji preduvjet da savezna agencija sprovede istragu pre uvođenja carina.
Ograničenja:
Carine iz Člana 338. ograničene su na 50 odsto
Prethodne upotrebe:
Član 338. nikada ranije nije korišćen za uvođenje carina. Ako bi se Trump oslonio na ovu odredbu, takav neviđeni potez mogao bi izazvati pravne sporove. Mogućnost da Trump koristi Član 338 uznemirila je neke demokrate u Zastupnički dom SAD-a petero predstavnika je u martu 2025. predstavilo rezoluciju o ukidanju ovog člana zakona iz 1930. godine.
.webp){kind=icon}
