Kakav će uticaj Svetsko prvenstvo imati na američku ekonomiju?

Međunarodni sportski događaji obično su veliki generatori prihoda. A nema veće pozornice od Svetskog prvenstva u fudbalu. Ovogodišnje izdanje Mundijala dolazi u rekordnom sastavu: rekordan je broj ekipa i domaćina turnira, pa brojni ekonomisti logično očekuju i rekordan priliv prihoda.

Ekonomskim očekivanjima od događaja na kojem će se prvi put u istoriji Svetskog prvenstva za titulu šampiona takmičiti 48 reprezentacija doprinosi i činjenica da su SAD glavni domaćin. Američko domaće tržište je, naime, najveće na planeti.

Vrednost američkog tržišta medija i zabave procenjuje se na između 649 milijardi i 1,43 biliona dolara, u zavisnosti od obuhvata uključenih sektora. Kao najveće tržište zabave na svetu, prema podacima Međunarodne trgovinske uprave (ITA), obuhvata više od 23 odsto ukupne svetske industrije.

Pri tome najviše zadovoljno trlja ruke FIFA, krovna organizacija međunarodnog fudbala. FIFA na račun Mundijala najavljuje čak 30,5 milijardi dolara prihoda za sve tri zemlje domaćina zajedno, dok bi turnir prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (WEF) trebalo da generiše i 40,9 milijardi dolara dodatnog globalnog BDP-a, uz istovremeno otvaranje približno 824 hiljade radnih mesta.

Astronomski su i troškovi organizacije, koji prema podacima studije konsultantske kompanije OpenEconomics mogu dostići 13,9 milijardi dolara. Najveći trošak, od gotovo 11 milijardi dolara, pašće na teret SAD. O brojkama vezanim za organizaciju Mundijala pišemo na linku.

Kakvi će, dakle, biti makroekonomski efekti organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu u Severnoj Americi? Koliki deo kolača će apsorbovati američka ekonomija i mogu li prihodi premašiti troškove?

Bloomberg

Bombonica od 30 milijardi

Makroekonomski uticaji ovakvih događaja obično su privremeni. Tako je i efekat od 17,2 milijarde dolara, koliko WEF procenjuje da će Mundijal dodati BDP-u SAD, relativno minimalan za ekonomiju vrednu 31,4 biliona dolara. U praksi se radi o preusmeravanju već postojeće potrošnje, a ne o stvaranju nove dodatne vrednosti. Bruto proizvodnja povezana sa prvenstvom u SAD iznosiće 30,5 milijardi dolara, prema podacima WEF-a.

Neke nezavisne procene efekata niže su od procena FIFA-e i WEF-a. Banka Saxo je, na primer, izračunala da će SAD ostvariti svega 0,1 odsto dodatnog rasta BDP-a, zbog čega je Svetsko prvenstvo potpuno marginalan faktor rasta najveće svetske ekonomije.

Prvenstvo bi širom sveta trebalo da stvori 823.474 radnih mesta sa punim radnim vremenom ili njihovih ekvivalenata, pokazuje prošlogodišnja studija WEF-a. Od toga bi 184.679 trebalo da nastane u SAD, a preostalih 638.796 u drugim zemljama.

U zemljama domaćinima najveći efekat na zapošljavanje biće u sektoru smeštaja, gde bi događaj trebalo da otvori 31.660 radnih mesta. Slede vazdušni saobraćaj sa 20.055 i stručne tehničke delatnosti sa 17.097 radnih mesta. Studija je izrađena pre rata u Iranu, koji je zadao snažan udarac globalnoj avio-industriji.

U drugim zemljama najviše radnih mesta nastaće u trgovini na veliko i malo, i to 72.167. Slede odbrana i bezbednost sa 48.853, kao i poljoprivreda sa 44.193 radna mesta. Uprkos većim prihodima od rada, efekat na broj radnih mesta u SAD biće relativno manji. Razlog su strukturne karakteristike američkog tržišta rada, gde je zaposlenost u većoj meri koncentrisana u zanimanjima sa višom dodatom vrednošću.

Sektori koji će najviše profitirati

Prema istoj studiji, Mundijal bi trebalo da stvori 8,28 milijardi dolara širih društvenih i ekonomskih koristi. Najveći deo odnosi se na turizam, gde su koristi procenjene na 5,16 milijardi dolara. Procena uključuje potrošački višak posetilaca tokom turnira i dugoročnije efekte na turizam u narednim godinama.

Koristi za sport procenjene su na 2,60 milijardi dolara. One se prvenstveno zasnivaju na broju lokalnih gledalaca, pri čemu analiza uzima u obzir uštede u zdravstvu, nižu stopu kriminala, ali i negativne efekte poput troškova povreda. Koristi u oblasti zabave znatno su manje i iznose 520 miliona dolara.

Društveni povrat na investiciju (SROI) za Svetsko prvenstvo u SAD procenjen je na 4,03, navodi se u zasebnoj analizi Ženevske škole za poslovne studije i menadžment. To znači da bi svaki dolar ekonomskih troškova povezanih sa turnirom društvu trebalo da donese 4,03 dolara društvene vrednosti.

Bloomberg

Procena se zasniva na poređenju 6,88 milijardi dolara društvenih koristi i 1,71 milijarde dolara ekonomskih troškova. Neto sadašnja društvena vrednost turnira u SAD tako je procenjena na 5,17 milijardi dolara.

Među najvećim dobitnicima dodatne potrošnje trebalo bi da bude ugostiteljski sektor. FIFA-ina studija procenjuje da bi smeštajne i ugostiteljske usluge američkoj ekonomiji mogle da donesu više od 2,4 milijarde dolara dodatne vrednosti. Koristi se očekuju i za trgovce, kratkoročni najam smeštaja, telekomunikacione kompanije, finansijske usluge i druge delatnosti koje će iskoristiti privremeni porast broja stanovnika u gradovima domaćinima.

Ekonomski uticaj u Meksiku i Kanadi

Meksiko se, kao najsiromašniji među domaćinima, izdvaja kao relativni pobednik, jer bi se u državnu kasu trebalo sliti tri milijarde dolara očekivanih ekonomskih koristi, što predstavlja između 0,2 i 0,5 odsto njegovog BDP-a.

Međutim, deo stanovništva upozorava da je oduševljenje turnirom u Meksiku ograničeno zbog bezbednosnih briga, činjenice da zemlja organizuje samo 13 od ukupno 104 utakmice i sve viših troškova, prenosi CNN. Najviše kritika odnosi se na cene ulaznica, koje su za prosečnog Meksikanca praktično nedostižne: za uvodnu utakmicu u Meksiku kretale su se između 3.000 i 10.000 dolara, dok minimalna zarada iznosi približno 18 dolara dnevno.

Svaki od tri meksička grada domaćina Mundijala već je od savezne vlade dobio sredstva u vrednosti od 330 miliona evra, dok je glavni grad Meksika do sada za Svetsko prvenstvo izdvojio 1,33 milijarde dolara. Taj novac biće namenjen pre svega građevinskim projektima povezanim sa fudbalskom infrastrukturom i mobilnošću.

Kanada, u međuvremenu, može da računa na približno 3,8 milijardi kanadskih dolara koristi, iako analitičari upozoravaju da te brojke treba posmatrati u odnosu na značajne javne troškove same organizacije.

Kanadska budžetska kancelarija nedavno je procenila da će savezni, pokrajinski i lokalni nivoi vlasti za 13 utakmica u Torontu i Vankuveru zajedno potrošiti oko 1,07 milijardi kanadskih dolara, odnosno približno 780 miliona američkih dolara. Savezna vlada trebalo bi da obezbedi 473 miliona kanadskih dolara, odnosno oko 339 miliona dolara.

Bez izgradnje stadiona pred Mundijal

Jedna od glavnih prednosti SAD kao domaćina Svetskog prvenstva jeste postojeća infrastruktura. Stadioni na kojima će se igrati utakmice moderni su objekti koje redovno koriste timovi NFL-a i organizatori drugih događaja, pa će država izbeći visoke troškove izgradnje novih borilišta.

Molly Peters za Bloomberg Businessweek

To znači da će veći deo ekonomskih efekata turnira biti usmeren na sektore poput saobraćaja, bezbednosti, tehnologije, telekomunikacija, ugostiteljstva i urbanih unapređenja, pokazuje FIFA-ina studija. Gradovi domaćini, među kojima su Njujork, Majami, Los Anđeles, Dalas, Hjuston, Atlanta, Sijetl i Boston, očekuju veliki priliv stranih posetilaca koji će trošiti na smeštaj, hranu, prevoz, zabavu i kupovinu.

 

Profesor Bent Flyvbjerg sa University of Oxford ističe da konačni troškovi organizacije ovakvih takmičenja u proseku premašuju prvobitno planirane budžete za čak 172 odsto. To se pre svega odnosi na izgradnju skupih i monumentalnih sportskih objekata koji premašuju početne procene troškova, a nakon završetka turnira brzo propadaju i ne stvaraju nikakvu dodatnu vrednost. To, međutim, ne važi za ovogodišnji Mundijal.

"Razvijenost sportske infrastrukture u zemljama domaćinima omogućava organizaciju prvenstva praktično bez izgradnje novih stadiona, uz svega nekoliko renoviranja i prilagođavanja postojećih objekata. Reč je, dakle, gotovo o ogledalu prethodnog Mundijala u Kataru. FIFA je prilikom sastavljanja rasporeda, uzimajući u obzir brojne faktore, iskoristila prednosti ovakve infrastrukture, pa će, na primer, obe polufinalne utakmice biti odigrane na klimatizovanim stadionima, gde će uprkos ranijem početku biti obezbeđena odgovarajuća temperatura", sportsku infrastrukturu opisuje stručnjak za sport Florijan Ropert.