Cene hrane u svetu pale su sa gotovo rekordnih visina usled strahova od recesije i početka žetve, što potencijalno nudi mali predah domaćinstvima.
Indeks svetskih troškova hrane UN-a skliznuo je prošlog meseca 2,3 odsto. Iako će biti potrebno neko vreme da se to primeti u prodavnicama, to bi mogla da bude dobra vest za potrošače koje muče visoke cename svega, od energije, preko motornog goriva, do odeće.
Cene hrane su porasle tokom pandemije, a još više su porasle nakon što je početak rata u Ukrajini ugušio izvoz žitarica iz zemlje poznate kao ambar Evrope. Ipak, cene poljoprivrednih proizvoda u poslednje vreme su pale jer su počele žetve na severnoj hemisferi i zato što raste zabrinutost oko ekonomskog usporavanja.
Prošlomesečni pad UN-ovog indeksa hrane bilo je treće uzastopni pad, objavila je u petak Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Međutim, indeks je još uvek u porastu od 15 odsto ove godine, a nedavni pad nije bio tako oštar kao pad fjučersa useva, što ukazuje da potrošači još uvek osećaju pritisak.
Dok su žitarice, biljna ulja i šećer doveli do junskog pada indeksa hrane UN-a, cene mlečnih proizvoda su porasle, a cene mesa dostigle su novi rekord zbog ograničene zalihe piletine zgog rata u Ukrajini i izbijanja ptičjeg gripa u nekim zemljama, rekao je FAO.
''U ostatku godine verujem da će se cene lagano sniziti, ali ne dovoljno značajno da utiču na maloprodajne cene'', rekao je u intervjuu FAO-ov ekonomist Upali Galketi Aratchilage. Cene hrane mogle bi pasti ako recesija oslabi potražnju za gorivom, rekao je.
Pad fjučersa
Fjučersi kukuruza, pšenice i palminog ulja pale su prošlog meseca najmanje 18 odsto zbog zabrinutosti da će ekonomsko usporavanje smanjiti potražnju za robom.
Na strani ponude, dostupnost pšenice trebala bi porasti s žetvom koja je u toku u SAD-u i Evropi, dok američki farmeri sade više kukuruza nego što se očekivalo. Div palminog ulja, Indonezija, pojačava izvoz nakon nedavne zabrane.
Ipak, svaki pad cena useva zasad može ponuditi ograničeno olakšanje. UN-ov indeks prati izvozne cene za sirove proizvode i isključuje maloprodajne marže.
Cene hrane i dalje su vrlo visoke i, zajedno sa skupim gorivom, doprinose krizi troškova života koja je dovela do štrajkova radnika u nekim zemljama. Biće potreban trajniji pad cena hrane da bi se olakšala situacija za potrošače, rekao je Arif Husain, glavni ekonomista UN-ovog Svetskog programa za hranu, u intervjuu ove sedmice.
"Na nivou potrošača, ako su maloprodaja inflacija hrane još uvek tu gde su, to ne pomaže previše", rekao je.
Postoje prepreke u pokušajima da se ponovo pokrene pomorska trgovina žitaricama iz Ukrajine, koja pokušava da izvozi što više može železnicom i putevima. Zalihe kukuruza u Ukrajini mogle bi da dostignu šesterostruki nivo od predratnog, prema FAO-u, koji je povećao svoje procene za svetske zalihe žitarica delom i zbog toga.
Procene za prinose pšenice za ovu sezonu takođe su neznatno smanjeni zbog suše u Evropskoj uniji.
"Situacija je još uvek vrlo izazovna i zastrašujuća", rekao je u sredu glavni direktor FAO-a Qu Dongyu. "Nadalje, sve češći i ekstremniji klimatski događaji ometaju lance snabdevanja, posebno u zemljama s niskim prihodima."