Cene novih stanova u regionu najbrže rasle u Srbiji

U poslednjih 10 godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji i u tom periodu skočile su za 35 odsto. Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle 42 odsto, podaci su analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Cene stanova u novogradnji brže su rasle u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji. U poslednjoj deceniji rast cene novih stanova u Hrvatskoj iznosio je 18 odsto, a u Sloveniji 14 odsto.

Analitički tim Bloomberg Adrije navodi da je na rast cena stanova u Srbiji uticalo:

- povećanje neto plata (koje su od početka 2018. godine međugodišnje porasle čak 49 odsto)

- povećanje stambenih kredita (koji su od kraja 2011. porasli 102 odsto)

- pad kamatnih stopa

- povećanje cena sirovina

Međutim, analitički tim Bloomberg Adrije predviđa da bi nekoliko značajnih faktora u budućem periodu moglo da utiče na smanjenje potražnje za stanovima, a samim tim i na stabilizaciju ili čak pad njihovih cena.

Jedan od tih faktora jesu rastuće kamatne stope koje centralne banke primenjuju poslednjih nekoliko meseci kao odgovor na sve veću inflaciju. Taj rast kamatnih stopa čini zaduživanje putem stambenih kredita manje atraktivnim. Pored toga, anketa o bankarskim kreditima pokazala je zaoštravanje u kreditiranju, što je takođe faktor koji demotiviše građane da obezbede sebi novu nekretninu.

Usporavanje rasta svetske privrede još jedan je od faktora koji će uticati na smanjenje ulaganja u sektor nekretnina, jer će se više novca trošiti na ublažavanje inflacije. Da li su investitori manje ili više zainteresovani za gradnju pokazaće tražnja za građevinskim dozvolama.

Procenat građana koji poseduju nekretninu u Srbiji je visok i iznosi 86 odsto, što je iznad EU proseka, koji iznosi 70 odsto, i to će, smatraju analitičari Bloomberg Adrije, negativno uticati na dalji rast cena.

S druge strane, faktori koji mogu pozitivno uticati na dalji rast cena nekretnina jesu nestašica energije, skokovi u troškovima sirovina, negativna kretanja na tržištu rada, još uvek niske kamatne stope koje su privlačne za kupce kuća.

Građevinske dozvole

Građevinske dozvole u prvom kvartalu ove godine porasle su za 21,7 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine, ali je to manje u odnosu na procenat koji je ostvaren u poslednjem kvartalu prošle godine.

Od kraja 2014. godine građevinske dozvole su porasle za čak 553 odsto, što pokazuje snažnu tendenciju u poslednjih osam godina u uslovima povoljnijeg privrednog ambijenta.

Građevinska aktivnost je opala za 11,4 odsto međugodišnje u drugom kvartalu ove godine, nakon pada od 7,1 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2022. godine, čime ukupan pad na međugodišnjem nivou za prvu polovinu ove godine iznosio 9,2 odsto.

Nekretnine u Beogradu među najskupljim u širem regionu

Nekretnine u Beogradu skuplje su u odnosu na druge regionalne prestonice. Podaci Deloittea pokazali su da je prosečna cena novogradnje u 2020. godini u Beogradu iznosila 1.741 evro po metru kvadratnom.

U Bukureštu je tada prosečna cena stana iznosila 1.440 evra po metru kvadratnom, u Sofiji 1.144 evra, a u Budimpešti 2.207 evra.

Međutim, ukoliko se uporede cene po metru kvadrantom u odnosu na BDP po glavi stanovnika, cene stanova u Beogradu u odnosu na širi region su prilično visoke. Vrednosti kvadrata merene kroz udeo u vrednosti BDP-a po glavi stanovnika iznose za Beograd 15 odsto, Bukurešt 5,5 odsto, Sofiju 5,8 odsto, Budimpeštu 7,8 odsto.

Kada je u pitanju pristupačnost kupovine stana, izračunata kao broj prosečnih bruto godišnjih plata potrebnih za kupovinu novog standardnog stana od 70 kvadrata, Srbija je pri dnu liste (na trećem mestu gledano odozdo) sa 11,5 godišnjih plata. Češka se može smatrati jednom od najnepovoljnijih zemalja u Evropi, s obzirom na to da je za kupovinu stana potrebno izdvojiti 13,31 bruto godišnju platu. Druga najmanje pristupačna zemlja je Slovačka gde je za kupovinu stana potrebno izdvojiti 12,76 godišnjih plata, pokazalo je istraživanje Deloitte Property Index 2022.

Stanovi i poslovni prostor u nedostaku u Srbiji

Stanovi u Srbiji su u nedostatku na tržištu nekretnina, a naročito poslovni porostor, posebno u Beogradu, uprkos tome što je premašen milioniti kvadrat.

Ta neskladnost je još upadljivija kada se Beograd uporedi sa Zagrebom, koji ima upola manje stanovnika, a dva puta veći broj kvadratnih metara poslovnog prostora.

Ovaj podatak ukazuje da postoji potencijal za izgradnju poslovnog prostora u Beogradu, a s druge strane ovakvo stanje podržava rentiranje kancelarijskog prostora.