Srbija i električni automobili - malo punjača, još manje prodaje

Tridesetčetvorogodišnji Vukašin Banković poslednjih godinu i po dana radi kao taksista u Novom Sadu, a jedan je od malobrojnih koji voze električni automobil marke Tesla. Kao prednosti vožnje električnog automobila ističe "manje troškove održavanja i registracije, kao i doprinos očuvanju životne sredine". "Ostvario sam veliku uštedu u troškovima goriva, a osećam se dobro što ne zagađujem vazduh", kaže vlasnik Tesla Transfera, koji vozi električne automobile od 2019. godine, u razgovoru za Bloomberg Adriju.

Banković je među malobrojnim vlasnicima električnog automobila u Srbiji. U prvoj polovini ove godine, električna vozila učestvovala su u prodaji putničkih automobila sa manje od jedan odsto, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Između januara i juna 2025, prodat je 161 električni automobil, što je iznosilo 0,98 odsto ukupne prodaje. Bio je to blagi rast u odnosu na prošlu godinu, kada je u prvih šest meseci prodato 116 električnih vozila, što je tada činilo 0,77 odsto prodaje.

"Srbija nema dovoljno razvijenu infrastrukturu za punjenje električnih automobila, a poverenje u baterije je slabo – sve to odvraća potencijalne kupce", kaže za Bloomberg Adriju Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji postoji ukupno 19 državnih punjača za električne automobile, a njihovo korišćenje zasad je besplatno, jer naplata još nije zakonski regulisana. Državne punjače instaliralo je JP "Putevi Srbije", a nalaze se na glavnim putnim pravcima od Subotice do Niša. "Postavljeno je novih 13, a njihova instalacija i puštanje u rad očekuju se do kraja 2025, kažu iz JP "Putevi Srbije" u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju.

Kako dodaju, instaliranje punjača planira se i na novoizgrađenim deonicama auto-puteva. "Ugovoreno je postavljanje još sedam punjača za električna vozila na naplatnim stanicama na Moravskom koridoru (auto-put A5) i auto-putu Miloš Veliki (auto-put A2) koje su u planu za otvaranje 2025. i 2026. godine", navode. 

Postoje i desetine stotine punjača privatnih operatera, koji naplaćuju punjenje po ceni od 0,30 do 0,90 evra po kilovat-satu, u zavisnosti od lokacije i brzine punjenja. "Ne raspolažemo informacijama o svim punjačima za električna vozila, već samo onima koje smo mi instalirali", dodaju iz "Puteva Srbije".

 

 

Privatni operateri imaju mrežu punjača koja se grana od Beograda, gde se mogu pronaći po javnim garažama i privatnim hotelima, od Beograda preko Novog Sada, Bačkog Petrovca i Sremske Mitrovice na severu, preko Kragujevca, Kopaonika, Niša, Pirota i na jugu, do Čačka i Zlatibora na zapadu Srbije. Spisak elektro-punjača moguće je pronaći na mobilnim aplikacijama kao što su GoogleMaps, Virta, Plug&Share i druge.

Iz "Puteva Srbije" u pisanom odgovoru kažu da je "neophodan dalji razvoj mreže javnih punjača", kako bi se zadovoljile potrebe građana, ali i putnika u tranzitu. Širenje mreže punjača predviđeno je i Zakonom o planiranju i izgradnji, koji nalaže da svako četvrto parking mesto u rezidencijalnim zgradama i svako treće u poslovnim objektima mora da ima električne punjače.

 

Vukašin Banković/privatna arhiva

'Dobra opcija' ako imate sopstveni punjač

Prodaja električnih automobila u Srbiji već godinama nikako da pređe jedan odsto ukupne prodaje, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. Iako bi u mreži javnih punjača do kraja godine moglo da ih bude više od 30, to je sporije nego što je najavljivano - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prošle godine najavilo postavljanje 164 nova punjača za električne automobile do aprila 2025.

 

 

"Osim infrastrukturnih izazova, slaboj potražnji za električnim vozilima doprinose nedovoljno poverenje u baterije", kaže profesor Marković. Kako dodaje, u Srbiji se zasad nije razvilo sekundarno tržište električnih automobila. "Za vlasnike to znači da na vrednosti električnog automobila s godinama gube mnogo više nego kada bi imali automobil sa unutrašnjim sagorevanjem", ističe Marković. 

Banković, koji se uglavnom opredeljuje za državne punjače koji su besplatni za korišćenje, kaže da se "dugo čeka na punjenje, naročito tokom leta, kada se poveća broj stranaca koji električnim vozilima prolaze kroz Srbiju". "Takođe, dešava se da aplikacije pokazuju da je punjač u funkciji, a kada stignete na lokaciju, ispostavi se da je u kvaru", dodaje. 

Kao izazov na putevima vidi i brzinu punjenja. "Ima malo superbrzih punjača, a ukoliko je baterija prazna, punjenje traje oko sat i po do dva", dodaje Banković.

Vukašin Banković/privatna arhiva                 

Banković od 2019. vozi električne automobile, a ovo je njegov drugi "tesla"   

 

Kako smatra, električni automobil je u Srbiji dobra opcija za one koji mogu sami sebi da izgrade infrastrukturu. "Ko ima svoj komad zemlje i kuću, pa može sam sebi da obezbedi uslove za punjenje električnog automobila, taj neće ni osetiti da u Srbiji postoji slabija infrastruktura“, kaže Banković. Živi u Zmajevu, naselju u Opštini Vrbas, gde je na krov kuće postavio solarne panele, ukupne snage 12 kW. "Automobil uglavnom tu i punim, dok punjače koristim samo za dopunjavanje", kaže taksista. 

Banković ima status kupaca-potrošača, što znači da višak struje koji proizvede tokom leta može da proda Elektroprivredi Srbije, dok su mu zimi troškovi struje umanjeni za višak koji je prodao. U sopstvenu infrastrukturu za punjenje - solarne panele i elektro-punjač, uložio je "oko 8.000 evra", a kako smatra, investicija se isplatila. 

Od 2021. godine, kada je izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije uveden status kupaca-proizvođača, odnosno prozjumera obnovljive energije, njihov broj raste iz godine u godinu. Elektroprivreda Srbije ima oko 5.200 zaključenih ugovora, pokazuje Registar kupaca-proizvođača. U registru trenutno ima 3.500 domaćinstava, nešto više od 1.300 pravnih lica i četiri stambene zajednice. 

Vlasnici električnih automobila treba da planiraju i ulaganje u garažu, kaže Banković. "Baterija brže troši na veoma visokim i veoma niskim temperaturama, čak i kada je auto u mirovanju, pa je važno da bude sklonjen negde gde možete da kontrolišete temperaturu", dodaje. 

Hibridi dominiraju i u EU zemljama sa razvijenijom EV infrastrukturom

Dok prodaja električnih automobila u Srbiji nikako da pređe jedan odsto, u prvih šest meseci ove godine uočen je "značajan porast" prodaje hibridnih automobila, navodi se u izveštaju Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. 

Od oko 16.500 novih prodatih putničkih automobila u prvom polugodištu, više od 6.000 bili su hibridi, pokazuje izveštaj. "Oni su činili 36,66 odsto prodaje novih automobila, što je značajan rast", naveli su iz Srpske asocijacije. Kako su podsetili, u istom periodu prošle godine prodato je oko 4.400 hibrida, koji su tada učestvovali u ukupnoj prodaji sa oko 29 odsto. 

 

"U pitanju su hibridna vozila koja se ne priključuju punjač, već dopunjuju bateriju prilikom kočenja", pojašnjava profesor Marković. Kako dodaje, "potrošači tako smanjuju potrošnju motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dok ujedno smanjuju emisije štetnih gasova". Marković podseća da i u evropskim zemljama, koje imaju solidno razvijenu infrastrukturu za punjenje, potrošači radije biraju hibride zbog slabog poverenja u baterije. "Čak i u državama koje imaju solidno razvijenu infrastrukturu za punjenje, vozači se češće opredeljuju za hibridne automobile", kaže profesor. 

Kao i prethodnih godina, Srbija subvencioniše kupovinu novih električnih vozila, kako automobila, tako i motocikala, a podrška se kreće od 250 do 5.000 evra. 

 

Dok u Srbiji hibridi na punjenje nisu naročito popularni, u Nemačkoj oni čine skoro četrdeset odsto nemačkog tržišta električnih vozila - ima ih oko 1,1 milion, u odnosu na nešto više od 1,6 električnih vozila na baterije, pokazuju podaci Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA). 

Holandija ima jednu od najrazvijenijih mreža punjenje električnih automobila, sa više od 180.000 javnih punjača, pokazuje izveštaj Global EV Outlook 2025. Slede Nemačka sa 160.000 punjača i Francuska sa 155.000 punjača. U Evropskoj uniji, u proseku na svakih 13 automobila ima po jedan punjač, a samo prošle godine broj punjača porastao je za 35 odsto, dostigavši nešto više od milion širom EU. Međutim, kako bi postigla klimatske ciljeve za 2030. godinu, EU mora da poveća broj punjača, kojih trenutno ima manje od milion na 3,5 miliona do 2030. godine, predvidela je Evropska komisija.

Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) upozorava da su potrebe mnogo veće, kao i da bi infrastruktura za punjenje mogla da postane prepreka razvoju industrije električnih vozila u Evropi, ukoliko se radovi ne ubrzaju. Kako predviđaju, do 2030. biće potrebno 8,8 miliona punjača, a da bi se to postiglo, potrebno je da se svake godine instalira 1,2 miliona punjača u EU, što je oko 22.000 nedeljno. To je osam puta više nego što se u EU trenutno instalira na godišnjem nivou.

 

 

 

Kina je zemlja koja najbrže na svetu razvija infrastrukturu za punjenje električnih automobila - u 2024. imali su ih više od 3,5 miliona, dok je EU dostigla tek milion punjača. "Kina je primer zemlje gde je država dala punu podršku infrastrukturi za punjenje, pa električni automobili sada čine oko 60 odsto novih automobila koji se prodaju na kineskom tržištu", kaže profesor Marković. Kineski proizvođači automobila, koji na zapadnim tržištima uglavnom nude električna vozila, jačaju svoje prisustvo na srpskom tržištu, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Međutim, usled slabe potražnje za električnim automobilima u Srbiji, među kineskim automobilima i dalje se najbolje prodaju benzinci. 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar