Ko dobija, a ko gubi povratkom Južne Amerike u evropsku trgovinsku orbitu

Četvrt veka pregovora o uspostavljanju jednog od najvećih područja slobodne trgovine u istoriji privedeno je kraju. Mercosur, trgovinski blok koji čine Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj (uskoro i Bolivija), otvara se za trgovinu sa Evropskom unijom (EU). To znači da se delimično ili potpuno ukidaju carine, da se javni tenderi otvaraju za kompanije iz EU, da se standardi i zakonske prakse usklađuju sa evropskim, kao i da se smanjuju administrativne prepreke trgovini i investicijama.

Obaveze EU su nešto manje i svode se pre svega na ukidanje carina, što najviše pogađa poljoprivredni sektor, obilno subvencionisan i zakonski zaštićen. S obzirom na to da su standardi i propisi u EU znatno "stroži" nego u državama Mercosura, taj deo sporazuma najviše predstavlja teret za Brazil, Argentinu, Paragvaj, Urugvaj i uskoro Boliviju.

 

Za Mercosur to je istorijski presedan, jer se napušta dugogodišnja praksa zaštite domaće industrije carinama i drugim barijerama koje su zatvarale tržište stranoj konkurenciji. Dugoročno, to bi moglo imati transformativan efekat na inače globalno nekonkurentne industrije kontinenta, poput proizvodnje automobila, mašina, elektronike, farmaceutskih i drugih proizvoda visoke dodate vrednosti.

Sporazumom se predviđa ukidanje carina za 91 odsto proizvoda koji se izvoze iz EU u Mercosur - neke odmah, a neke postepeno, tokom prelaznog perioda koji bi trebalo da kompanijama iz Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja omogući prilagođavanje novoj konkurenciji. Na primer, sadašnje carine na automobile iznose i do 35 odsto, na mašine između 14 i 20 odsto, na hemijske proizvode do 18 odsto, a na farmaceutske proizvode do 14 odsto. Ništa manje značajno nije ni uklanjanje necarinskih barijera.

EU je važan trgovinski partner Južne Amerike, ali gubi tržišni udeo

Trgovina između EU i Mercosura godinama je stagnirala i tek od 2021. snažnije raste. To je omogućilo Kini da preuzme primat, iako EU i dalje čini oko 20 odsto uvoza i 15 odsto izvoza južnoameričkog trgovinskog prostora, dok Kina učestvuje sa oko 25 odsto uvoza i 30 odsto izvoza. Struktura razmene u oba slučaja je slična: zemlje Mercosura uglavnom izvoze sirovu naftu, rude i prehrambene proizvode, a uvoze mašine, farmaceutske proizvode i transportna sredstva.

To praktično znači da EU gubi tržište u korist Kine, zbog čega je sporazum o slobodnoj trgovini pokušaj da se taj trend preokrene. Ukupna vrednost robne razmene između EU i Mercosura 2024. godine iznosila je 111 milijardi evra, što je i dalje oko 60 milijardi evra manje nego trgovina Mercosura sa Kinom.

 

 

"As u rukavu" EU predstavlja trgovina uslugama, koja je 2024. dostigla 55 milijardi evra, uz suficit od 26 milijardi evra.

Sirovine za industriju

Od ukupno 60,5 milijardi dolara izvoza EU u Mercosur u 2023. godini, najveći deo odnosi se na kategoriju "Mašine, mehanički i električni uređaji, elektronika i delovi" (16,79 milijardi dolara), kao i na "Farmaceutske i hemijske proizvode, veštačka đubriva i slično" (15,59 milijardi dolara). Treća po zastupljenosti su kategorija "Automobili, kamioni, traktori i ostala transportna sredstva", sa udelom od 12 odsto, odnosno 7,2 milijarde dolara izvoza. Čak 77 odsto ukupnog izvoza EU namenjeno je Brazilu.

S druge strane, Mercosur je u EU izvezao robu u vrednosti od 59,6 milijardi dolara, pri čemu dominiraju "Prehrambeni proizvodi (osim ulja i masti)" sa 22,6 milijardi dolara i "Mineralna goriva i rude" sa 16,79 milijardi dolara. U prvoj kategoriji prednjače soja i kafa, a u drugoj sirova nafta. Kada je reč o prerađenim naftnim derivatima, Mercosur je zapravo neto uvoznik iz EU, pre svega iz Holandije, Belgije i Španije.

Dosadašnja dinamika trgovinskih odnosa između dva bloka prilično je jasna i sporazum je verovatno neće bitno promeniti. EU su potrebne sirovine i prehrambeni proizvodi iz zemalja Mercosura, dok zauzvrat nudi mašine, farmaceutske i hemijske proizvode, kao i transportna sredstva.

 

 

Značaj pouzdanih snabdevačkih pravaca za sirovine, pre svega sirovu naftu i rude, dodatno je porastao za EU nakon ruskog napada na Ukrajinu i postepenog prekida uvoza sirovina iz Rusije, koja je decenijama bila glavni dobavljač. Uz to, Južna Amerika predstavlja i važan izvor retkih metala.

 

Hrvatska bez direktnog prisustva, koristi uglavnom indirektne

Imajući u vidu značaj Mercosura za EU, kako kao tržišta tako i kao izvora sirovina, paradoksalno je da su mali interesni poljoprivredni lobiji gotovo četvrt veka blokirali zaključenje ovako važnog sporazuma.

Zbog otpora industrije koja zapošljava manje od pet odsto radne snage i učestvuje sa manje od dva odsto u BDP-u, odlagano je potpisivanje jednog od najvećih trgovinskih sporazuma u istoriji, sa višestrukim potencijalnim koristima. U međuvremenu, Kina je preuzela značajan deo tržišta.

Hrvatska vrlo malo trguje sa zemljama Mercosura, čak i u odnosu na svoju veličinu. Tokom 2024. zabeleženo je svega 10 miliona evra izvoza i 31 milion evra uvoza. U izvozu dominiraju farmaceutski proizvodi i mašine, dok su u uvozu najzastupljeniji duvan, riba i rakovi, ali se radi o zanemarljivim količinama.

Potencijalna korist za Hrvatsku biće pre svega indirektna, kroz proizvodnju i izvoz drugih država. Na primer, kada se u Nemačkoj proizvede automobil u koji su ugrađene komponente iz Hrvatske, poput plastike, i potom izveze u Mercosur, reč je o indirektnom izvozu Hrvatske.

Domaće kompanije nemaju prisustvo u Južnoj Americi, za razliku od etabliranih evropskih proizvođača poput Volkswagena, Bayera, Sanofija, Nestléa, Danonea, Siemensa ili Schneidera. Proboj na tržište Mercosura bio bi snažan podsticaj za hrvatsku ekonomiju, ali s obzirom na nisku početnu poziciju, realno je očekivati da se koristi u početku ostvare kroz indirektan izvoz, kao moguću odskočnu dasku ka direktnijim poslovima sa većom dodatom vrednošću.