Trgovinski rat između SAD i Kine, pandemija, Bregzit i ruski napad na Ukrajinu poremetili su način na koji su najveće svetske ekonomije međusobno funkcionisale. Lanci snabdevanja su počeli da se transformišu, ali uprkos tome bilo bi prerano reći da globalizacija izumire, odnosno da se približava kraj sveta u kom je svetska privreda usko povezana prekograničnom trgovinom.
Pre bi se moglo reći da se radi o "reglobalizaciji", odnosno okolnostima u kojima multinacionalne kompanije prilagođavaju trgovinske kanale da bi se prilagodile novim ekonomskim i geopolitičkim izazovima.
Lanci snabdevanja bi sada mogli postati snažniji, ali i skuplji i pouzdaniji zbog manje mogućnosti ekonomskog pritiska strateškog neprijatelja ili suparnika.
Čini se da je barem sedam načina na koji velike trgovinske sile preobražavaju odnose. Neki od navedenih možda su marginalni i privremeni, ali neki bi mogli biti početak dugoročnijih strukturalnih promena.
SAD sada uvozi više iz Evrope nego iz Kine
Nakon Bregzita, izvoznici u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) doživeli su bitne promene u mogućnostima trgovine s Evropskom unijom (EU). Izvoz iz UK pao je za 14 odsto nakon što je trgovinski ugovor s EU prvog januara 2021. stupio na snagu. Neke industrije, poput mode, posebno su pogođene vraćanjem carina i drugih trgovinskih formalnosti.
Nakon što je pandemija poremetila svetske lance snabdevanja, političari u SAD počeli su da podstiču kompanije da smanje američku ekonomsku zavisnost od Kine i drugih autoritarnih režima. Nastojanje administracije Joea Bidena da pitanje proizvodnje okrene prema prijateljskim zemljama povećalo je trgovinu između SAD i tradicionalnih evropskih saveznika.
Kina sve više traži izvoz na tržišta izvan SAD
SAD zasad ostaje najveće kinesko izvozno tržište. Ipak, američke izvozne restrikcije i trgovinske tarife podstiču kineske kompanije na pokušaj jačanja položaja na drugim izvoznim tržištima, naročito u azijsko-pacifičkom području. Drugim rečima, javlja se proces regionalizacije kineskog fokusa.
Američke sankcije prema Rusiji i odluka da se toj zemlji uskrate temeljna prava u okviru Svetske trgovinske organizacije praktično su prekinule međusobne privredne odnose. Rezultat je da Rusija sada ima manju trgovinu s SAD nego bivši američki neprijatelji poput Iraka.
Proizvođači poluprovodnika planiraju sve više pogona izvan Kine
Kineska ideja o "ponovnom ujedinjenju" s Tajvanom stvara tenzije s njenim trgovinskim partnerima. Odluka Litvanije da otvori tajvansku misiju u Viljnusu rezultirala je padom litvanskog izvoza u Kinu za 75 odsto.
SAD, EU, Kanada i Australija takođe poslednjih godina nastoje da se trgovinski odalje od Kine.
Odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu, Nemačka je zapravo povećala uvoz iz Rusije kako bi osigurala ključne sirovine pre nego što sankcije EU stupe na snagu. Sada je nemački uvoz iz Rusije pao za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Konačno, američka zabrinutost za kineski kapacitet u proizvodnji poluprovodnika kompanije podstiče na traženje drugih rešenja. Tako se očekuje se da će u idućih pet godina kompanije koje proizvode poluprovodnike potrošiti 110 milijardi dolara za izgradnju novih fabrika izvan Kine.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...