Narodna banka Srbije (NBS) kao primarni cilj ima osiguranje cenovne stabilnosti u zemlji. Međutim, kako su iz same NBS naveli u godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema za 2021. godinu, postoje inflatorni rizici na koje centralna banka može manje da utiče.
U odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije, iz NBS navode da se tri glavna rizika odnose na dalji razvoj sukoba u Ukrajini, odluke velikih svetskih centralnih banaka, kao i ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone.
Ukrajina, sankcije i energenti
Dalji razvoj situacije oko konflikta u Ukrajini, a pogotovo raspoloživost i cene energenata u Evropi, znatno će uticati na inflaciju na celom kontinentu, pa i u Srbiji, navode iz NBS.
"Osnovni scenario naše projekcije inflacije i ostalih makroekonomskih projekcija podrazumeva postepeno smirivanje geopolitičkih tenzija, što bi značilo da snabdevanje Evrope ruskim gasom bude relativno stabilno", rekli su iz centralne banke.
Ako bi Rusija kao odgovor na sankcije zapadnih zemalja prekinula dotok gasa, "efekat na inflaciju preko još viših uvoznih cena energenata i sirovina bio bi snažan", čak i kada bi Srbija nastavila da dobija prirodni gas iz Rusije, navode iz NBS.
Iz centralne banke Srbije naveli su i da bi u tom slučaju nastao i dodatan pritisak za povećanje regulisanih cena gasa, električne energije i grejanja.
Centralne banke i privredni rast
Ranije ovog meseca Evropska centralna banka (ECB) svoje kamatne stope podigla je za 50 baznih poena, dok su Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država (Fed) svoju kamatnu stopu po drugi put zaredom podigle za 75 baznih poena.
Dok više kamatne stope po pravilu doprinose smanjenju inflacije, one takođe dovode i do usporavanja privrednog rasta. Problem nastaje u vremenima velike neizvesnosti usled koje je i centralnim bankama teško da odrede pravu mere kojom će reagovati na rastuće cene, bez preteranog ugrožavanja privrednog rasta u celini.
"Ukoliko efekti aktuelnog zatezanja vodećih centralnih banaka budu veći od očekivanog, moglo bi da dođe do pada svetskog BDP-a (svetske tražnje), što bi za posledicu imalo niže inflatorne pritiske s jedne strane, ali i u usporavanje ekonomske aktivnosti s druge strane", upozoravaju iz NBS.
Suša ne znači samo lošu godinu za poljoprivrednike
U prvoj polovini jula su podaci pokazali da je stopa inflacije u junu dostigla 11,9 odsto, što je za gotovo ceo procentni poen više od prognoze maksimalne inflacije NBS. Iz NBS su za Bloomberg Adriju tada rekli da se vrhunac inflacije očekuje u julu, a da će stopa inflacije od avgusta krenuti silaznom putanjom. Kao uslov za takav rasplet je navedena poljoprivredna sezona koja je bolja od prošlogodišnje.
"Od avgusta očekujemo da počne postepeno smanjenje međugodišnje inflacije, uz ključnu pretpostavku da poljoprivredna sezona bude nešto bolja od prošle i da nema dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija koje bi moglo da ulije dodatnu neizvesnost na međunarodnim robnih tržištima", rekli su iz NBS.
Krajem jula, Bloomberg Adrija je od NBS dobila drugačija predviđanja.
"Treći rizik odnosi se na ovogodišnju poljoprivrednu sezonu i njene efekte - zbog visokih temperatura u toku leta i nedovoljne količine padavina, već sada je izvesno da će i ovogodišnja sezona (kao i prošlogodišnja) biti slabija od prosečne", rekli su iz centralne banke.
Više cene poljoprivrednih proizvoda bi se na porast cena odrazile preko skupljeg voća i povrća, ali i preko viših cena prerađene hrane jer "pšenica, kukuruz, soja i suncokret predstavljaju značajan input u proizvodnji hrane, naročito mesa, mleka i pekarskih proizvoda", dodaju iz NBS.
U NBS još uvek optimistični
Ipak, stanje nije toliko loše, uveravaju iz NBS. "Zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj, finansijskoj i fiskalnoj stabilnosti, rizici iz domaćeg okruženja su u proteklom periodu znatno smanjeni, a domaća ekonomija je postala otpornija na rizike iz međunarodnog okruženja", rekli su iz NBS za Bloomberg Adriju.
Povećanje prosečne repo kamatne stope, kao i podizanje referentne kamatne stope na relativno visokih 2,75 odsto, odgovarajuća su reakcija na trenutne okolnosti jer bi značajnije podizanje moglo da dovede do usporavanja privrednog rasta, takođe su sredinom jula za Bloomberg Adriju rekli iz centralne banke.
Od tada se povećala "averzija investitora prema riziku", a priliv kapitala ka zemljama u razvoju se smanjio, rekli su u poslednjem odgovoru.
"Na pomenute rizike NBS reagovala je i reaguje merama koje preduzima radi očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i održavanjem relativne stabilnosti deviznog kursa, od oktobra 2021. i zaoštravanjem monetarnih uslova, a od aprila 2022. i povećanjem referentne kamatne stope", navode iz centralne banke.
NBS će 11. avgusta odlučivati o mogućoj promeni monetarne politike, uključujući i referentnu kamatnu stopu. Sa avgustovskim izveštajem o inflaciji koji izdaje centralna banka, dobićemo i projekcije inflacije za tekuću i sledeću godinu.
Izveštaj o kretanju stope inflacije Republički zavod za statistiku će objaviti dan nakon odluke NBS.
.webp){kind=icon}
