MMF snizio prognozu globalnog rasta na 3,1 odsto i upozorio na rizik pada ako rat potraje

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu globalnog rasta za ovu godinu nakon što je rat na Bliskom istoku izazvao snažan naftni šok i otvorio mogućnost ekonomskog pada ako se sukob produži i ako energetska infrastruktura bude ozbiljno oštećena.

Globalni bruto domaći proizvod sada bi trebalo da poraste za 3,1 odsto ove godine, u poređenju sa 3,3 odsto koliko je prognozirano u januaru, saopštio je MMF u svom izveštaju "World Economic Outlook" objavljenom u utorak. Ta procena pretpostavlja relativno kratak sukob i umereni rast cena energenata tokom godine.

 

S obzirom na neizvesnost oko posledica američko-izraelskog napada na Iran koji je počeo 28. februara, MMF je predstavio tri scenarija. U najtežem, globalna ekonomija bi se gotovo približila recesiji, koju MMF definiše kao rast ispod dva odsto.

"Globalni ekonomski izgledi naglo su se pogoršali nakon izbijanja rata na Bliskom istoku", navodi se u izveštaju fonda. "Pre rata, bili smo spremni da podignemo prognozu globalnog rasta, što je odražavalo nastavak zamaha u svetskoj ekonomiji, podržan bumom ulaganja u tehnologiju, određenim smanjenjem trgovinskih tenzija, fiskalnom podrškom u nekim zemljama i povoljnim finansijskim uslovima."

MMF upozorava na globalni rast

Zemlje u razvoju trebalo bi da pretrpe najveći udar. Rast u ekonomijama u usponu smanjen je na 3,9 odsto ove godine, sa ranije prognoziranih 4,2 odsto. Uticaj će biti manji u razvijenim zemljama, uključujući SAD, koje su neto izvoznik nafte.

Bloomberg

Ekonomske posledice sukoba, koji je praktično zatvorio Ormuski moreuz i doveo do naglog skoka cena nafte, biće među glavnim temama sastanaka ministara finansija i guvernera centralnih banaka koji se ove nedelje održavaju u Vašingtonu, u okviru prolećnih sastanaka MMF-a i Svetske banke.

Inflacija i scenariji

Kako sukob ulazi u sedmu nedelju, ishod ostaje veoma neizvestan, uz dnevne oscilacije između nade u dogovor i daljeg pogoršanja situacije. Predsednik SAD Donald Trump pokrenuo je u ponedeljak pomorsku blokadu Ormuskog moreuza nakon što su pregovori sa Iranom propali tokom vikenda, dok su dve strane u tom trenutku razmatrale novu rundu razgovora.

U najoptimističnijem scenariju MMF-a, globalna inflacija bi ove godine porasla na 4,4 odsto, sa 4,1 odsto u 2025. godini, što odražava rast cena energije i hrane i prekid dosadašnjeg trenda dezinflacije u prethodnim godinama. Rast cena bi zatim usporio na 3,7 odsto do 2027. godine.

Bloomberg

U srednjem scenariju, globalni rast iznosio bi 2,5 odsto ove godine, dok bi inflacija bila 5,4 odsto.

U najtežem scenariju, u kojem bi cena nafte u proseku iznosila 110 dolara po barelu tokom godine, globalni ekonomski rast pao bi ispod 2 odsto, što se dogodilo samo četiri puta od 1980. godine, poslednji put tokom pandemije kovida i globalne finansijske krize 2008. Inflacija bi u tom slučaju dostigla 5,8 odsto u 2026. i dodatno porasla na 6,1 odsto naredne godine.

MMF je predvideo da će američka ekonomija ove godine porasti 2,3 odsto u osnovnom scenariju, što je blago smanjenje u odnosu na januarskih 2,4 odsto. To odražava mali negativni efekat rata, s obzirom na to da su SAD neto izvoznik energije.

Među velikim ekonomijama, posebno se ističe usporavanje u Evropi: Nemačka i Velika Britanija trebalo bi da porastu samo 0,8 odsto ove godine, što je smanjenje od 0,3 procentna poena za Nemačku i 0,5 za Veliku Britaniju.

Bloomberg

Kina bi trebalo da raste 4,4 odsto, što je blago niže od januarske prognoze od 4,5 odsto, dok bi mere stimulacije trebalo da ublaže negativan uticaj šoka.

Rast u regionu Bliskog istoka i Centralne Azije usporiće na 1,9 odsto sa 3,6 odsto u 2025. godini, a Bahrein, Irak, Kuvajt i Katar bi mogli da zabeleže pad. Očekuje se i pad BDP-a Irana od 6,1 odsto, u poređenju sa ranijom prognozom rasta od 1,1 odsto u januaru.

"Sukob na Bliskom istoku zaustavio je zamah rasta", rekao je glavni ekonomista MMF-a Pierre-Olivier Gourinchas u blog objavi. "Konačni obim šoka zavisiće od trajanja i razmera sukoba, i od toga koliko brzo će se proizvodnja i isporuka energije normalizovati nakon završetka neprijateljstava."