Savić: Srbiji ne preti recesija, važno da održimo rast BDP-a

Pre godinu dana u Srbiji referentna kamatna stopa bila je 1,5 odsto, a sada je povećana na šest procenata. Pre godinu dana inflacija je bila 9,6 odsto, sada je 16,1 odsto.

Ima li Narodna banaka Srbije (NBS) vise manevarskog prostora za zaoštravanje monetarne politike? Koliko se prelivaju i globalni rizici, i odluke Feda i Evropske centralne banke na naš region?

"Crvenih linija u monetarnoj ekonomiji nema. Monetarna ekonomija prati detaljno što se dešava, sama monetarna politika mora da bude oprezna. Zašto? Zato što mere monetarne politike deluju na dugi rok. Ono što danas uradimo ima dug efekt i pravi efekat će se videti tek za 12 meseci", rekao je profesor Fakulteta FEFA Nebojša Savić.

"Svako posmatra ono što se sve dešava u svetu i koje se okolnosti dešavaju u našem neposrednom okruženju. Postoji visok stepen neizvesnosti šta će se desiti i u kom pravcu će ići. U tom smislu, naša Narodna banka je oprezna. Procenjuje situaciju i s obzirom na to da je kod nas stopa inflacije na 16,1, a bazna inflacija na 11,1, onda je procena da referentna kamatna stopa treba blago da se povećava do daljeg. Od sastanka do sastanka, od meseca do meseca prilagođava se monetarna politika situaciji", dodaje.

Kada je reč o globalnim dešavanjima, Evropska centralna banka, između ostalog, ima važan zadatak u ovom trenutku, pored toga što treba obori inflaciju i izbegne recesiju. To je razlog, smatra Savić, što izbegavanje recesije zahteva da kamatne stope ne rastu naglo. Zato je Fedova referentna stopa trenutno viša od Evropske centralne banke, ocena je Savića.

"Srbija ima dosta dobru situaciju iz ugla privredne aktivnosti. Procenjuje se da ćemo ove godine imati rast BDP-a između dva i tri odsto, što je u ovim uslovima dosta dobra situacija. Upravo je to sada i Međunarodni monetarni fond (MMF) istakao u završnim razgovorima. Dakle, nama ne preti recesija, za razliku od drugih zemalja, i jako je važno da održimo rast BDP-a i ove godine", kazao je Savić.

Ako se bude ostvarilo tih tri odsto - to bi, prema njegovim rečima, bilo fenomenalno, a kada bi moglo da se ode i preko toga - spektakularno.

"Imamo taj prostor koji nam omogućava da nemamo ono čega se plaše zapadni ekonomisti za njihove privrede - takozvani hard landing - ono tvrdo sletanje kad u stvari nemate više manevar i onda postoji pretnja i stagnacije, i recesije, i pada cena", poručio je profesor Savić.