Kurs dinara će se verovatno braniti recesijom, kaže Gligorov

U Srbiji je, kao i u drugim ekonomijama u svetu, trenutno teška situacija u kojoj vladaju i neke specifičnosti. Osim što na međunarodnom nivou vidimo neizvesnost i oklevanje i kod onih koji se bave osmišljavanjem i sprovođenjem ekonomskih politika, slično raspoloženje je i u realnom sektoru. U Srbiji, osim neizvesnosti koje ne fali, postoji potreba za uspostavljanjem Vlade, koja još funkcioniše u tehničkom mandatu, fali struje i uglja koji se sada uvoze po visokim cenama, jer energetski sistem zemlje nije u stanju da ih proizvede. Ono što još fali u našoj zemlji je i energetska diverzifikacija, a odnedavno fali i kiše koja bi možda pogurala poljoprivrednu sezonu.

Ono čega ima, možda i u prevelikim količinama jesu inflacija, suša, veće kamatne stope, jako loše najave i prognoze iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ali i sa terena u Ukrajini. Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, u razgovoru za Bloomberg Adriju, objašnjava koji su izgledi za jednu ovako malu ekonomiju koja je skoro potpuno zavisna od partnera iz Evrope, kao što je i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković nedavno izjavila.

Koliko je ovo jačanje dinara koje vidimo u stvari zbog pada evra, a ne jačanje dinara u pitanju?

Delimično je sezonski uticaj, jer je tražnja za dinarima veća leti, a delimično je posledica rasta deviznih rezervi, iskazanih u evrima, koji je posledica jačanja dolara. Pretpostavljam da centralna banka i dalje cilja kurs dinara negde oko 117,6, pa će se kurs tamo vratiti kada se smanji ponuda evra posle leta.

S obzirom na to da su valute Poljske, Češke i Mađarske pod velikim udarom krize koji dolazi iz evrozone - koliko Srbija može da očekuje da oscilacije u kursu u narednom periodu?

Centralna banka ne može da dozvoli velike oscialacije, pogotovo što će rasti troškovi zaduživanja države i privrede jer će se uslovi pogoršavati. Zemlje u Evropskoj uniji (EU) koje nisu u evrozoni imaju drukčiji monetarni režim, u mnogo većoj meri fleksibilan, dok je u Srbiji režim gotovo pravi fiksni kurs. Povećane fluktuacije bi bile gotovo promena režima, što bi bilo rizično, jer bi moglo da zahteva više kamatne stope.

Valute istočne Evrope verovatno će doživeti najveći pad na tržištima u razvoju ako evro padne ispod pariteta dolara tokom dužeg perioda, imajući u vidu njihovu izloženost tražnji evrobloka i poremećajima u gasu, kažu stratezi Goldman Sachsa. Krajem jula, američka banka je smanjila svoj tromesečni cilj u odnosu na evro na 0,99 dolara sa 1,05 dolara. Koliko i kada (ako uopšte) očekujete da će ovo uticati na kretanje kursa dinara prema evru? Da li će ovo uticati na pooštravanje monetarne politike u Srbiji i češćim delovanjem na međubankarskom tržištu od strane NBS?

Rizik je pritisak na rezerve. Od kraje prošle godine do maja ove godine su rezerve smanjene za oko tri milijarde evra, a sada su verovatno za oko milijardu veće zbog priliva i jačanja dolara. Biće, međutim, potrebno da se rastući rizik neutrališe višim kamatnim stopama kako bi se očuvao priliv stranog novca. Dosta će zavisiti od ubrzanja inflacije i od usporavanja privrednog rasta. Centralna će banka intervenisati da ublaži oscilacije, ali ključni instrument je kamatna stopa i zapravo razlika između one u evrima, koja će rasti jer će Evropska centralna banka (ECB) to morati da radi, i one u dinarima. A ona, ta razlika, će zavisti i od povećanih rizika zbog sankcija i zbog političke nestabilnosti.

Prema Bloombergovom istraživanju, mogućnost recesije za Srbiju je sad na 32,5 odsto (na početku godine je bila na manjem nivou). Da li i koliko Vi vidite mogućnost za kontrakciju ekonomije u Srbiji?

Da. Mada dosta zavisi od rata u Ukrajini, a nije jasno gde to ide. Ako se čuva fiksni kurs, što je verovatno neminovno, jer bi inače problemi bili veliki, ostaje fiskalna politika kao sredstvo usporavanja inflacije. Pogotovo kada više ne bude mogla da se brani administrativna kontrola cena. A kako javna potrošnja i ulaganja imaju veliku doprinos privrednoj aktivnosti, rast će usporiti, a i recesija je moguća ako bude potrebno da se smanjuje javna potrošnja, kao što će verovatno biti slučaj. Kurs će se braniti recesijom, ako do toga dođe.

Posle ovako visoke inflacije u julu od 12,8 odsto, kada mislite da možemo da očekujemo usporavanje, ako možemo?

Teško je reći, jer je dosta značajna potisnuta inflacija budući da su mnoge cene zamrznute. Pretpostavljam da su očekivanja već negde oko 20 odsto. Uz to, kontrola cena dovodi do protesta koji će dodatno podstaći rast cena. Obično je dinamika ovakva: najpre se teži povećanju cena da bi se poništio efekat inflacija, a posle se traži rast cena kojim se poništava budući rast cena, što su ta očekivanja. Kada dođe do ovog drugog potrebna je stabilizacija jer se više ne može očekivati neko postepeno usporavanje i povratak na normalne stope inflacije. Kako sada stoje stvari i imajući u vidu oslanjanje na administrativnu kontrolu cena, mislm da je teško očekivati usporavanje inflacije i verovatnije je da će biti potrebne mere stbilizacije, a to je zadatak fiskalne politike.

Na strani montarne politike, da li očekujete dodatne mere (koje je najavila guvernerka), osim ovih za građane? Koji bi to dodatni instrumenti mogli da budu?

Ne može se mnogo očekivati od monetarne politike u režimu gotovo potpune evroizacije uz fiksni kurs. Centralna banka je oprezna sa povećanjem kamatne stope, a to će biti potrebno da se obezbedi priliv stranog novca, pa se oslanja na administrativne mere kako bi disciplinovala banke, a to opet vodi potiskivanju inflacije koja će se onda ispoljiti kroz rast inflatornih očekivanja.

Depositphotos

Rekli ste da će se fiskalna politika biti sredstvo borbe protiv inflacije. Na koji način?

U režimu fiksnog kursa javna potrošnja je sredstvo očuvanja cenovne stabilnosti. A to znači da će biti potrebno da se realno smanji javna potrošnja. Sada se, suprotno tome, najavljuju povećanja penzija, plata i obećavaju se dodatna javna ulaganja. To podstiče ili bar održava inflaciju i to je neodrživo.

Koji segmenti privrede u Srbiji mogu da budu najviše pogođeni u narednom periodu? Već sada imamo pad u prilivu stranih direktnih investicija.

Pa već se vidi da se bune oni kojima država određuje cene ili im ograničava pristup stranim tržištima. Poljoprivreda i sve što je sa njom povezano je na udaru. Problem je veliki u energetskom sektoru. Potom su tu netržišne usluge, jer su i te cene pod administrativnom kontrolom. Što se stranih ulaganja tiče, tu će neizvesnost oko privredne politike i politike kamatnih stopa imati najveći negativan uticaj.

Prema Vašem crnom scenariju, šta možemo da očekujemo od bruto domaćeg proizvoda ove godine?

Po preliminarnim podacima je rast u provoj plovini godine negde oko četiri odsto, dok su očekivanja za celu godinu negde oko tri odsto. Značajnije usporavanje bi moglo da dođe već u drugoj polovini ove godine i posebno sledeće godine. Ključni su negativni efekti administrativne kontrole cena i realnog smanjenja javne potrošnje. Ukoliko se promeni politika cena i dohodaka možda bi stabilizacija mogla da se sprovede uz manji gubitak na privrednom rastu, ako ne - onda je moguća recesija sledeće godine. Pogotovo jer će rasti kamatne stope u Evropi i u svetu.

Da li očekujete uskoro rebalans budžeta i na koji način mislite da će se eventualno nadoknaditi manjak u budžetu?

Zavisi od toga kada će nova Vlada početi da radi. Verovatnije je da će se odluke donositi zajedno sa budžetom za sledeću godinu. Manjak se pokriva inflatornim porezom dokle god očekivanja ne sustignu inflaciju, potom ostaje zaduživanje, koje će biti skupo u novom monetarnom režimu u svetu. Pa potom preostaje štednja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar