Minimalna zarada ni dogodine neće stići minimalnu korpu

Trka minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe još jednom se završila pobedom minimalne potrošačke korpe. Pošto članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) ponovo nisu uspeli da postignu konsenzus, Vlada Srbije je presekla raspravu o minimalcu odlukom o povećanju za 14 odsto, kao što je pre tri meseca najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Minimalna cena rada za narednu godinu je tako ostala za oko 4.000 manja od minimalne potrošačke korpe za jun.

Podsetimo, ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je u utorak da će od januara iduće godine minimalna cena rada u Srbiji biti 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno.

Na sastanku jučerašnjem sastanku SES-a, Unija poslodavaca Srbije je prihvatila predlog Vlade, dok su reprezantativni sindikati odbili predlog i tražili veće povećanje. Zahtevi poslodavaca su ispunjeni - od 1. januara, neoporezivi deo zarade iznosiće 20.712 dinara, a doprinos za penziono invalidsko osiguranje biće smanjen za jedan procenti poen.

Poslodavci protiv sindikata

Dok poslodavci tvrde da bi svako povećanje preko Vladinog predloga dovelo do velikog opterećenja za pojedine delove privrede i do velikog broja otpuštanja, druga strana navodi da izveštaj Agencije za privredne registre (APR) pokazuje da su privredna društva u Srbiji tokom 2021. godine ostvarila profit od 5,7 milijardi evra, što je rast od 79,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Novca, dakle, ima, smatraju oni.

“Vreme je da kompanije koje na njihovom radu ostvaruju ogromne profite preuzmu odgovornost i omoguće svojim zaposlenima da iskorače iz siromaštva u koje ih preovlađujući poslovni model konstantno gura”, kažu sindikati i NVO.

Neke civilne organizacije i sindikati koji u SES-u predstavljaju radnike smatraju da povećanje neoporezivog dela zarade nije dobra mera jer poreza oslobađa sve zarade bez izuzetka – i one najniže, i one najviše. 

Predsednik Centra za dostojanstven rad i doktor pravnih nauka Mario Reljanović kaže da su naglim povećanjem minimalca ugrižena mikro i mala, eventualno neko srednje preduzeće, koja bi propala ako se zarada naglo poveća, ali da se rešenje može naći ako primenite druge mehanizme.

“Ako promenite poresku politiku, smanjite generalno opterećenje poslodavaca, uvedete progresivno oporezivanje individualnih primanja, stvorićete prostora da makar malo povećate taj minimum zarada tako da makar prestigne minimalnu potrošačku korpu, pa da se onda juri prosečna potrošačka korpa”, rekao je on.

Sve u svemu, treba promeniti pristup i potražiti druga institucionalna rešenja jer promena poreske i redistributivne politike, izjavio je Reljanović, može biti šansa za uvećanje minimalne zarade, a da se pritom znatno ne ugroze poslodavci i privreda.

Depositphotos

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko rekao je da trenutne metode obračuna minimalne zarade nisu adekvatne, pa bi novi neto minimalac trebalo minimalno da sadrži sledeće komponente nominalnog povećanja:

• Kompenzaciju za kumulativni rast troškova života u periodu oktobar 2021 – decembar 2022. godine – verovatno nekih 14-15 odsto

• Usklađivanje za očekivani rast BDP-a u 2023. godini – verovatno 3-4 odsto

• Usklađivanje za smanjenje ukupnih troškova rada za poslodavce kroz smanjenje stopa doprinosa i povećanja neoporezivog iznosa zarade – u zavisnosti od procenta smanjenja doprinosa i povećanja neoporezivog iznosa zarade

"Vlada je trebalo da napravi računice o varijantama smanjenja poreskog opterećenja rada i da ih podeli sa socijalnim partnerima", rekao je on. "Što se više bude povećao neoporezivi iznos zarade, to će veći procenat biti moguće pretvoriti u neto povećanje minimalca, a da to ne poveća ukupne troškove rada na tom nivou", izjavio je Arandarenko.

Minimalna potrošačka korpa

Po obračunu Ministarstva trgovine, minimalna potrošačka korpa za jun je iznosila oko 44.400 dinara, što znači da bi tročlana porodica mogla da preživi minimalno mesec dana sa tim iznosom. Prema tom obračunu, treba svakog dana izdvojiti minimalno oko 700 dinara za hranu za tri osobe, a mesečno nešto više od 8.000 za stan i račune i 128 dinara za obrazovanje. 

 

Dodatan problem je to što su to podaci koji su se obračunavali za jun, kada je inflacija bila na nivou od 11,9 odsto. Sada je inflacija na višem nivou (13,2), a Narodna banka Srbije očekuje da će ona dostići vrhunac u septembru. Visoku inflaciju predvode visoke cene hrane i energije, koji više učestvuju u troškovima porodica sa manjim primanjima. Njih će svakako više pogoditi rast cena hrane, koja je za godinu dana poskupela za sredinu.

 

 

"Minimalna potrošačka korpa se izračunava na osnovu potrošnje najsiromašnijih 30 odsto. Ako kroz minimalnu zaradu jurimo minimalnu potrošačku korpu, mi težimo ka tome da prosečna porodica koja prima minimalnu zaradu troši onoliko koliko troše najsiromašniji", kaže Reljanović.

On predlaže da se minimalna zarada veže za neku drugu kategoriju, kao što je plata za život. Plata za život podrazumeva platu ostvarenu u standardnoj radnoj sedmici (ne više od 48 radnih sati nedeljno) koja treba da bude dovoljna da pokrije troškove hrane, stanovanja, zadravstvene zaštite, odeće, prevoza i obrazovanja. Pored osnovnih troškova plate za život, podrazumeva i oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.

 

Pravo na platu za život, podsećaju organizacije, priznato je kao ljudsko pravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope i brojnim drugim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala.

Evropski prosek

Podaci Eurostata pokazuju da je Srbija na listi koja pokazuje polugodišnji prosek minimalne zarade iznad Turske, Bugarske i Albanije. Treba uzeti u obzir da za desetak zemalja Evrope nema podataka.

Listu predvodi najbogatija zemlja sveta, Luksemburg, gde minimalac iznosi oko 2.313 evra. Albanija je na dnu sa polugodišnjim prosekom od oko 270 evra.

 

 

“U mnogim državama je vlast odredila minimum minimuma, a onda se granskim kolektivnim ugovorima, u zavisnosti od toga koliko je profitabilna neka delatnost, određuju granske minimalne zarade. U većini zemalja postoji minimalna zarada na nacionalnom nivou, pa se ona kasnije može uvećavati na nivou kolektivnih ugovora. Pokrivenost radnika kolektivnim ugovorima je različita u različitim zemljama - recimo u Skandinavskim prelazi 80 odsto. U većini zemalja se kreće između 40 i 60 odsto”, objašnjava Reljanović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar