Međunarodna trgovina će rasti sporije od svetske ekonomije tokom većeg dela naredne decenije, jer rat u Ukrajini preoblikuje strateške saveze i menja tok prekogranične trgovine, kaže se u novom izveštaju Boston Consulting Groupa (BCG).
Godišnja stopa ekspanzije svetske trgovine iznosiće u proseku 2,3 odsto do 2031. godine, u poređenju sa povećanjem globalnog bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto u proseku svake godine u istom periodu, prema prognozama BCG.
Trgovina je uglavnom pratila stopu rasta svetskog BDP-a tokom decenije koja je prethodila pandemiji. Dakle, izveštaj predviđa najgori deo stagnirajuće globalizacije od osnivanja Svetske trgovinske organizacije pre više od četvrt veka.
Opširnije
Nemački sektor maloprodaje ulazi u 2023. sa skromnim očekivanjima
Rat u Ukrajini i njegove ekonomske posledice stvaraju veliku neizvesnost među potrošačima i trgovcima.
03.01.2023
Raste deficit u spoljnoj trgovini zbog stvaranja zaliha nafte
Uvoz nafte i naftnih derivata uzeo je primat nad uvozom struje i gasa.
29.12.2022
Globalizacija nije mrtva, samo menja oblik
Trgovinski rat između SAD i Kine, pandemija, Bregzit i ruski napad na Ukrajinu poremetili su način na koji su najveće svetske ekonomije međusobno funkcionisale.
05.12.2022
"Posle skoro 30 godina relativno bezbednog trgovinskog okruženja, mi smo usred nove dinamike Istok protiv Zapada, sa zajednicom koju predvode SAD i EU, i s druge strane Kine i Rusije, zajedno sa potencijalnom pojavom treće grupacije nesvrstanih nacija", rekao je Nikolaus Lang, generalni direktor BCG i koautor izveštaja.
Četiri glavna lanca snabdevanja su patila od rata i povećanih tenzija između SAD i Kine - energetika, poljoprivreda, industrijski metali i poluprovodnici. To objašnjava oko 80 odsto trenutnih inflatornih pritisaka cena, prema Langu.
"Prelazak sa globalne na više regionalnu trgovinu takođe generiše disekonomiju obima, što izaziva veće cene", poručio je Lang u mejlu. "Kako se svet prilagođava, očekujemo da će se inflatorni pritisci smanjiti, ali sveukupno kroz 2023. i 2024. nastavićemo da vidimo inflaciju veću od normalne kroz ovaj period prilagođavanja."
U skladu sa potresom koji je zacrtao BCG, sledećih devet godina trgovinskih preokreta će stvoriti sledeće pobednike i gubitnike:
-
Evropska unija će povećati trgovinu sa SAD za 338 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući američkom izvozu energije u Evropu, a takođe će proširiti svoju kombinovanu trgovinu sa zemljama Azije, Afrikom, Bliskim istokom i Indijom.
-
Trgovina između SAD i Kine će pasti za 63 milijarde dolara.
-
Između EU i Kine rast trgovine će se takođe usporiti, rastući za samo 72 milijarde dolara, što je BCG nazvao "skromnim povećanjem u poređenju sa prethodnim godinama".
-
Trgovina Rusije sa Kinom i Indijom će porasti za 110 milijardi dolara, "uključujući 90 milijardi dolara samo sa Kinom", saopštila je konsultantska kuća.
-
Jugoistočna Azija će biti glavni pobednik, sa procenjenim jednim bilionom dolara nove trgovine koja je uglavnom u vezi sa novom trgovinom sa Kinom, Japanom, SAD i EU.
-
Trgovina Azije sa Kinom će porasti za 438 milijardi dolara, što je najveći međuregionalni napredak.