ECB: Mir u Iranu nije dovoljan da otkloni energetski šok

Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) signaliziraju da mirovni sporazum između SAD i Irana neće nužno sprečiti dalje podizanje kamatnih stopa, čak i ako spreči izraženije prekoračenje inflacije.

Dok kreatori politike, uključujući predsednicu Christine Lagarde, pozdravljaju mogućnost nastavka isporuka nafte kroz Ormuski moreuz, ističu da je značajna ekonomska šteta već naneta i da ne žale zbog prošlonedeljne odluke o povećanju kamata.

"Veći troškovi energije verovatno će ostati sa nama duže nego što su se mnogi nadali", rekao je član Upravnog saveta Peter Kazimir. "Čak i uz upravo najavljeni okvir mirovnog sporazuma između SAD i Irana, šteta na Bliskom istoku ne može biti otklonjena preko noći."

Glavna zabrinutost jeste to što će biti potrebno vreme za obnovu proizvodnih kapaciteta, popravku infrastrukture i ponovno uspostavljanje pomorskog saobraćaja. U međuvremenu, napori za obnovu zaliha održavaće cene sirove nafte na povišenom nivou.

Rizik za evrozonu, koju čini 21 država, jeste da kompanije i radnici odgovore povećanjem prodajnih cena i zahtevima za većim platama, održavajući inflaciju znatno iznad cilja od dva odsto. Većina analitičara i dalje očekuje dodatne poteze kreatora politike, dok se i trgovci klade na najmanje još jedno povećanje depozitne kamatne stope za četvrtinu procentnog poena ove godine, na 2,5 odsto.

Trgovci uračunavaju najmanje još jedno povećanje kamatnih stopa ECB

Kamatni svopovi ukazuju na terminalnu stopu od oko 2,6 odsto

Bloomberg

Mogućnost postizanja mirovnog sporazuma "smanjuje deo pritiska na ECB", smatra Greg Fuzesi, ekonomista u JP Morganu. "Međutim, to ne znači da je pritisak za povećanje kamata značajno smanjen."

On i dalje očekuje još jedno povećanje u septembru nakon prošlonedeljnog poteza i napisao je u belešci klijentima da su rizici "umereno nagnuti ka tome da bude sprovedeno i treće povećanje" pre kraja godine.

Komentari više zvaničnika deluju kao potvrda njegovog stava.

Guverner centralne banke Portugala Alvaro Santos Pereira tvrdio je da će biti potrebno vreme da se situacija u energetskom sektoru normalizuje. Njegov kolega iz Letonije Martins Kazaks ukazao je na trend da se više šokova nadovezuje jedan na drugi i rekao da "takođe vidimo da se trenutni šok još nije u potpunosti ispoljio".

Predsednik Bundesbanke Joachim Nagel dodao je da bi isticanje mera fiskalne politike usmerenih na snižavanje cena energije moglo dodatno da podstakne inflaciju u mesecima koji dolaze.

"Kraj sukoba ne znači nužno i trenutni kraj šoka", rekao je član Upravnog saveta Gabriel Makhlouf u utorak u Dablinu. "Ostaje da se vidi koliko brzo će se lanci snabdevanja normalizovati i cene energije prilagoditi."

Cene nafte pale su ispod 80 dolara po barelu sa oko 110 dolara po barelu na vrhuncu rata. Bloomberg Economics predviđa da bi mogle dodatno da oslabe na raspon od 70 do 75 dolara ukoliko sporazum bude finalizovan i sproveden.

To je i dalje više nego pre rata, a glavni ekonomista ECB Philip Lane izrazio je zabrinutost da sadašnji preokret neće sprečiti jačanje inflatornih pritisaka.

"Četiri meseca povišenih cena energije znače da već sada možemo da vidimo u inflacionom kanalu da će inflacija biti iznad tri odsto", rekao je Lane u utorak. "Biće indirektnih efekata na hranu, robu i usluge tokom ove i naredne godine."

Dok osnovni scenario ECB predviđa da će rast cena ponovo pasti na cilj od dva odsto do 2028. godine, Laneov omiljeni pokazatelj za procenu intenziteta cenovnih pritisaka na potrošače, inflacija bez energije, ali sa hranom, trebalo bi da ostane iznad tog nivoa najmanje do tada.

To bi trebalo da signalizira barem određenu nelagodnost kod Irca, koji svojim kolegama predlaže monetarnu politiku kada se Upravni savet sastaje radi određivanja kamatnih stopa.

Glavni evropski ekonomista Goldman Sachsa Jari Stehn takođe je istakao da je potreba za reakcijom verovatno veća za ECB nego za Federalne rezerve ili Banku Engleske, koje obe zasedaju ove sedmice. Razlog je to što je ECB već snizila kamatne stope na neutralni nivo pre izbijanja rata sa Iranom i sada mora da ih poveća ukoliko želi da ima restriktivan efekat na ekonomiju.

"Istorijski gledano, ECB je takođe mnogo doslednije reagovala na energetske šokove", dodao je Stehn. "Kada je ukupna inflacija značajno porasla iznad cilja od dva odsto, ECB je uglavnom reagovala. Delom zato što, za razliku od FED-a, ima samo jedan mandat: stabilnost cena."

Inflacija bez energije je omiljeni pokazatelj Philipa Lanea

Projekcije stručnih službi Evropske centralne banke

Bloomberg

Međutim, novi francuski guverner centralne banke Emmanuel Moulin pozvao je kolege da poštuju dogovor da se unapred ne obavezuju na buduće poteze.

"Iako je postojala jednoglasnost oko povećanja kamatnih stopa, postojao je i konsenzus da time ne signaliziramo početak novog ciklusa monetarnog zaoštravanja", rekao je u intervjuu za Les Echos.

Čak i među ekonomistima postoje oni koji dovode u pitanje potrebu za dodatnim povećanjem kamata ili barem smatraju da bi septembar bio pogodniji trenutak od jula za procenu situacije.

"Sporazum bi trebalo da oduzme deo zamaha kampanji povećanja kamata jer povećava vrednost opcije čekanja", rekao je Spyros Andreopoulos iz Thin Ice Macroeconomicsa. "Pad cene nafte ublažiće deo pritiska na ukupnu inflaciju i trebalo bi da pomogne očuvanju ukorenjenosti inflacionih očekivanja. To bi trebalo da kupi nešto vremena za prikupljanje dodatnih informacija."

Sama Lagarde nagovestila je da je razgovori o sporazumu neće odvratiti od njenog cilja.

"Ako ove vesti budu potvrđene razvojem događaja narednih dana i potpisivanjem memoranduma o razumevanju, to su dobre vesti", rekla je u ponedeljak na francuskom radiju. "Ali ja moram da ubijem inflaciju ako se probudi, jer ako inflacija izađe iz boce, njeno vraćanje biće mnogo teže i skuplje, a dugoročna inflaciona situacija je neprihvatljiva."