Bessentov plan počinje da daje rezultate na tržištu obveznica

Iznenadni plan američkog ministra finansija Scotta Bessenta da proširenjem otkupa obveznica smanji troškove zaduživanja SAD možda je isprva izazvao žestoku raspravu o tome koliko će na kraju biti efikasan, ali ključni tržišni indikatori i pozicioniranje investitora pokazuju da već ima efekta.

Od Bessentove najave prošle nedelje, američke državne obveznice ostvarile su bolje rezultate od svopova sa uporedivim rokovima dospeća, pa se razlika između prinosa na 30-godišnje obveznice i odgovarajućih svop stopa smanjila na najmanji nivo od februara. Referentni prinosi na američke državne obveznice takođe su postepeno pali, nakon početnih oscilacija posle najave vlade da će "najmanje udvostručiti" otkup dugoročnijih obveznica.

"Ovaj novi 'put' (engl. Bessent put - očekivanje da će ministarstvo intervenisati ako prinosi previše porastu) Ministarstva finansija poboljšava odnos potencijalnog dobitka i rizika kod držanja dugoročnih obveznica, jer pruža izvesnu sigurnost", rekao je Jason Williams, direktor strategije za američke kamatne stope u Citiju.

Bessentovi nedavni potezi, uključujući povećanje otkupa i intervenciju na tržištu jena, "ukazuju na nekoga ko je spreman da učini sve što je potrebno kako bi ostvario svoje ciljeve".

Svopovi su derivatni ugovori kojima se dve strane dogovaraju da razmenjuju kamatna plaćanja, najčešće tako što jedna plaća promenljivu, a druga fiksnu kamatnu stopu. Među pojedinim investitorima popularni su kao alternativa direktnom posedovanju obveznica. Zato se razlika između svop stopa i prinosa na američke državne obveznice može posmatrati kao pokazatelj spremnosti tih investitora da umesto svopova drže državne obveznice.

                      

Korporativni sektor ostavlja iza sebe još jedan kvartal nadmašenih očekivanja Wall Streeta - zarade u drugom kvartalu na indeksu S&P 500 skočile su preko 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Analitičari pripisuju iznenađujući rast sve višim profitnim maržama potpomognutim upotrebom veštačke inteligencije, ali i otpornošću američke privrede. Nižu se i revidirane prognoze za krajnji godišnji nivo indeksa S&P 500, koje sada u proseku iznose 7.894 poena. Istovremeno, na tržištu državnog duga nižu se potresi - tridesetogodišnji prinosi na američke obveznice ne povlače se ispod pet odsto uprkos dramatičnoj intervenciji ministarstva finansija. Da li bi to moglo da bude klip u točkovima AI priče, jedna je od tema o kojoj je u emisiji Connect govorio investicioni specijalista St. James's Place Neil Fisher. Zarade kompanija iz indeksa S&P 500 i dalje snažno rastu, čak i kada se izuzmu veliki dobici povezani sa veštačkom inteligencijom, a sedam od jedanaest sektora ima dvocifren rast. Fisher smatra da je veštačka inteligencija i dalje snažan pokretač tržišta i faktor koji podstiče mnoga kretanja, zbog čega veruje da je veliki deo rasta i dalje "posredno povezan sa veštačkom inteligencijom, a ne nužno nezavisan od nje".  "Trenutno okruženje bih gotovo opisao kao tržište koje predvodi veštačka inteligencija, a ne kao situaciju u kojoj je tržišni zamah potpuno prešao na ostatak privrede. Na primer, mnogi od sektora koji ostvaruju dobre rezultate u okviru indeksa S&P 500 su industrijske kompanije, koje imaju ključnu ulogu u izgradnji centara za obradu podataka, a tu su i kompanije iz sektora materijala, koje imaju koristi od infrastrukturnih ulaganja", ukazuje Fisher.  Dodaje da i povećana potražnja za električnom energijom ide u prilog komunalnim preduzećima, dok energetske kompanije imaju koristi od snažnije kapitalne potrošnje i veće ekonomske aktivnosti.  "Zbog toga smatram da je veštačka inteligencija i dalje glavni impuls koji pokreće deo ovih prinosa i zbog čega bih, ipak, bio oprezan sa tvrdnjom da je reč o potpuno široko zasnovanom procvatu korporativnih zarada." Fisher ističe da je rasprostranjenost rasta zarade poboljšana u odnosu na očekivanja, ali da je i dalje "nesrazmerno koncentrisana u maloj grupi kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom". Smatra da tehnološki sektor i kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom i dalje privlače "nesrazmerno veliki deo pažnje investitora, a u velikoj meri doprinose i prinosima samog indeksa", pri čemu je tehnološki sektor u okviru S&P 500 drugi najuspešniji od početka godine, odmah iza energetskog sektora.  "Veštačka inteligencija je glavni izvor ovog zamaha, a samo se taj impuls sada preliva i na druge sektore." Nvidia sutra objavljuje rezultate, a očekuje se da će joj se prihodi gotovo udvostručiti. Fisher smatra da se sve više ulaganja i kapitalnih izdataka za veštačku inteligenciju finansira putem tržišta obveznica i dugoročnijih obaveza. Dodaje da će obezbeđivanje pristupa tom kapitalu biti veoma važno u narednom periodu, a da infrastruktura i njeni troškovi postaju "ogromni".  "Novi proizvodi, odnosno naredna generacija AI proizvoda koja se pojavljuje, zahtevaće još više finansiranja. Takođe će sami po sebi postajati sve skuplji. Dakle, potražnja postoji. Mislim da će tržište na to gledati i reći: u redu, potražnja postoji kada je reč o kupcima ovih čipova. Finansiranje omogućava ono što bismo mogli nazvati produktivnom infrastrukturom. Zbog toga će tržište to posmatrati kao pozitivnu stvar." S druge strane, Fisher ukazuje da bi tržište moglo da postane "nešto zabrinutije" ako budući prihodi kompanija poput Nvidije i sličnih budu morali da se finansiraju složenijim modelima finansiranja ili komplikovanijim strukturama duga. U tom slučaju smatra da bi investitorima moglo da bude "mnogo teže da opravdaju sadašnje valuacije u budućnosti".  "Ako do toga dođe, kako budemo ulazili u svaki naredni kvartal objava rezultata, mislim da bi taj faktor mogao da ima sve veći uticaj", zaključio je Fisher.

  

Poslednjih godina, kako je ponuda državnih obveznica širom sveta snažno rasla, tako su se američki prinosi sve više udaljavali od svop stopa. Ta razlika podstakla je veće interesovanje hedž-fondova za opklade na kretanje svop-spredova. Istraživači Feda su procenili da su njihove pozicije lane dostigle rekordnih 305 milijardi dolara, u odnosu na manje od 50 milijardi dolara 2022. godine.

 

CNBC je u ponedeljak objavio da bi Ministarstvo finansija za finansiranje povećanog otkupa dugoročnih obveznica moglo da koristi Treasury General Account (TGA), odnosno svoj račun sa gotovinskim sredstvima kod Feda. To je dodatno podstaklo tržište, kojem je pogodovao i pad cena sirove nafte.

Iako su dugoročni troškovi zaduživanja porasli skoro najviše tokom poslednjih godina, a mnogi strukturni faktori koji guraju globalne prinose naviše ostali nepromenjeni, tržišna kretanja ukazuju na to da bi prinosi bez Bessentove intervencije verovatno bili još viši.

Čak i ako je dugoročni efekat proširenog programa otkupa manje izvestan (milijarder i investitor Stanley Druckenmiller jedan je od onih koji su Bessentovu intervenciju nazvali greškom), mnogi trgovci sada znaju da na tržištu postoji veliki kupac i nerado zauzimaju pozicije protiv takozvanog "Bessent puta".

Sličan trend vidi se i na tržištu opcija. Tokom protekle nedelje prevagnule su opklade na rast cena obveznica, što pokazuje snažan rast tražnje za kol opcijama u odnosu na put opcije na fjučerse američkih obveznica sa dugim rokovima dospeća. Nasuprot tome, pokazatelji odnosa između kol i put opcija (engl. skew) za fjučerse na američke državne obveznice sa kraćim rokovima dospeća ostali su više neutralni, kao i prethodnih meseci.

"Trenutno se sve dešava na dugom kraju krive, a aktuelni strah, ako se tako može nazvati, jeste da bi dugoročne kamatne stope zbog intervencije mogle naglo pasti", rekao je Alex Manzara, broker za derivate u R.J. O'Brien & Associatesu.

Iako su prinosi na američke državne obveznice i dalje znatno viši od svop stopa, Bessentova najava donela je izvesno olakšanje. Smanjen je i desetogodišnji svop-spred, za tri bazna poena, na oko 38 baznih poena.

 

Sužavanje svop-spredova odražava mogućnost "da bi otkup mogao ponovo biti povećan, pa zatim još jednom, ukoliko američko ministarstvo finansija proceni da je to odgovarajuća politika", rekao je Padhraic Garvey, regionalni direktor istraživanja u ING Groep NV u Njujorku.

Ipak, nedavni pad je tek neznatno ublažio višegodišnji rast dugoročnih troškova zaduživanja američke vlade.

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice - na koji je, prema Bessentovim rečima, usmerena administracija predsednika Donalda Trumpa - porastao je u sredu tokom trgovanja u Aziji za jedan bazni poen, na 4,64 odsto, nakon što je prošle nedelje dostigao 4,75 odsto, najviši nivo od početka 2025. godine.

Prinos na tridesetogodišnje američke državne obveznice takođe je porastao za jedan bazni poen, na 5,17 odsto, ali je i dalje oko 15 baznih poena ispod najvišeg nivoa od 2007. godine.

"Iako otkup obveznica sa dužim rokom dospeća može da spusti prinose, njihov glavni uzrok - veliki strukturni budžetski deficit SAD, koji zahteva sve veće zaduživanje države - neće se uskoro promeniti", rekla je Libby Cantrill, direktorka za javne politike u Pimcu.

Šta kaže JPMorganova anketa

Investitori koje je JPMorgan Chase & Co. anketirao 24. avgusta prijavili su veći udeo i dugih i kratkih pozicija, dok je udeo neutralnih pozicija (investitori ne očekuju jasno kretanje prinosa ni naviše ni naniže) pao sa 67 na 54 odsto, što je najniži nivo od 26. maja tekuće godine.

Pozicioniranje u SOFR opcijama

Kod SOFR opcija sa dospećem u septembru i decembru ove i martu 2027. godine snažno je porastao broj otvorenih pozicija na izvršnoj ceni od 96,0625, posebno kod put opcija za septembar i decembar. Među značajnijim transakcijama bile su strategije kojima se investitori pozicioniraju za određena kretanja kratkoročnih kamatnih stopa.

Najviše otvorenih pozicija i dalje je bilo na izvršnoj ceni od 96,25. Kod četiri najzastupljenije izvršne cene, broj otvorenih kol opcija sa dospećem u septembru i decembru bio je više nego dvostruko veći od broja put opcija.

 

- U pisanju pomogli Matthew Burgess, Neha D'Silva i Masaki Kondo.

(Ažurirano u tekstu.)