Mol odbio da komentariše spekulacije o preuzimanju udela u NIS-u

Iz mađarske naftne kompanije Mol odbili su da komentarišu nedavne spekulacije da bi oni mogli da preuzmu 11,3 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji se trenutno nalazi u posrednom vlasništvu Gazproma. Ova mogućnost predstavljena je kao korak ka rešavanju problema sa NIS-om, nastalih kada se preduzeće našlo na udaru američkih sankcija.

Mol je, naime, ponovo došao u centar pažnje kao potencijalno ključni igrač u okviru razgovora o mogućem ukidanju ili obustavi kaznenih mera američke administracije, prenosi Bloomberg, pozivajući se na izveštaj beogradskog nedeljnika NIN.

Lokalni medij ne navodi svoj izvor informacija, ali ističe kako se očekuje da će ruska delegacija u subotu boraviti u Mađarskoj radi razgovora o mogućem prenosu koji bi smanjio udeo Gazpromovog udela sa 56 odsto na nešto ispod 45 odsto. Druge opcije za oslobađanje NIS-a od američkih sankcija uključuju razgovore sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Ne komentarišemo tržišne glasine", kratko su izjavili iz Mola na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi. Zahtev za komentar Bloomberg Adria poslala je i Ministarstvu rudarstva i energetike.

Inače, inicijativa za vlasničko učešće Mola u NIS-u dobila je na zamahu nakon nedavnog sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana i američkog predsednika Donalda Trumpa.

Podsetimo, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je saopštila da su ruski vlasnici NIS-a poslali zahtev američkom OFAC-u (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu strane imovine) u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom. Kako je napisala na Instagram nalogu, u molbi se navodi da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu.

Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom vikenda naveo kako je bilo u planu da Srbija traži izuzeće za NIS od sankcija SAD, i tom prilikom dodao kako rafinerija u Pančevu ima rezerve nafte najkasnije do 24. novembra.

Sa rafinerijom u Pančevu, godišnjeg kapaciteta do 4,8 miliona tona, NIS snabdeva oko polovinu maloprodajnog i čak 80 odsto korporativnog tržišta goriva u Srbiji. Budući da je jedina kompanija koja u zemlji prerađuje sirovu naftu, njen rad ima direktan uticaj na dostupnost derivata i prihode države, jer se budžet značajno puni od akciza i PDV-a na gorivo.

OFAC je 10. januara uveo sankcije protiv dve velike ruske naftne kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om. 

Gazpromneft je potom smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama. Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi: akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, odnosno celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom.

Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i to da kompanija počne da nabavlja američku naftu, ali rešenje još nije pronađeno.

Iako Gazpromneft više nije većinski vlasnik NIS-a, i dalje je najveći akcionar kompanije, pa samim tim ostvaruje i najviši prihod. Posredstvom NIS-a, Gazpromneft između ostalog ubire prihode kroz NIS-ovu mrežu benzinskih stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, ali i u Rumuniji, koja je članica Evropske unije (EU). 

(Ažurirano komentarom Mola u prvom i četvrtom pasusu. Dodat navod da je upit poslat i resornom ministarstvu.)