Da li će penali za prevremeno penzionisanje konačno biti ukinuti

Već 10 godina u Srbiji se primenjuju kazneni penali za prevremeno penzionisanje građana kojim se umanjuju njihova mesečna primanja. Zbog toga je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), uoči Praznika rada, već sedmi put uputio inicijativu Vladi Srbije za izmenu zakona koji to omogućava.

"Ti penali nisu korektni, pre svega zbog toga što je dobar deo zaposlenih znao pravila igre, odnosno prevremenog penzionisanja i imao je mogućnost da ode u prevremenu penziju, a država ih je onda izmenom Zakona o penzionom osiguranju iz 2014. dodatno kaznila za svaku godinu prevremenog odlaska u penziju pre napunjenih 65 godina života. To je nepravedno jer su građani po jednim pravilima otišli u prevremenu penziju, a onda kad su to već uradili, promenjena su pravila", kaže za Bloomberg Adriju potpredsednik SSSS Duško Vuković.

Podsetimo, pre 10 godina uvedeno je da se građanima koji odu u prevremenu penziju primanja trajno umanjuju za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života, s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

To je potvrdio i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

"Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđena je mogućnost ostvarivanja prava na prevremenu starosnu penziju, čija se visina određuje na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene prevremene penzije trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje uslova za starosnu penziju. Iznos umanjenja maksimalno može iznositi 20,4 odsto", kažu za Bloomberg Adriju u Fondu PIO.

Pravo na prevremenu starosnu penziju odavno je zakonski ustanovljeno, ali su penali uvedeni izmenom Zakona o penzionom osiguranju iz 2014. godine, a stupili su na snagu od 1. januara 2015. godine.

Vuković ističe da su svi koji idu u prevremenu penziju svesni da će imati manju penziju nego da su ostvarili pun staž ili pune godine života jer su i kraći period uplaćivali doprinose. "Zašto bi im država dodatno umanjivala penziju? Zna se koliko im je iznosila prosečna plata i na osnovu toga se izračuna penzija. Smatramo da je to socijalno nepravedno i neprihvatljivo, a na teret velikog broja zaposlenih".

Sve više zaposlenih, sve manje penzionera

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj zaposlenih u prvom kvartalu 2025. godine iznosio je 2.364.894 ljudi, dok podaci PIO fonda ukazuju da je u martu ove godine bilo ukupno 1.656.848 korisnika penzija.

 

Takođe, zanimljivo je da, prema ranije objavljenim podacima PIO fonda, iz godine u godinu raste ukupan broj korisnika prevremene penzije. Tako ih je krajem 2018. bilo 38.652, već sledeće godine 47.785, zatim krajem 2020. godine 54.230, a 2022. broj korisnika prevremene penzije porastao je na 63.868.

 

Međutim, u Fondu PIO sada su nam poslali samo podatke o broju novih korisnika prevremene starosne penzije po godinama u kojima su ostvarili pravo. Tako je u 2020. bilo 5.582 nova korisnika, 2021. godine 5.253 korisnika, a 2024. godine 5.520 korisnika.

 

 

Vuković kaže da porast ukupnog broja korisnika prevremene penzije ukazuje na nekoliko stvari – povećao se broj zaposlenih koji ovog trenutka pune penzioni fond, dok se poslednjih godina ukupan broj penzionera smanjuje.

"S druge strane, to da sve više ljudi odlazi u prevremenu penziju pokazuje da za to ima sve više razloga. Građani Srbije, u poslednjih desetak godina sigurno, rade mnogo duže. Radno vreme u Srbiji je među najdužim u Evropi. Ti ljudi su izmoreni i ne čudi što raste broj onih koji se prevremeno penzionišu", ističe Vuković.

U Fondu PIO su na pitanje Bloomberg Adrije o najčešćim razlozima odlaska građana u prevremenu penziju odgovorili:

"Nemamo saznanja o razlozima. Fond PIO donosi rešenje o pravu na prevremenu starosnu penziju po primljenom zahtevu, u situaciji kada su ispunjeni uslovi za ostvarivanje ovog prava."

 

Prema rečima Vukovića, sindikalci su od svake nove vlade, još od 2015. godine, tražili da ukinu penale, ali im nijedna nije izašla u susret.

"Postoje razni argumenti zašto to ne bi trebalo uraditi. Ali mi smatramo da oni koji su naporno i dugo radili, pogotovo radnici na fizički teškim poslovima, ne bi smeli dodatno da budu kažnjeni. To nije korektno. Možda je počeo da radi sa 18 godina, i to na fizički teškim poslovima, pa je odlučio da sa 45 godina staža ode u prevremenu penziju. Zašto ga država dodatno kažnjava?"

On ponavlja da su se sada i dodatno stekli uslovi za ukidanje penala jer se povećao broj zaposlenih koji pune penzioni fond, dok je broj penzionera sve manji. "Zato zaista ne vidimo nijedan razlog da država ovog trenutka ne bude društveno odgovorna i ukine te penale."

Među protivnicima ukidanja penala kod prevremenog penzionisanja možda je najglasniji Fiskalni savet, u kome stalno navode da su penzije, zbog svoje veličine, ključne za održivost javnih finansija Srbije.

Fiskalni savet se protivi ukidanju penala

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da je zahtev za ukidanje penala populistička mera koja neće pogodovati onima koji rade fizički najteže poslove, već javnom sektoru. 

Bloomberg Adria TV

 

 

"Nema besplatnog ručka, razvodnjavate ili ukidate penale, morate da smanjujete svim ostalim građanima penzije i to je nešto što bismo mi u Fiskalnom savetu sa stručne strane nazvali apsolutno nepravičnim jer će glavnu korist od toga imati bivši zaposleni u javnom sektoru koji su inače bili privilegovani. I mogućnost uopšte penzionisanja pre redovne starosne dobi je privilegija. Dakle, sasvim je pošteno da oni koji koriste tu privilegiju za nju i plate", rekao je nedavno Altiparmakov za Euronews Srbija.

U Fiskalnom savetu naglasili su da je održivo i predvidljivo kretanje rashoda za penzije veoma važno. 

"Usklađivanje penzija u skladu sa formulom za indeksaciju jedan je od ključnih faktora stabilnosti javnih finansija Srbije. Zato njihovo uvećanje ne sme da se određuje proizvoljno, već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira", istakli su u Fiskalnom savetu.

Vuković: Penzije male i bez penala 

Vuković naglašava da ovakvi navodi za zaposlene u javnom sektoru ne stoje. "Mi smo sindikat, solidarni smo i ne delimo ljude na one koji su zaposleni u javnom sektoru i one u privatnom sektoru. Dakle, i u javnom sektoru se radi prekovremeno, radi se i noću. Svi zaposleni treba da imaju jednaka prava ako odluče da iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih razloga odu u prevremenu penziju. Treba im to omogućiti, a ne da ih država zbog prevremenog penzionisanja dodatno kažnjava."

Potpredsednik SSSS naglašava da su i bez ovih penala penzije, kao i plate u Srbiji, prilično male.

 

"Mi imamo jako nizak životni standard. Ovde više od milion zaposlenih prima zaradu koja pokriva minimalnu potrošačku korpu. Imate sigurno 500.000 penzionera koji primaju do 35.000 dinara mesečno, a onda ih dodatno destimulišete tim kaznenim poenima. Plus - veliki broj ljudi u Srbiji primaju do medijalne zarade, do nekih 80.000 dinara. Tako male plate i nizak standard su poruka sindikatima da se bore za bolje uslove radnika."

 

 

Inicijativa za ukidanje penala kod prevremenog penzionisanja, dodaje on, predstavlja jedan od načina te borbe.

Inače, pravo na starosnu penziju u 2025. mogu ostvariti muškarci sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za penzionisanje žena u ovoj godini su 63 godine i deset meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. I muškarci i žene stiču pravo na penziju sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Uslovi za penzionisanje žena će se pomerati u smislu starosne granice sve do 2032. godine, kada će uslov za odlazak biti izjednačen sa uslovima sticanja penzije za muškarce, a to je 65 godina života.

Međutim, kada neko odluči da ode u prevremenu penziju, kako navode u PIO, uslovi za sticanje tog prava su od 2024. godine izjednačeni za muškarce i žene - 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

(Ažurirano kroz ceo tekst izjavom i podacima iz Fonda PIO.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar